Amnestija zbog korone

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će po ukidanju vanrednog stanja biti mesta za amnestiju pojedinih osuđenika, kao i da će ta odluka biti u skladu sa ozbiljnom kaznenom politikom koju država vodi, i neće se odnositi na osuđene silovatelje, višestruke ubice i pedofile.

"Za pojedine akte milosti za određena krivična dela će svakako biti mesta, i o tome će se doneti odluka u skladu sa ponašanjem tih osuđenika i u skladu sa ozbiljnom kaznenom politikom koju država mora da vodi“, rekao je predsednik Vučić.

I u Ministarstvu pravde su najavili da će Vlada Srbije doneti odluku da li postoje uslovi za amnestiju, kao i da je Ministarstvo pravde spremno da izradi nacrt zakona.

Ukoliko se to dogodi, navode, ukidanje ili umanjenje zatvorske kazne odnosilo bi se na osuđenike koji su dali doprinos u sprečavanju širenja koronavirusa.

"Uzimajući u obzir doprinos osuđenika u sprečavanju širenja korona virusa i njihovu pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva, kao i iskazan visok stepen odgovornosti i solidarnosti u vanrednom stanju, a što se pre svega ogledalo kroz šivenje velikog broja zaštitnih maski i odricanje od obroka, Vlada Srbije će nakon vanrednog stanja doneti odluku da li postoje uslovi za amnestiju, a Ministarstvo pravde je spremno da izradi nacrt zakona“, kažu u Ministarstvu pravde, gde navode da se iz amnestije uvek izuzimaju oni koji su počinili najteža krivična dela.

Ukoliko dođe do amnestije, i ako bi se gledao Zakon iz 2012. godine, u praksi bi to značilo da bi jedan broj osuđenika mogao da se nađe na slobodi pre isteka zatvorske kazne na koju su osuđeni, odnosno neki od njih bi mogli biti pušteni odmah po donošenju takve odluke, nekima bi kazna bila skraćena na pola, a nekima za četvrtinu od presuđene kazne.

Na amnestiju ne mogu da računaju počinioci najtežih krivičnih dela, oni koji su osuđeni na zatvorske kazne od 30 do 40 godina, za dela protiv čovečnosti, protiv polne slobode, nasilja u porodici, proizvodnju i trgovinu drogom...

Po Zakonu o amnestiji iz 2012. godine, kojim je propisano ko se i pod kojim uslovima može amnestirati, sprovedena je opšta amnestija, koja je obuhvatila skoro 2.900 ljudi.

Tada je Tomislav Nikolić, kao predsednik Srbije, amnestirao sve one čija je zatvorska kazna iznosila tri meseca, zatim onima čija je kazna iznosila šest meseci smanjeno je izdržavanje kazne na pola, a ostalima je umanjena kazna za 25 odsto.

Zakon je tada usvojen kako bi se rasteretili pretrpani srpski zatvori. U tom trenutku iza rešetaka je bilo više od 11.000 ljudi, od čega 8.000 osuđenika. Ostalo su bili pritvorenici i prekršajno osuđeni, na koje se amnestija nije ni odnosila. Svi oni delili su kaznionice čiji su kapaciteti jedva premašivali 7.000 mesta.

Samo u prvoj godini primene zakona, iz zatvora je izašlo 1.228 osuđenika.

"Na slobodu je odmah pušteno oko 1.100 ljudi osuđenih na kazne do tri meseca zatvora, kao i onih koji su izdržali polovinu kazne od šest meseci. Svi ostali potpali su pod umanjenje kazne za četvrtinu.

Zakon je od amnestije izuzeo osuđene na zatvor od 30 do 40 godina, kao i osuđene za krivična dela protiv čovečnosti, polne slobode, za nasilje u porodici, preprodaju droge, za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, primanje mita, kao i za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.

Amnestija nije važila ni za one koji su na dan stupanja zakona na snagu više od tri puta osuđeni na bezuslovnu kaznu zatvora. Umanjenjem za četvrtinu kazne obuhvaćeni su i oni koji su navršili 70 godina, čak i ako se nalaze u grupi ljudi na koje se amnestija ne odnosi“, kažu u Ministarstvu pravde.

Poslednji osuđenik koji je amnestiran po ovom zakonu pušten je na slobodu prošle godine.

Od poznatijih osuđenika, zahvaljujući amnestiji na slobodi se po ovom zakonu 2013. našao Andrija Drašković. On je pušten iz sremskomitrovačkog zatvora posle devet godina provedenih iza rešetaka. Za četvrtinu mu je smanjena kazna za ubistvo Zvonka Plećića Pleće u Beogradu. Amnestijom je oslobođen i Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde, koji je izdržao pet godina za napad na žandarma Nebojšu Trajkovića na utakmici Zvezda - Hajduk iz Kule, 2007. godine. Kazna mu je umanjena za šest meseci. Krajem 2012. na slobodu je iz somborskog zatvora izašao i Miladin Kovačević, samo nekoliko dana pre okončanja kazne od 27 meseci. On je kaznu služio zbog prebijanja studenta Brajana Štajnhauera 2008. u Bostonu.

Joca čeka slobodu

Jedan od najpoznatijih osuđenika koji bi po eventualno usvojenom Zakonu o amnestiji mogao da se nađe na slobodi je Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam. Jocić je osuđen na 13,5 godina zatvora po optužbi da je naložio i platio ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš. Jocić kaznu izdržava u požarevačkoj Zabeli.