VEČITI U TOTALNOM ČABRU: Zvezda i Partizan dužni blizu 100 miliona evra

Za sada uprave klubova uživaju blagodeti statusa kvo, bez ozbiljnije namere da se pozabave realnim planom vraćanja nagomilanih dugova

Kažu da se dugovi, starost i smrt neopaženo uvuku u svaku kuću. Tako je bilo i s dva najtrofejnija fudbalska kluba u Srbiji - FK Partizanom i FK Crvenom zvezdom. U ovom momentu ne postoji nijedna institucija niti pojedinac koji sa sigurnošću može reći koliko duguje Partizan ili Crvena zvezda. Da je to bolna tema za čelnike oba kluba, govori reakcija predsednika FK Partizan Milorada Vučelića, koji je, istini za volju, jedini odgovorio na naše pozive od svih sportskih poslenika s kojima smo pokušali da stupimo u kontakt.
Mada ni Vučelić nije bio naročito rečit, a ako ćemo iskreno - ni preterano konkretan u pružanju informacija o visini duga FK Partizan. Ipak, kaže za „Ekspres" prilično razjareno da su priče o dugovima besmislene.
- Ma ajde, bre, kakve su to gluposti! Kakav dug! To može svaka budala da priča. Ko je rekao dug?! Nemojte da me zovete zbog takvih stvari. Terzić pominje 25 miliona evra, a to nema veze ni sa čim! Nije se uvećavao, isti je verovatno ili malo manji bio... Igrali smo u Evropi prošle godine, sada ćemo to poravnati. Isti je dug - kategoričan je Vučelić. Generalni direktor FK Partizana Miloš Vazura uopšte nije želeo da govori na ovu temu, kao ni čelnici njihovog večitog rivala Crvene zvezde, mada je krajem aprila na konferenciji za medije opširno govorio o finansijskom stanju u klubu.
- Finansijski smo se izuzetno iscrpli da bismo dobili evropsku licencu. Nije lako, svaki dan stižu nove tužbe. Nećete verovati, obaveze prema menadžerima datiraju još iz doba Ljajića i Klea! Sve to moramo da isplatimo, a uz to u pitanju nisu male brojke. Za Ljajića na sudu 600.000 evra, Levijatis, pa Serđo Berati i tužba od 500.000. Zato sam nedavno, elaborirajući prelazak Milenkovića u Fjorentinu, rekao da je to najveći transfer jer sve ostaje klubu. Nema gde da ode 30 odsto, daje se samo zakonski procenat menadžerima i to je to - govorio je Vazura, dodajući da će Partizan vrlo brzo izaći iz krize.
- Trenutno imamo finansijski vakuum dok ne stignu pare od Fjorentine, ali neće biti problema. Isplatićemo sve obaveze do kraja prvenstva.
Tada je i otkrio da još uvek u Partizan nije stigao novac od transfera Milenkovića, odnosno 5,1 milion evra.
- Nije stigao, tek će. Isplatili smo plate zaposlenima, imamo plan kako da im smanjimo i dugove prouzrokovane kašnjenjem. Razgovarali smo, plan je da napravimo reprogram, povećamo plate za taj iznos i isplatimo sve u narednih godinu dana - zaključio je Vazura.
U moru dugova koji su potopili klubove, nalaze se i dugovi prema Fudbalskom savezu Srbije. Crvena zvezda je dužna više od 800.000 evra srpskoj kući fudbala, dok su, na primer, obaveze svih drugi srpskih klubova niže od 100.000 evra.

- Najveći poverioci Crvene zvezde banke, igrači i menadžeri. Ukupan dug veći od 60 miliona evra
- Najveći poverioci Partizana igrači i menadžeri. Ukupan dug veći od 24 miliona evra
- Zvezda dužna FSS 800.000 evra, a svi ostali klubovi u Srbiji zajedno manje od 100.000 evra

Da klubovima ne cvetaju ruže, vidi se i iz podataka o danima blokade u kojima su se nalazili njihovi tekući računi. Opet je Partizan u povoljnijoj poziciji pošto mu je u 2017. godini račun bio blokiran samo na jedan dan, i to 24. januara. Iznos blokade je bio na 1,5 miliona dinara ili nešto više od 12.000 evra. S druge strane, Crvena zvezda nije ni izbliza u tako dobroj situaciji. Samo u 2017. godini račun joj je bio u blokadi u nekoliko navrata, a ukupno 58 dana, dok je najveći iznos blokade bio veći od 18 miliona dinara iliti 150.000 evra. Dakle, zaključak se nameće. Partizan je u ovom momentu daleko likvidniji od Crvene zvezde.
U uređenoj zemlji finansijski izveštaji o poslovanju koji se podnose nadležnim državnim organima uglavnom verno svedoče o ekonomskoj situaciji u datom subjektu. Ako je verovati finansijskim izveštajima, Zvezda i Partizan su u ogromnim problemima. Po završnom računu iz 2016. godine, Partizan je bio dužan 2,7 milijardi dinara ili bezmalo 24 miliona evra, dok je Crvena zvezda po poslednjem finansijskom izveštaju bila dužna 7,4 milijarde dinara ili 60 i kusur miliona evra. I jedan i drugi klub su dužni više nego što vredi njihova celokupna imovina. U stvari, kada bismo hteli da pravimo poređenja, Crvena zvezda i Partizan su dužni skoro kao pančevačka Petrohemija, koja je u ovom trenutku dužna oko 100 miliona evra. Ipak, niko u Zvezdi i Partizanu ne bi smeo da se zakune da je brojka koju klubovi duguju baš ta, odnosno da nije veća za koji milion ili za čak koju desetinu miliona evropskih novčanica.

Terzić - Dug je smanjen za 13 miliona i sada iznosi 35 miliona evra

O tome kako će se taj novac vratiti, čini se da rukovodstva klubova ne vode puno računa. Ipak, iako se nalaze u manje-više istom sosu, gustina problema u kojem plivaju ta dva kluba nije ista. Iako je i na prvi pogled i laiku jasno da je Zvezda višestruko zaduženija od Partizana, sama struktura duga nije istovetna. Zvezda je pored fudbalera, menadžera i ostalih pratećih fenomena neophodnih za funkcionisanje kluba, u najvećoj meri dužna novac komercijalnim bankama. Partizan je, s druge strane, izbegao da mu najveći poverioci budu banke. Najveći deo dugovanja Partizana svodi se na obaveze prema bivšim i sadašnjim igračima i menadžerima.

Vazura - Dug je smanjen za 2,5 miliona i sada je niži od 10 miliona evra

Crvena zvezda, opet, obaveze prema bankama stvorila je rapidno od 2006. godine do danas besomučno se zadužujući. Tačan iznos duga prema bankama je sigurno veći od 30 miliona evra, a jako je zanimljivo na koji način su banke postajale kreditori tog fudbalskog kluba. U prvom periodu, od 2006. do 2010. godine, kao kreditori Crvene zvezde pojavljuju se EFG banka, Marfin banka, Banka Inteza... Da bi vratili nagomilane obaveze prema tim bankama, u periodu od 2010. do 2012. u najvećoj meri uzimaju nove kredite. Ove pozajmice su uzimane po mnogo nepovoljnijim kamatnim stopama nego što se klub prvobitno zaduživao. Naime, u periodu od 2006. do kraja 2009. godine, nije se na srpskom tržištu osetio udar globalne ekonomske krize i kamatne stope su bile na daleko nižem nivou nego nakon što su i banke na našem tržištu počele da prate rast kamatnih stopa koji je u to vreme bio trend u svetskim okvirima. Ako se analiziraju prilivi na račun i odlivi s računa Crvene zvezde iz tog perioda, vidljivo je da su novi krediti uzimani da bi se vratili stari. Dakle, da bi se vratili prethodni krediti uzeti po relativno povoljnim kamatnim stopama, u međuvremenu uvećani za nagomilane kamate koje klub nije isplaćivao, uzimani su novi milionski krediti pod manje povoljnim uslovima. Da bi vratili stare dugove, bukvalno se nije pitalo za kamatu.
Zanimljivo je analizirati i koje su to banke bili među poslednjim kreditorima FK Crvene zvezde. Naravno, radi se o Univerzal banci, Agrobanci AD, Srpskoj banci, Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici. Sve su to banke u kojima je u tom momentu većinski vlasnik bila država Srbija. Sa ove vremenske distance još uvek nije moguće s potpunom sigurnošću govoriti da se ovde radilo o političkom uticaju, ali svakako se ne može nijednog trenutka posumnjati da ga je bilo i da je verovatno bio presudan. Ako su, kao drugi kreditori FK Crvene zvezde, ušle u proces kreditiranja vraćanja dugova drugim bankama, onda je jasno da su domaće banke svesno i namerno na taj način finansirale izlazak stranih banaka iz Crvene zvezde. Tako su i milionski dugovi ponovo svaljeni na leđa poreskih obveznika Republike Srbije. Po ko zna koji put.
Ako biste, kojim slučajem, bili u situaciji da pitate rukovodioce ova dva fudbalska kluba o realnom stanju duga, njihov odgovor bi verovatno bio sličan onom od prošle godine koji su Terzić i Vazura saopštili javnosti. Terzić je tada tvrdio da je uprava s njim na čelu smanjila ukupna dugovanja Crvene zvezde za 13 miliona evra i da sada ukupan dug iznosi 35 miliona evra.
Vazura je tvrdio, s druge strane brda, da je uprava koja je došla u klub krajem 2014. godine smanjila dugovanja za 2,5 miliona evra i da ona sada iznose oko 10 miliona evra. Kako je moguće da postoji ovolika razlika između finansijskih izveštaja i podataka koje su iznosili čelnici klubova? Nije poznato, niti su sportski poslenici Vazura i Terzić udostojili javnost odgovora odakle im ti podaci, pritom mislimo na podatke o prethodnim vrednostima duga, a posle i o smanjenju istog zahvaljujući, naravno, njihovoj promišljenosti i menadžerskim sposobnostima. Kako je Zvezdan Terzić izveo zaključak da je nasledio dug od 47 ili 48 miliona evra i onda ga za dve godine spustio za 13 miliona evra? Odakle prvo ovih 48 miliona, a onda otkud onih 13 miliona? Ili se radi o nezakonitom poslovanju i vođenju poslovnih knjiga, pošto očigledno postoje prihodi i rashodi koji nisu vidljivi na prvi pogled ili čak možda nisu ni legalni. Ili se pak radi o svesnoj obmani javnosti, a sve s ciljem da se što duže ostane u sedlu. I u ovome se nimalo ne razlikuju individue koje sede u Crvenoj zvezdi od individua koje sede u Partizanu. Imena nisu bitna, ionako su prolazna.
Dakle, da zaključimo, Crvena zvezda i Partizan dele mnogo štošta u ovom trenutku. Sudbinski su osuđeni na jedan krajnje neambiciozan i neracionalan način funkcionisanja, na biznis model koji se zasniva na menadžerima i njihovom novcu koji povremeno kao kiseonik ubacuju u klub, zauzvrat uzimajući prava na najbolje srpske mlade fudbalere. Potpuno opravdano s njihove tačke gledišta. Zato se Ramadaniju i Zahaviju podjednako obraduju na koji god stadion da dođu, „Marakanu" ili JNA. Sasvim je svejedno.

VEZA RAMADANIJA I CRVENE ZVEZDE

Poznati fudbalski menadžer Falji Ramadani istovremeno ima igrače s kojima njegova agencija održava saradnju manje-više u svim ozbiljnim klubovima u Srbiji. Naravno, u tome prednjače Partizan i Crvena zvezda. I dok za crno-bele to i nije bilo neko iznenađenje, mnogi poklonici fudbala su se začudili što je skoro istovetan uticaj Ramadani ostvario i kod večitih rivala. Mnogi kao razlog navode porodičnu bliskost Ramadanijevog poslovnog saradnika, nekadašnjeg golmana FK Partizana Nikole Damjanca, i Zvezdana Terzića, pošto je Damjanac oženjen rođenom sestrom predsednika FK Crvene zvezde. Ova povezanost može ali i ne mora ništa da znači, a naročito sama po sebi ne dokazuje postojanje nekakve zavere ili izvršenja krivične radnje, ali je ona fakat.
Podjednako kao što je i fakat da je u poslednjih nekoliko meseci sve transfere fudbalera u inostranstvo, i to Armina Đerleka, Lazara Nikolića, Nikole Lakčevića, Vukašina Jovkovića, Filipa Božića itd. isposlovala agencija u kojoj su partneri Damjanac i Ramadani.