GENERAL ACA VASILJEVIĆ NA SUĐENJU JOVICI STANIŠIĆU U HAGU: Arkan nije bio pripadnik JNA, imao je dobre odnose s trojicom oficira

Bivši visoki bezbednosni oficir JNA Aleksandar Vasiljević potvrdio je danas pred međunarodnim sudom u Hagu da su neki oficiri JNA i zvaničnici MUP-a Srbije, "bili u kontaktu" sa Željkom Ražnatovićem Arkanom s jeseni 1991. godine, kada su bezbednosni organi te vojske imali informacije da je Arkan bio umešan u zlodela u Hrvatskoj.

Na ponovljenom sudjenju bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju, general Vasiljević naznačio je, medjutim, da to ne znači da su oficiri JNA sa Ražnatovićem "saradjivali".

"Za Arkana nije bila nadležna JNA, on nije bio pripadnik JNA, niti pod komandom JNA", naglasio je general Vasiljević, tadašnji načelnik Uprave za bezbednost JNA.

Prema optužnici protiv Stanišića i Simatovića, Ražnatovićeva formacija bila je jedinica SDB Srbije kada je počinila zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH.

Bivši načelnik SDB Srbije Stanišić (68) i operativac te službe Simatović (68) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Prema Vasiljevićevim rečima, Ražnatović je u septembru 1991. godine "bio u kontaktu i u dobrim odnosima, ali nije saradjivao" samo s trojicom oficira JNA - tadašnjim komandantom Novosadskog korpusa JNA, generalom Andrijom Biorčevićem, te starešinama Borom Ivanovićem i Enesom Tasom.

Arkan je "bio u vezi s tom trojicom ljudi, više po profesionalnoj liniji", napomenuo je svedok, dok ga je unakrsno ispitivao branilac prvooptuženog Stanišića Vejn Džordaš (Wayne Jordash).

O Ražnatovićevim vezama s pripadnicima MUP-a Srbije, advokat Džordaš danas nije ispitivao svedoka.

Ranije tokom sudjenja, tužioci su više puta puštali televizijski snimak na kojem general Biorčević hvali Ražnatovića rečima da on u Istočnoj Slavoniji udje u selo i "pobije" sve koji odbiju da se predaju, posle artiljerijske pripreme JNA.

Govoreći o izbijanju sukoba u Hrvatskoj, general Vasiljević je izjavio da su 1990-91. "hrvatske službe bezbednosti bile uključene u uvoz oružja, umesto da taj uvoz otkriju, pa je JNA morala to da otkrije".

Unakrsno ispitivanje Vasiljevića odbrana Stanišića nastaviće sutra.

Glavni Vasiljevićev iskaz juče je bio zatvoren za javnost.

Danas se u sudnici čulo da su tužioci svedoku juče puštali snimak delova njegovog svedočenja sa sudjenja nekadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću.

Tačnost tih delova svedočenja, datog 2003. godine, Vasiljević je potvrdio i oni su uvršteni u dokaze.

Raspravno veće danas je, medjutim, odbilo zahtev tužilaštva da kao dokaz prihvati ceo transkript Vasiljevićevog iskaza na sudjenju Miloševiću, zato što je svedok izjavio da ga nije pročitao.

Tužilac Daglas Stringer požalio se prethodno sudijama da "svedok odbija saradnju", da "15 meseci odbija pripremni razgovor" i da "nije želeo da pogleda snimak svog iskaza na suđenju Miloševiću", iako mu je bio dostavljen.

Vasiljević na sudjenju Stanišiću i Simatoviću svedoči po obavezujućem nalogu suda (subpoena), posredstvom video veze iz Beograda.

Ni današnjem zasedanju u sudnici u Hagu nije prisustvovao nijedan optuženi.

Prvooptuženi Stanišić je duže od godinu dana na privremenoj slobodi u Srbiji zbog hronične bolesti.

Razlog zbog kojeg drugooptuženi Simatović nije bio u sudnici nije otkriven tokom otvorenog dela zasedanja.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije, s proleća 2003. godine, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Djindjića.

Posle prvog sudjenja, koje je posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009. godine, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, prema tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno sudjenje Stanišiću i Simatoviću koje je počelo 13. juna 2017. godine poslednji je haški proces u kojem se utvrdjuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osudjen za te zločine.