Dete sedam godina nevino robijalo

Ono što se tog jutra u februaru 2009. godine dogodilo u kući Krisa Brauna na farmi u Vompamu u Pensilvaniji ličilo je na scenario za jezivu krimi-dramu. Njegova verenica, s kojom je živeo, bila je ubijena, a njegov sin iz prvog braka je već sutradan uhapšen. Jedini dokaz je bila puška koja je mirisala na skoru pucnjavu

Najstrašnija noćna mora svakog sudije, osuda nevinog, dogodila se Džonu Hodžu, sudiji suda u okrugu Lorens. Ne samo što je osudio nevinog već je na robiju poslao dete od jedanaest godina. Sud je Džordana Brauna osudio zbog ubistva Kenzi Hok (26), koja je bila pred porođajem, 2009. godine.

Ono što se tog jutra u februaru 2009. dogodilo u kući Krisa Brauna u Vompamu u Pensilvaniji ličilo je na scenario za jezivu krimi-dramu. Njegova verenica, s kojoj je živeo, bila je ubijena, a njegov sin iz prvog braka je već sutradan uhapšen.
Džon Braun je već bio na poslu kada mu je policija javila da se u njegovoj kući dogodila pucnjava i da je njegova verenica pronađena mrtva u krevetu s ranom od vatrenog oružja na potiljku. U kući su bile njene dve ćerke i njegov sin Džordan Braun.
Istražitelji su oružje iz kojeg je pucano na Hokovu pronašli na putu kojim je Džordan Braun prošao nekoliko minuta posle pucnjave, kada je autobusom krenuo u školu.

Usledio je pretres kuće i u domu Braunovih policija je našla pištolje, puške i municiju. Međutim, to na prvi pogled nije bilo neobično jer se u Pensilvaniji deca od malih nogu uče da pucaju. Policija je u kući našla i Džordanovu pušku, koju je dobio od oca za Božić, a objašnjenje je bilo da otac i sin često odlaze u lov.

Osuđen zbog sačmare i izjave devojčice

Međutim, za istražitelje je bio presudan trenutak kada su pomirisali cev puške i zaključili da je iz nje nedavno pucano. Možda bi i ta sumnja bila odbačena da Džordanova sedmogodišnja polusestra Dženis nije svedočila kako je čula prasak koji dopire iz kuće dok je ispred trema čekala Džordana da krenu zajedno u školu. To je bilo dovoljno da nesrećni dečak završi u zatvoru.

"Strpali su me u kola i odvezli u policiju, a odatle pravo u okružni zatvor", ispričao je kasnije Džordan Braun. Nakon hapšenja, slikali su ga za policijsku arhivu dok je on plakao. "Ništa nisam razumeo. Nisam znao gde sam, ni šta se događa." Dečak kome se srušio ceo svet ušao je u lavirint beznađa, u kojem je proveo punih sedam godina. Najveći deo vremena bio je u pritvoru za maloletnike i nijednom u višesatnim ispitivanjima nije odgovorio ništa drugo osim da nije ubio maćehu.

Dok je čekao suđenje, proveo je i tri godine u zatvoru za odrasle u okrugu Iri. Otac je svaki dan prelazio skoro 400 kilometara da bi ga posetio. "Ne znam šta bih radio da tih poseta nije bilo, to mi je sačuvalo razum", govorio je kasnije Džordan. Dečak je s vremenom počeo veći deo dana da provodi čitajući knjige, koje mu je otac svakodnevno donosio. Svakog dana su razgovarali i otac ga je iznova molio da mu prizna šta se tog dana dogodilo u kući. Džordan nijednom nije ponudio odgovor da zna išta o tome, što je njegovog oca iznova uveravalo da je nevin i da samo splet nekih novih okolnosti mogu da ga spasu. Ali istraga je tapkala u mestu, ništa se novo nije događalo, nikakvi novi tragovi nisu nađeni... Dečak je i dalje čekao izricanje presude. Otac je bio očajan. Ukoliko ga i sud za odrasle proglasi krivim, mladom Braunu preti kazna doživotnog zatvora, bez prava na žalbu. Tužba protiv Brauna prvobitno je i bila podneta sudu za odrasle, pošto u slučaju optužbi za ubistva to nalaže pensilvanijski zakon, bez obzira na godine osumnjičenog. Džordan je optužen za dvostruko ubistvo. Istražitelji su tvrdili da je pucao iz svoje lovačke puške koja je posebno dizajnirana za decu, i da je ubistvo planirao. Da sve bude još gore, jedino SAD i Somalija nisu potpisale Konvenciju o pravima dece UN, koja ne dozvoljava da se osobe mlađe od 18 godina osude na doživotni zatvor bez mogućnosti izlaska.

Zbog traume koju je doživeo gubitkom verenice i nerođenog deteta i činjenice da mu drugi sin čeka osudu, Kris Braun je psihički oboleo i dijagnostikovan mu je PTSP.

Ipak nedovoljno dokaza

"Sve ovo koštalo me je posla, novca, ali ništa od toga nije važno. Dok je bio u zatvoru, mnogo puta sam rekao sinu: 'Dajem ti priliku, reci mi da li si ubio maćehu? Ja sam tvoj otac, nisam ljut na tebe. Šta god da kažeš, neću se ljutiti. Nikada te se neću odreći i nikada neću prestati da dolazim u zatvor. Samo mi reci jesi li je ubio.' Od prvog dana hapšenja do izlaska iz zatvora odgovarao je odrično."

Više od dve godine nakon što je dečak optužen, slučaj je prenet na sud za maloletna lica. Osam meseci kasnije održano je suđenje na kojem je proglašen krivim. Tako je dospeo u zatvor za maloletnike u Grouv Sitiju, u Pensilvaniji. Godine 2016, kada je napunio 18 godina, pušten je da se brani sa slobode.

Džordan je proveo sedam godina u zatvoru, a ukupno osam i po godina trajala je agonija porodice Braun dok se nije desio preokret. Vrhovni sud Pensilvanije poništio je odluku iz 2009. kojom je presuđeno da je tada jedanaestogodišnji dečak ubio trudnu verenicu svog oca. Tužioci nisu obezbedili dovoljno dokaza da podrže svoje optužbe, naveo je sud. Džordan Braun (20) je oslobođen krivice zbog ubistva 26-godišnje Kenzi Hok i njene nerođene bebe.

Sud za maloletnike oblasti Lorens, podržan državnim apelacionim sudom, svojevremeno je odlučio da je Braun kriv za ubistvo trudne maćehe, a sada je zaključeno da su dokazi protiv Brauna bili nedovoljni. Između ostalog, ukazano je na to da je isprva sačmarica pronađena u dečakovoj sobi obeležena kao oružje kojim je izvršen zločin, a sada je podržan jednako razuman zaključak da to nije bio slučaj.
Takođe je navedeno da je policija pretresla kuću bivšeg dečka Kenzi Hok koji je imao istoriju nasilnog ponašanja prema njoj. Ona i njena porodica su tražili trajnu zabranu prilaska protiv njega, a noć pre nego što je trudnica ubijena on se posvađao s njenim roditeljima. Do svađe je došlo kad je saznao da nije biološki otac Kenzine najmlađe ćerke, ali je brzo isključen kao osumnjičeni za ubistvo.

Advokat Kejt Burdik rekla je da je Braun još od ubistva tvrdio da je nevin i da je konačno primio „zakasnelu pravdu". Sudija je 2016. pustio Brauna na uslovnu slobodu.

Dečak je pokazao neverovatnu prisebnost i zrelost. Nakon svega što mu se dogodilo rekao je da nije ljut. „Sve što se desilo je besmisleno, ali jedino što mi je sada važno jeste da sam nevin i da ljudi to znaju", izjavio je Džordan Braun nakon puštanja na slobodu. On je kasnije upisao studije informatike. Više nije želeo da razmišlja o prošlosti. „Samo želim da budem uspešan. Sada najviše želim da završim koledž, zaposlim se i budem uspešan."

Njegov otac, međutim, nakon svega nije krio ogorčenje. „Kao da je neka velika težina skinuta s mene. To je bila noćna mora koja je trajala osam i po godina. Ipak, pravi ubica nije nađen, a jedanaestogodišnjem dečaku je oduzeto detinjstvo. Ukaljano mu je ime. Kada na Guglu potražite 'Džordan Braun', videćete njegovu fotografiju iz policije."