Dame krvavih ruku

Bile su lepe, promućurne, šarmantne i zle. Ubijale su zbog novca, osvete i iz zadovoljstva. Zbog mentalnih poremećaja.

Bilo im je lakše da dođu do žrtava jer su izgledale kao stotine simpatičnih žena. Ni policiji nije bilo lako da im uđe u trag jer su najčešće bile najmanje sumnjive. Istorijat serijskih ubica među ženama čini na desetine velikih dosijea čije strane nisu ništa manje krvave nego svedočenja o muškarcima svirepim ubicama. Naprotiv!

Prvi podaci o ženama masovnim ubicama datiraju iz 16. veka. Eržebet Batori, čuvena mađarska grofica,verovatno je najpoznatija žena serijski ubica u istoriji. Optužena je za brutalna mučenja i ubistva od 300 do čak 2.000 devojaka.

Nije poznato kada je Eržebet počela ubijati devojke, ali smatra se da je to bilo između 1585. i 1610. Veruje se da su njen muž i rođaci znali za ubistva, ali da niko nije hteo da interveniše.

Kao jedan od motiva Eržebet Batori navodi se da je preko krvi želela da očuva svoju lepotu. Prema legendi, nakon što ju je sluškinja iz dvorca iznervirala nekvalitetnom uslugom, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Devojčina krv pala je na Eržebetine ruke. Kada je Eržebet oprala tu krv, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa. Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu. Mislila je da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv, mogla postati lepša nego ikad. Eržebet je pozivala mlade, najčešće nevine devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala.

Zločini su otkriveni  1610. godine, kada je sa zidina dvorca bacila četiri masakrirane žrtve. Vest je ubrzo stigla do cara Matije i on je naredio Eržebetinom rođaku Turzou da je uhapsi. On ju je uhvatio na delu. Eržebetini saučesnici su pogubljeni, dok to sa njom nije moglo biti učinjeno jer je bila plemićkog porekla. Međutim, pronađena je rupa u zakonu i Eržebet je zazidana u svom dvorcu. Nađena je mrtva 1614. godine.

Zbog Majre Hindlej decenijama niko u Engleskoj svojoj ćerki nije želeo da da ovo ime. Poznata je po svom učešću u zloglasnim Murs ubistvima, a 1966. je sa tadašnjim ljubavnikom Ijanom Brejdijem ubila petoro, od kojih su svi bili deca ili maloletnici. Osuđeni su na kazne doživotnog zatvora. Usprkos tome što je izrazila kajanje za zločin, Majra je ostala jedna od najomraženijih zatvorenica Velike Britanije i svi ministri unutrašnjih poslova su joj odbijali zahteve za raniji izlazak na slobodu. Godine 2002. je umrla od srčanog udara.

Američka prostitutka Alin Vurnos je ubila sedmoricu muškaraca  od 1989. do 1990. godine. Na sudu je tvrdila da su je sve njene žrtve prethodno silovale ili pokušale da je siluju, te da je ubistva počinila u samoodbrani. Sve muškarce ubila je tako što je pucala u njih iz neposredne blizine. Osuđena je na smrt injekcijom i pogubljena 9. oktobra 2002. godine. Da stvar bude gora, ćerka Vurnosove sa samo 11 godina je krenula stopama majke tako što je dečacima u zamenu za žvake i cigarete nudila seks. Kao i majka, krenula je od sitnih krađa dok nije stigla do ozbiljnijih okršaja sa zakonom.

Policajci koji su 1948. godine pronašli napuštenu putnu torbu bili su užasnuti kada su je otvorili. U njoj su bila iskomadana tela pet beba. Detaljnom istragom otkriveno je da je ova svirepa ubistva počinila Mijuki Išikava, serijski ubica. Ona se nakon Drugog svetskog rata zaposlila u porodilištu u Japanu u kojem je nakon rata nastupio bebi-bum. Kako su mnogi roditelji bili siromašni i nisu mogli da odgajaju svoje dete, Išikava je odlučila da novorođenčad izgladnjuje do smrti i da tela dece sakriva svuda po gradu. Do vremena kada su je otkrili, Išikava je ubila 169 beba.

Džejn Topan, Amerikanka poznata pod nadimkom Džoli Džejn, posle hapšenja 1901. godine priznala je čak 31 ubistvo. Poznata je po krajnje morbidnoj izjavi da joj je ambicija bila da "ubije više ljudi – bespomoćnih ljudi - nego što je iko ikada ubio". Radila je kao medicinska sestra koja je pacijente bez njihovog pristanka koristila u eksperimentima sa morfinom i atropinom. Kasnije je priznala i da ju je seksualno uzbuđivalo da bude sa pacijentima koji su na ivici smrti. Kada je otpuštena iz bolnice, počela je da truje redom, pa je tako ubila svoje stanodavce i usvojenu sestru. Sud ju je proglasio ludom i smestio u psihijatrijsku ustanovu u kojoj je umrla u 81. godini.

Opsesija Dorotee Puente bili su penzioneri i mentalno zaostale osobe. Puenteova je iznajmljivala kuću u kojoj je udomljavala stare ljude. Nakon što bi ih udomila, prijavljivala se kao njihov staratelj i primala njihovu socijalnu pomoć. Posle nekog vremena, Puenteova ih je ubijala i zakopavala u dvorištu kuće. Kada ju je policija otkrila, u dvorištu je našla sedam tela.

Sestre Delfina i Marija Hesus Gonzales smatraju se najprofesionalnijim serijskim ubicama. Od 1950. do 1960. godine vodile su javnu kuću. Kidnapovale su devojke i primoravale ih na prostituciju, a ukoliko nisu htele da sarađuju - ubijale su ih. Nakon istrage, u kući su nađena 92 tela, a obe sestre su dobile po 40 godina zatvora.

Nani Dos je Amerikanka koja je odgovorna za smrt 11 ljudi u periodu između 1920. i 1954. godine. Bila je poznata pod nadimcima Kikotava Baka, Dama Plava Brada i Ubica Usamljenog Srca. Nani je ubila čak četvoricu muževa, majku, sestru, unuka i svekrvu. Osuđena je za ubistvo samo jednog od muževa. Priznala je krivicu 17. maja 1955. i osuđena je na doživotnu robiju jer država nije htela da osudi na smrt osobu ženskog pola.

Enrikita Marti je živela početkom XX veka u Barseloni. Bavila se prostitucijom i crnom magijom. U svojim napicima kombinovala je kosu i krv dece. Policija ju je otkrila 1912. kada su detektivi pronašli torbu punu dečjih stvari, delova tela i ljudskih kostiju. Čekajući konačnu presudu u zatvoru, Martijevu su ubili zatvorenici.

Da bi naplatila novac od životnog osiguranja, Bela Gunes, Amerikanka norveškog porekla, usmrtila je dve ćerke Mirtl i Lusi, kao i oba muža i svu njihovu decu. Za svoje zločine nije odgovarala, jer se zapalila u kući u kojoj je živela i u kojoj je policija našla dokaze o ubistvu 33 osobe. Sumnja se da je ubila čak 40 ljudi. Mnogi kriminolozi su je proglasili najgorim serijskim ubicom u američkoj istoriji.

Kada se broj opljačkanih i ubijenih žena 2005. povećao, policija je sumnjala da je ubica muškarac. Nakon što su
očevici ubicu opisali kao "muškobanjastu ženu", policija je mislila da je u pitanju transvestit. U stvari, ubica je bila žena, Huana Baraza, čiji je nadimak bio "Silent Lady"". Sud ju je optužio za 18 počinjenih ubistava, a smatra se da je usmrtila 40 osoba. Osuđena je na ukupno 60 godina.

Majka Gebels je bio nadimak žene Meri Nou nakon što su razotkriveni njeni zločini. Ona je rodila desetoro zdrave dece, tri dečaka i sedam devojčica, ali sve bebe su umrle u uzrastu od pet do 14 meseci. Slučaj niko nije dovodio u pitanje sve do 1998. godine, kada ju je novinar razotkrio. Nouova je izjavila kako ne može da se seti kako su joj sva deca umrla, mogla je da se seti samo za četvoro. Pod pritiskom medija, priznala je svirepo ubistvo desetoro nedužne dece, a javnost ju je prozvala drugom "majkom Gebels".

Velma Barfild je bila udovica koja je svoje žrtve ubijala otrovom. Prva žrtva je bila njena majka koju je ubila za Božić, tako što joj je otrovala večeru, sledeći su bili rođaci i njen bivši dečko zbog kojeg je i otkrivena. Autopsijom je otkriven arsenik u njegovom organizmu. Sud ju je osudio na smrtnu kaznu injekcijom i bila je prva žena koja ju je primila u SAD 1976. godine.

Zvanično najstarija žena serijski ubica je Fej Kopland. Ušla je u šestu deceniju života kada su ona i muž Rej počeli da ubijaju sredovečne muškarce. Ubistva su otkrivena posle devet godina, a sud ih je optužio za pet ubistava iako se sumnja da ih je bilo 12. Sedam tela nikada nije otkriveno.