ANALIZA SLUČAJA: Ko je sve ubio Slavka Ćuruviju

U predmetu Ćuruvija do sada je održano 36 ročišta, na kojima su saslušani isključivo svedoci tužilaštva. Na pitanja da li imaju neposredna ili posredna saznanja o tome ko je ubio Ćuruviju, odgovarali su da nemaju. Slavkova nevenčana supruga Branka Prpa, koja je u trenutku ubistva bila pored njega i jedini je očevidac, izjavila je da je videla ubicu dok puca i da je to najverovatnije bio Luka Pejović, a prema optužnici Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak

Novinar  Slavko Ćuruvija, vlasnik „Telegrafa" i „Evropljanina"  ubijen je 11. marta 1999. godine na Uskrs, u centru Beograda, u ulici Lole Ribara broj 35, pred ulazom u zgradu u kojoj je živeo i radio. Smrt je ubrzo konstatovala ekipa hitne pomoći na mestu zločina, ali tom radnjom nije prestalo njegovo ubijanje. Prema nekim podacima, ubica je ispalio 15 metaka, a isto toliko godina trajala je bezuspešna istraga iz koje su, obično pred izbore, uz čvrsta obećanja da je slučaj Ćuruvija prioritet, „curele" informacije o mogućim počinioca. Ćuruviju su, tako, ubili Prika i Prego, Prika i Luka Pejović, „zemunci" Luković i Simović, zatim još dva pripadnika JSO... Hapšenjem i podizanjem optužnice protiv četvorice bivših čelnika i pripadnika Državne bezbednosti, 2014. godine, Radeta Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Mikija Kuraka, koji je u bekstvu, to licitiranje nije stalo. Nedavno je u sudnici Specijalnog suda saslušan svedok novinar Milovan Brkić koji je izjavio da je u Ćuruvijinom ubistvu učestvovao Zoran Davidović Ćanda, a da su ga isplatili bivši JUL-ovac Milovan Bojić i tada visoki funkcioner SPS Milutin Mrkonjić. Interesantno je da je ovu izjavu, pod zakletvom, potpuno suprotnu navodima optužnice, svedok Brkić dao ne na zahtev odbrane, već kao svedok tužilaštva!?

U predmetu Ćuruvija do sada je održano 36 ročišta, na kojima su saslušani isključivo svedoci tužilaštva. Na pitanja odbrane da li imaju bilo kakva posredna ili neposredna saznanja o tome ko je ubio Ćuruviju, redom su odgovarali da nemaju. Osim Milovana Brkića i Branke Prpe, Ćuruvijine nevenčane supruge, koja je u trenutku ubistva bila pored Slavka i jedini je očevidac. Prpa je na sudu, ali predhodno u istrazi i u policiji, rekla da je videla ubicu dok puca u Slavka, da je napadač bio nižeg rasta, nabijen, crnih oči i amorfnog izraza lica, i da je to najverovatnije bio Luka Pejović.

- Lice mu je bilo široko i bezlično. Običan nos, obična usta... Pamtim crne krupne oči. Bio je i izuzetno bled. Nije bio mnogo visok, rekla bih oko 175 centimetara. Nabijen, nabildovan, kratkog vrata... Slavko je počeo da pada i držao me je za ruku. Okrenula sam se da vidim šta se dešava i tada sam dobila udarac u glavu i pala. Slavko je pao pre mene i ja za njim. Dok sam ležala videla sam čoveka koji je prilazio s pištoljem ka nama koji smo ležali na zemlji. Prišao je Slavku i pucao u mu glavu. Ja sam ćutala i gledala i on je ćutao i okrenuo se i mirno i polako otišao sa mesta zločina - rekla je Ćuruvijina nevenčana supruga na sudu.

Ćuruviju su, ubili Prika i Prego, Prika i Luka Pejović, „zemunci" Luković i Simović, zatim još dva pripadnika JSO

Prpin opis napadača ne odgovara osobi koja je prema optužnici pucala, Miroslavu Kuraku, koji je visok, mršav i svetlih oči. Svedok tužilaštva je i bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija, osuđen na maksimalnu kaznu zatvora. On je tužilaštvu ispričao svoja saznanja, da je marta 1999. tadašnjih načelnik DB Rade Marković pokušao da ga vrbuje da sa ljudima iz JSO ubije Ćuruviju, ali da su ga omele ratne operacije na Kosovu, te da mu je kasnije rekao da su Radonjićevi ljudi Romić i Kurak pucali u Slavka.... Očekuje se, između ostalih, saslušanje svedoka tužilaštva koji je u istrazi optužio Kuraka, ali će odbrana njegov iskaz pokušati da ospori medicinskom dokumentacijom o neuračunljivosti.

Dakle, sedamnaest godina nakon ubistva, u slučaju Ćuruvija tri su nesporne činjenice - da je ubijen, da ga je ubio profesionalac, i treće, što su na suđenju i potvrdili pripadnici DB iz Devetog odelenja, da su ga mesecima danonoćno pratili i da im je tog 11. marta naprasno  javljeno „da prekinu sa opservacijom objekta". Nekoliko minuta kasnije Ćuruvija je ubijen. U narednim godina ubijeni su gotovo svi gore navedeni potencijalni počinioci ubistva na Uskrs 1999. Svima im je zajednički imenitelj direktna ili indirektna veza sa Službom državne bezbednosti, jer su većina njih bili u redovnom ili rezervnom sastavu JSO, koja je u to vreme bila u nadležnosti tajne policije, dok su navedeni pripadnici „zemunskog klana" imali legitimacije DB.

Slavko Ćuruvija ubijen je tokom  NATO bombardovanja, u vreme kad je su njegove opozicione novine „Telegraf" i Evropljanin" oštro kritikovale politiku Slobodana Miloševića. Novi zakon o informisanju iz 1998. omogućio je Miloševićevom režimu da preko noći ugasi Ćuruvijine novine, zapleni imovinu, zapečati redakciju. Ćuruvija je predhodno bio u dobrim odnosima sa Miloševićevom suprugom, predsednicom JUL-a Mirom Marković, ali su se sukobili zbog nepomirljivih političkih stavova. Mnogi veruju da se nalog i motiv za ubistvo kriju upravo u ovom sukobu.

Prva ozbiljna istraga ubistva Slavka Ćuruvije pokrenuta je dolaskom DOS-a na vlast, kada je formirana policijska grupa POSKOK kojom je rukovodio policajac Ljuba Milanović. Pripadnik jedne kriminalne grupe nakon hapšenja otkrio mu je da su dvojica pripadnika JSO bili na mestu zločina prilikom Ćuruvijinog ubistva.

- Trebalo je da utvrdimo da li su ta dvojica iz JSO bili izvršioci ili logistika. Tražio sam susret sa Legijom, to mi je je u zgradi MUP u Kneza Miloša obezbedio  tadašnji komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri. Od Legije sam tražio susret sa tom dvojicom. Rekao mi je da to nije problem i da će ih sutra ujutro lično dovesti. Dogovorimo se, raziđemo, mene posle dva sata zove Mile Novaković na hitan sastanak na kome mi Dragan Karleuša kaže da sam pozvan po naređenju generala Sretena Lukića jer sam uznemirio jedinicu. Posle pest dana sam smenjem, prebačen u upravu za strance. Onda umesto na ubice kreće lov na čoveka koji mi je otkrio ovu dvojicu iz JSO. Prvo je izvoden u CZ, a onda su podmetnuli požar u stanu u kome je živeo. Međutim, na njegovim vratima nije ništa pisalo, ali jeste na vratima na spratu, igrom slučaja isto prezime. E, taj stan je zapaljen i u njemu je najverovatnije izgorela trudnica... - objasnio je Milanović. Sve što je otkrio ispričao je 2006. godine u diktafon inspektorima SBPOK.

Insajderu koji je policiji otkrio da su na mestu ubistva Ćuruvije bila dvojica pripadnika JSO podmetnut je požar u stan u Somboru u kome je greškom stradala trudnica

Jedan od dvojice pripadnika JSO za kojima je Milanović tragao kasnije je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Zrenjanina, dok se drugom gubi trag o obračunu u Južnoj Americi.

Potom je 2003. godine tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović izjavio da postoji sumnja da su Ćuruviju ubili bivši pripadnici JSO Zoran Ristović Prika i Predrag P. Prego, ali da nastavak istrage koči to što je Ristović mrtav. Prika je nađen 2001. godine u Rakovičkom potoku, u crnoj kesi za đubre, raskomadan.

U javnosti pre toga pojavila i informacija da je u Ćuruviju pucao Luka Pejović, a da je Prika bio saučesnik, i da ga je još 2001. na osnovu fotografija pokazanih u MUP identifikovala Branka Prpa. I ovde se dalje nije moglo jer je Luka Pejović ubijen decembra 2000. godine.

Juna 2010. godine predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović izjavila je da je iz diplomatskih izvora dobila dokument  u kojem se navodi da su ubice novinara Slavka Ćuruvije pripadnici zemunskog klana Mile Luković i Miloš Simović.

Smajlović je na konferenciji za novinare rekla da je u vrhu MUP dobila potvrdu da je dokument na engleskom, sa iskazom Nenada Ilića, osuđenog za učešće u atentatu na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, autentičan.

-Nenad Ilić je pre sedam godina u iskazu policiji rekao da su izvršioci atentata na Slavka Ćuruviju Mile Luković i Miloš Simović. Zaprepašćeni smo činjenicom da i policija, i sud, i tužilaštvo, sedam godina raspolažu tragovima koji bi mogli da ih odevdu do izvršioca i nalogodavaca, a da tim povodom nisu ništa preduzimali i da javnost nisu obaveštili o tome - navela je tad Smajlovićeva.

Mile Luković Kum, jedan od šefova „zemunskog klana" ubijen je u policijskoj  akciji „Sablja", a Miloš Simović osuđen je na 40 godina zbog ubistva premijera i zločina zemunskog klana. Na saslušanju o ubistvu vlasnike „Telegrafa"  izjavio je da mu je u jednoj diskoteci Legija pokazao na Kuraka i rekao mu da je on ubio Ćuruviju.

„Kad režim strelja" naziv je dokumentarnog filma koji je emitovan na RTS 2005. godine. U filmu je, između ostalih, govori i novinar Aleksandar Tijanić, Ćuruvijin saradnik i prijatelj. On je rekao da se slučaj ubistva novinara nikada neće rešiti:

- Ubistvo Slavka Ćuruvije nikada se neće rešiti zbog dve stvari - širine zahvata unutar tajne policije i tajnog sistema, i drugo, morala bi da se odvije naviše komandna odgovornost. I dokle će doći?

Pravni zastupnik Ćuruvijinog sina i ćerke, advokat Slobodan Ružić, smatra da su nalogodavci još slobodni, i da je suđenje šansa da budu razotkriveni. Nalogodavci su, po njegovom mišljenju, bračni par Milošević.