UVOD U DERBI: Mažić i balkanska pravila

Ni metak u koverti koji je stigao na njegovu adresu, ni raznovrsni pritisci nisu uzdrmali Pjerluiđija Kolinu. Svojevremeno najpoznatiji fudbalski ćelavac nije dozvolio ni pored svega da mu u pištaljku sipaju vodu. Odsviravši poslednji zvižduk, iza sebe je ostavio kompozicija od šest trofeja najboljeg sudije na svetu, finale Brazil-Nemačka na Svetskom šampionatu 2002, brojne glavne i najteže mečeve evropskih kupova i neoboriv utisak da je reč o čoveku koji je razbio stigmu o fudbalskim arbitrima kao bezličnim ljudima koji ne treba da se vide na terenu. Kad su ga zamolili da izvuče najvažnije iskustvo u karijeri, rekao je:
- Sudiji treba da se veruje ne zato što je sudija, već zbog poverenja u njega.
Milorad Mažić trebalo je 13. put da vodi meč Crvene zvezde i Partizana. Srbija, takav je konsenzus fudbala i javnosti, nema drugog čoveka od poverenja. Koliko god ponosni na to što imamo arbitra svetskog kalibra, u danima 153. večitog derbija mnogi moraju duboko da se zabrinu. Ko je doveo do toga da je celokupna srpska sudijska organizacija u fudbalu spala na jednog čoveka? Mažić je uspeo da odoli svim pritiscima i dimu koji je stizao iz štaba jagnjećih brigada. Nije sebi dozvolio od početka karijere da padne u vatru potpirivanu iz klupskih lobija, u kojima su, takva je praksa bila, žarili i palili politički moćnici potpomognuti distributerima narodnih para. U njegove note javnost je počela da veruje tek kad je dobio naklonost Pjerluiđija Koline. I mnogi su bili iznenađeni činjenicom da jedan naš čovek može da dobije podršku glavnog evropskog komesara za suđenje. Njih treba razumeti. Fudbal jeste igra koja ima ista pravila od Kipra do Islanda, ali pojedinci su umislili da je Srbija rajsko ostrvo na kojem važe njihova pravila i propozicije. I zašto smo nad arbitražom sudije iz Vrbasa prestali da cepidlačimo tražeći dlaku u jajetu tek kad je dobio pohvale nakon meča Dortmund - Mančester siti 2012. godine? Ko je to ovde uspostavio balkanska pravila suđenja, za koje je potrebno nostrifikovati priznanja iz Evrope i primenjivati ih samo pre i samo posle derbija.
I oni su pobedili - 153. derbi sudi Majo Vujović!? Čelnici Partizana i Zvezde nikada nisu voleli da njihov međusobni meč sudi Mažić. Razlog je lako čitljiv. Najbolje je da se na centru pojavi i odjavi derbi neki arbitar koji izgori u njegovoj vatri. I onda se naredne nedelje, uz prebrojavanje razbijenih glava službi hitnog prijema navijača, analizira svaki zvižduk arbitra. Lelek i jednih i drugih (!) nad zaverom protiv njihovog kluba tako ispuni Eustahijevu tubu da do mozga nikakav glas razuma ne može da se probije. A kad bi se eventualnim sudijskim greškama prišlo kao svuda u svetu - da su one sastavni deo utakmice - onda bi bila ogoljena istina. Večiti derbi je postao zabava u sabirnom centru menadžera. Igrači škartovani s letnjih transfer izložbi po Evropi zauzimaju mesta dečaka poniklih u klupskim omladinskim školama i onih poraslih kraj Đetinje, Toplice ili Rasine.
Čelnicima večitih rivala smeta Milorad Mažić. Kad on sudi, oni nemaju alibi. I nisu oni prvooštećeni, kako žele sebe da prikažu.

Čelnicima večitih rivala oduvek smeta Milorad Mažić. Kad on sudi, oni nemaju alibi. I nisu prvooštećeni, kako žele da se prikažu

U Superligi je od 2009, a prvi večiti derbi odsudio je 21. marta 2012. Pijavice srpskog fudbala tri godine su prebrojavale odnos krvnih zrnaca u Mažićevim venama pre nego što su se smilovale da ga puste na večiti derbi.
Mažić je ličnost, ima besprekornu kondiciju i savršeno je pripremljen za svaki meč. A kako to izgleda, moglo se videti pre pet meseci, kad je napravio mnogima neshvatljiv itinerer: vodio je utakmicu Barselona - Mančester siti, zatim je u Surčinu vodio meč četvrte lige Jedinstvo - Borac Ostružnica, da bi posle toga sudio Fenerbahče - Mančester junajted u Ligi Evrope pa susret Francuska - Švedska i na kraju je u Čačku sudio meč Borac - Crvena zvezda. U čemu se vidi veličina ovog arbitra? U meču u Surčinu pretrčao je isto koliko i u duelu Kopenhagena i Porta koji je odlučivao o učesniku druge faze Lige šampiona. To je posvećenost poslu i čuvanje ljudskog integriteta i profesionalnog identiteta. U fudbalskom društvu, gde je laka i brza zarada glavni pokretački motiv, ovo deluje kao raritet, i zato je on ne baš rado viđen na „Marakani" i u Humskoj, što uostalom pokazuje i predigra 153. derbija.