Da smo ranije usvojili zakon, osmorica ubica bila bi na doživotnoj robiji bez pomilovanja

Mališa Jevtović, Dragan Nikolić Čombe, Čedomir Đurić, Dragan Đurić, Darko Kostić, Vladica Rajković, Arpad Sabo danas izdržavaju kaznu od 40 godina robije zbog najtežih zločina - ubistva dece. Za brutalno ubistvo deteta odgovarao je i Danijel Jakupek, ali je njemu izrečena mera obaveznog lečenja, a Marko Nikolić je u pritvoru sebi prerezao vrat i umro.

Imena monstruma tokom postupka bila su važna samo njihovim advokatima.

Za postupak, koji je u utorak doveo do usvajanja izmena i dopune Krivičnog zakonika mnogo važnija su imena njihovih žrtava: Tijane Jurić, Katarine Janković, Marije Jovanović, Tamare Ivanović, Dragane Ćirić, Ivane Podraščić, Anđeline Stefanović, Luke Opačića, Slavice i Nikoline Sabo, Maje Đordević, Mihaila Nikolića...

Zbog oca jedne devojčice, koji se izdigao iznad lične tragedije i koji je učinio sve da smrt njegove ćerke ne bude uzaludna, sve je i počelo. Više od dve godine je prošlo od kako je Igor Jurić prvi put u javnosti rekao da će predstavnici Fondacije "Tijana Jurić", koja nosi ime njegove ubijene ćerke, predložiti uvođenje doživotne kazne zatvore za učinioce najtežih krivičnih dela - za ubistva dece.

Javno je kazao da "želi da veruje da je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci". Trudio se da argumentovano objasni zašto je važno da u srpsko zakonodavstvo bude uvedena kazna koju je promovisao, a koja u Srbiji nikada nije postajala.

Pravna zastupnica Fondacije Maja Atanacković počela je da istražuje pravosudnu praksu Srbije u vezi sa kaznama izrečenih za ubistva dece, koliko se osuđenih vraćalo izvršenju dela, praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koliko bi državu koštao osuđenik na doživotnoj robiji... Nakon toga, Fondacija je organizovala niz okruglih stolova, edukacija, rasprava širom Srbije. Jurić je pisao pisma državnom vrhu i Ministarstvu pravde.

Akcija Fondacije "Tijana Jurić" kulminirala je 23. oktobra 2017. godine kada je na štandovima u 40 gradova širom Srbije počela akcija prikupljanja potpisa za inicijativu za uvođenje doživotnog zatvora. Akcija je trajala sedam dana. Tih nedelju dana gotovo da je neprestano padala kiša. Uprkos svim preprekama koje su im se našle na putu, aktivisti Fondacije sakupili su 158.460 potpisa građana.

Igor Jurić je sa svojim saradnicima, 9. novembra 2017. godine Skupštini Srbije predao prikupljene potpise za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece.

"Ovo je samo početak. Prvo poluvreme je odrađeno i sada čekamo reakciju parlamenta i narodnih poslanika. Siguran sam da ne sme da se zažmuri na volju građana i želju da se naša deca zaštite na jedan bolji način. Na način koji omogućava da mi, roditelji, možemo mirnije da spavamo ako nam dete možda kasni iz grada", rekao je tada Jurić.

Drugo poluvreme utakmice Fondacije "Tijane Jurić" završeno je u utorak kada su poslanici u Skupštini Srbije usvojili izmene i dopune Krivičnog zakonika. Pomenute izmene predviđaju kaznu doživatnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja za teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljubu nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljubu sa detetom sa smrtnim ishodom i obljubu zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Nakon što su izmene usvojene, Jurić se zahvalio svima koji su u bilo kom trenutku podržali kaznu doživotnog zatvora.
"Usvajanjem kazne doživotnog zatvora ostvaren je još jedan cilj, ali je još mnogo toga pred nama. Srećan sam jer je ovo pobeda svih nas koji smo istrajali u bici da se ova inicijativa usvoji. Ipak, imam gorak ukus jer je jedna građanska inicijativa uspela da se ispolitizuje. Hvala poslanicima koji su se pojavili u skupštinskoj sali i glasali za ovaj zakon. Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministrima Nebojši Stefanović i Neli Kuburović što su naposletku prepoznali da je bitno da se oslušne volja građana. Hvala i svima ostalima koji su u nekom trenutku podržali zakon, iako se na kraju iz nekih njima znanih razloga, nisu pojavili na sednici na kojoj se glasalo. Dakle, zahvalan sam svima koji su u bilo kom trenutku, u kom je njima to odgovaralo, podržali ovu inicijativu. Hvala svim medijima jer bez njih ne bismo uspeli da budemo dovoljno glasni", kazao je Jurić.

Ovo je, kako je Jurić kazao za "Ekspres" poslednja izjava koju je dao na temu uvođenja doživotnog zatvora bez prava pomilovanja. Sada ga, kako je kazao, očekuju nove bitke.
Iako je predlog Fondacije "Tijana Jurić" izazvao najveći odjek u javnosti, osim doživotnog zatvora bez prava na pomilovanje, izmene i dopune krivičnog zakonodavstva donele su još značajnih novina u srpski pravosudni sistem. Tako je doživotna kazna zatvora proširena i za sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predviđena kazna od 30 do 40 godina, među kojima su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...

To znači, da bi Milorad Ulemek Legija i ostali osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića, umesto kazne od 40 godina, po novom Zakonu bili osuđeni na doživotnu robiju. Za razliku od dela, za koja nije predviđeno pomilovanje, u ovim slučajevima Zakon omogućava da po izrečenoj kazni doživotnog zatvora, osuđenik može da traži uslovni otpust nakon izdržanih 27 godina.

Izmena Zakona predviđaju i strožije kazne za povratnike u izvršenju krivičnih dela. Pooštravaju se i kazne za krivična dela: zlostavljanje i mučenje, nasilje u  porodici, poresku utaju, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje kao i za nasilničko ponašanje na sportskim utakmicama.

Izmenama je u Zakon uvedeno i novo krivično delo - napad na advokate, što je bio predlog Advokatske komore Srbije.

Opširnije u štampanom izdanju Ekspresa...