APELACIONI SUD ODBIO ŽALBU TUŽILAŠTVA: Oslobođen vozač pomahnitalog autobusa na liniji 77

Vozač autobusa firme "Beobus" na liniji 77, Jovan Stolić (69) pravosnažno je oslobođen od optužni za izazivanje saobraćajne nezgode 2011. godine.

U toj nesreći, na okretnici na Zvezdari nastradali su Dijana Đorović (22) i Radomir Vučković (19), dok je Tijana Đorović, sestra preminule, previžela sa povredama.

Apelacioni sud je odbio žalbu tužilaštva i potvrdio prvostepenu presudu kojom je Stolić oslobođen od optužbe za krivično delo “teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja“.

Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu, navodi se u odluci koja je obajljena na sajtu suda.

Stolić je bio optužen da je u novembru 2011. godine kod okretnice autobusa 77 na Zvezdari izgubio kontrolu nad vozilom i uleteo u park, udario u parkirane automobile i pešake usmrtivši tako dvoje mladih.

U odluci Apelacionog suda navodi se da je prvostepeni sud nakon analize svih izvedenih dokaza, nesporno utvrdio da je do saobraćajne nezgode došlo tako što je autobus kojim je upravljao okrivljeni umesto da skrene ulevo na okretnicu nastavio nekontrolisano kretanje pravo kroz park i udario parkirane automobile i kontejner a zatim i u pešake usled čega su oštećeni R. V. i D. Đ. preminuli.

U odluci se podseća da je prilikom sa mesta nesreće autobus sa upaljenim motorom šlepan radi obavljanja vanredno-tehničkog pregleda, te da je tokom šlepanja istog dana u Dunavskoj ulici oko pola deset uveče došlo do još jedne saobraćajne nezgode u kojoj je, iako privezan krutom rudom za kamion kojim je šlepan, autobus iznova nekontrolisano prešao u suprotnu traku, ostvario kontakt sa dolazećim putničkim vozilom i zatim udario u kamion i zaustavio se uz njega.

Dalje se navodi da je autobusom prilikom šlepanja upravljao vozač koji je pobegao sa lica mesta čiji identitet do završetka postupka nije otkriven, a da je pre obavljanja vanredno tehničkog pregleda za uvrđivanje tehničke ispravnosti autobusa izvršena zamena oštećenih i uništenih delova, ali bez precizne evidencije.

Takođe, prvostepeni sud je nesporno utvrdio da je komisija koja je izvršila vanredno-tehnički pregled nije bila upoznata sa činjenicom da je autobus imao i drugu saobraćajnu nezgodu, te da se izjasnila da je autobus bio tehnički neispravan, kao i komisija Mašinskog fakulteta, koja je ocenila i da se mogućnost nekontrolisanog rada motora u konkretnom slučaju ne može nesumnjivo niti potvrditi niti isključiti.

Zbog toga, Apelacioni sud je u potpunosti prihvatio zaključak prvostepenog suda da nijednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni preduzeo bilo koju radnju koja bi uticala na brzinu kretanja autobusa ili da je učinio bilo šta da je neprilagodi uslovima saobraćaja, odnosno da tokom postupka nije utvrđeno da je okrivljeni preduzeo bilo koju radnju koja bi bila u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa saobraćajnom nezgodom koja je predmet optužbe zbog čega ga je pravilno, usled nedostatka dokaza, oslobodio od optužbe.