INTERVJU LAMBE ĐOREJLIJEVSKI: Od Tadije do Koraća

Hapsili me "četvrtaci" - godinama je bila rečenica kojom su klinci koji su ulazili u svet droge sebi podizali rejting u društvu. Koga nisu hapsili inspektori Četvrtog odeljenja beogradske policije, nije ni mogao da uspe u kriminalnom svetu. Lambe Đorejlijevski godinama je bio jedan od najpoznatijih inspektora ovog odeljenja za borbu protiv droga. U ovom odeljenju proveo je 23 godine, kao inspektor,a zatim kao šef Odseka za prevenciju narkomanije. Za "Ekspre" govori o stvaranju narko-frupa u Beogradu, funkcionisanju uličnog tržišta, prevenciji...

"Pre 22 godine Četvrto odeljenje bilo je jedino u Srbiji koje se bavilo problemom narkomanije. U to vreme su tek počele da se pojavljuju sintetičke droge, koje su lakše za distribuciju i prodaju nego heroin, koji je do tada imao primat. Heroin je bio dostupan samo onima koji su imali kontakte u inostranstvu, preko kojih su ga nabavljali, i onima koji su mogli da plate. Gram heroina koštao je 100 maraka i to je bila cifra samo za bogate. Prvi koji su ga koristili bili su "jaki momci" koji su išli preko, u inostranstvo, u pljačke, i koji su time sebi podizali rejting. Onda je počela priča o tome kako heroin radi, kakav je osećaj i tako je počela popularizacija heroina. Sve veći broj mladih je počeo da eksperimentiše. Kad sam ja 1995. godine došao u Odeljenje za narkomaniju, heroin je po Beogradu bio dosta rasut. Bilo ga je svuda. Nažalost, i među srednjoškolcima."

foto Oksana Skendzic

Već tada se znalo za heroinski put sa Bliskog istoka u Evropu, preko Srbije. Droga se švercovala vozilima. Danas imamo zaplene od tone, dve. Koje su količine bile u to vreme?

"Najveća zaplena je bila u decembru 1995. godine. Petnaest kilograma heroina na Bubanj Potoku, u putničkom vozilu, u rezervoaru za plin. Naši ljudi su bili i organizatori i distributeri. Heroin je trebalo da se prepakuje u Beogradu i da ide za Italiju. Ta količina od petnaest kilograma je u tom trenutku bila najjača zaplena. Tada je trebalo mnogo vremena i truda da se zapleni pet ili deset grama, a kamoli 15 kilograma heroina."

Ko su bili nosioci narko-posla u Beogradu?

"Ljudi koji su već bili u kriminalu i koji su osetili da sa drogom mogu da zarade velike pare na brz način. Znalo se da svaki zavisnik od heroina širi mrežu sa još pet zavisnika, da bi njemu droga bila jeftinija.
A onda su se pojavili ljudi koji su uspevali da sakupe dovoljno novca da kupe veće količine i da je rasporede na više punktova..."

To je ulična mreža. Kako je ona funkcionisala?

"Svaki deo grada je imao svoju ekipu i te grupe su na početku udruživale novac i tako kupovale veće količine, a između sebe su se organizovale oko prenosa. Uglavnom iz Turske, i to preko Turaka koji su ovde studirali, preko ljudi koji su putovali. Ni tada, kao ni sada, u poslu nije bila bitna nacionalnost, ni vera. Samo novac, da li za lagodniji život, za nabavku oružja, za specijalne ratove... A ulična prodaja se onda organizovala po stanovima, uglavnom iznajmljenim, i po klubovima, ali ne onim gde se slušala folk muzika, nego neki drugi muzički pravci, i tu se u priču uvlačilo sve više mladih. Danas bukti rat između dva crnogorska klana, koji sukob rešavaju mafijaškim ubistvima."

Kako je bilo pre 20 godina? Kako se došlo do serije likvidacija?

"Kriminalne grupe su uvek težile za što većom površinom delovanja. Bilo je sukoba i ranije u borbi za prevlast, ali ne toliko surovog kao u poslednjih petnaestak godina. Tada je još postojao neki kodeks ponašanja među kriminalcima."

foto Oksana Skendzic

Možda zato što je tad bila manja zarada, a sad su tu milioni?

" Tako je, a druga stvar je da građani veruju da ljudi koji prodaju drogu izgledaju opasno, međutim, oni koji su bili najveći u toj priči su bili ljudi za koje nikada ne biste pomislili da se uopšte bave kriminalom, nisu skretali pažnju na sebe, sve su radili potajno."

Ko su neka od zvučnih imena koja ste u to vreme hapsili?

"Najpoznatiji diler bio je Slobodan Momčilović zvani Tadija, sada pokojni. A onda se pojavio zemunski klan koji je imao veliki uticaj na promenu načina prodaje."

On je prvi veliki klan u Srbiji? Imao je i podršku JSO?

"Zemunski klan je prvi koji skreće pažnju netipičnim ponašanjem. Obični ljudi do tada nisu mogli da primete velike dilere, ljude koji su prodavali velike količine, jer nisu skretali pažnju na sebe. A onda se pojavio zemunski klan. Delovali su samostalno u početku, bez JSO, ali su bili uočljivi za službe jer se odjednom pojavila veća količina heroina. Nemoguće je reći koliko je to, ali svake godine je zaplena droga bila sve veća, što je pokazivalo i na dobar rad policije, ali sa druge strane i na veću količinu droge u gradu."

A da li ste razmenjivali podatke sa zemljama u okruženju, koliko su oni zaplenili droge koja je prošla kroz Srbiju?

"Mi u gradskoj policiji nismo. Verovatno je to razmenjivano na nivou Interpola. Ali tu ima jedan zanimljiv podatak iz 2001. godine. Inspektori gradske policije su išli u Minhen radi saradnje i tamo su od nemačkih kolega čuli da su u prethodnoj godini kod dilera zaplenili samo jedan pištolj, a mi smo tada u zaplenama od dilera imali više od 40 komada oružja."

foto Oksana Skendzic

To znači da su kod nas već počeli ratovi bandi?

"I to, ali i to da su se veliki dileri dokazivali pred onim sitnijima, koji su radili za njih. Oni su radili pod prisilom. To je bio jedan od metoda rada zemunskog klana. Ljudi su bili uvučeni u prodaju i prisiljeni da na mesečnom nivou prodaju određenu količinu droge, odnosno zaduživani su za određenu svotu novca."

To su bile veće pare?

"Tako je. I tada problem počinje da se uočava. I policija menja svoj način rada. Povećava se broj ljudi koji rade na problematici droge. Kad sam ja došao, u Odeljenju je bilo nas 15 inspektora, zatim 40, plus su se otvarale druge organizacione jedinice u MUP-u i po Srbiji. Mi smo dosta zaplena imali od zemunskog klana, ali problem su bili i korisnici droga kojih je, nažalost, bilo sve više."

U to vreme ste imali veliku akciju hapšenja Milana Zarubice i otkrivanja prve velike laboratorije za sintetičku drogu?

"Prvi put je otkrivena proizvodnja sintetičke droge. Amfetamin je bio u pitanju, nešto što smo mi do tada slušali na predavanjima, kako to radi DEA, a onda smo imali priliku da učestvujemo u jednoj takvoj priči koja je dovela do fantastičnog rezultata u tom trenutku."

Zarubica je izdržao zatvorsku kaznu, a onda je ponovo bio hapšen zbog istog dela. To govori o zaradi?

"Tako je. Velika i brza zarada i to je ono što sve više ljudi opredeljuje da se bave trgovinom drogom."

Posle zemunskog klana, Zarubice, primat, kako danas pokazuju operativni podaci, preuzima klan Luke Bojovića, odnosno Filip Korać posle Lukinog hapšenja u Španiji. Koji su početni podaci o tom klanu?

"Pojavljivala se sve veća količina kokaina na beogradskim ulicama. Te podatke su imali prvo Poskok, pa onda SBPOK koji je preuzeo rad nad organizovanim grupama."

foto Oksana Skendzic

Tad se dešava i Darko Šarić i odjednom pričamo o dve tone kokaina, a pre toga smo imali policiju na nogama zbog pet kilograma kokaina koji je iz Južne Amerike stigao u Beograd poštom. Otkud sad ta količina?

"To je prebacivanje na veću zaradu, na veći novac, jer je prodaja kokaina u tom trenutku bila mnogo lakša varijanta nego prodaja heroina. Heroin, da bi stigao do poslednjeg potrošača, mora da prođe nekoliko nivoa, drugo - korisnici heroina su ljudi na margini društva, mogući cinkaroši policiji... A kokain se prodavao u zatvorenim krugovima, među ljudima koji su bogati, među džet-setom, naravno sišao je i među obične ljude i među mlade. Imali smo dosta slučajeva da obezbeđenje maturskih proslava u ozbiljnim hotelima zapleni kokain od maturanata. I kriminalne grupe se počele da se udružuju, da udružuju sredstva za kupovinu što većih količina, za razrađivanje sigurnih kanala šverca i prodaje."

U to vreme kad ste hapsili jače dilere, kako su se oni branili?

"Postojali su ljudi kojih su se mnogi plašili, a koji su kada ih privedemo i pokažemo dokaze bili vrlo spremni za saradnju. Nisu hteli da gube vreme u zatvoru, već su nam omogućavali da dođemo do onih iznad njih."

Znači cinkarili su?

"Ja to ne bih zvao tako. Dobar policijski rad mora da bude zasnovan i na informativno-saradničkoj mreži gde svaki dobar policajac mora da ima kontakte."

Kad ste kao Odeljenje imali najjaču saradničku mrežu u podzemlju?

"To je period oko 2000. godine kada su dileri zazirali od policije i kada nije postojala mogućnost da bilo ko za nekoga urgira da se oslobodi, kazni... Drugo, do 2005/06. godine u Odeljenju za droge u beogradskoj policiji su radili samo ljudi koji su želeli da se bave tom problematikom, ljudi koji su sami birali da se bave tim. Međutim, s vremenom su u Odeljenju počeli da rade i oni koji su samo želeli da rade, ali ne tu problematiku i tada su počela velika dolaženja, odlaženja. Gubilo se na britkosti, jačini, snazi..."

Da se vratimo na rat „škaljara" i „kavača", na klan Luke Bojovića i Filipa Koraća. Bile su velike zaplene prošle godine, više od tone u Rumuniji, 20 tona u Filadelfiji. I sve naši i Crnogorci. Otkud naši ljudi u toj priči? Zbog Crne Gore, mora, moreplovaca?

"Opet je tu priča o interesu, o želji da se zaradi veliki novac koji vodi do organizovanja velikih grupa i njihove saradnje u povezivanju čitavog sistema, od proizvodnje, pakovanja, prenosa, dalje distribucije... Mi pričamo o našim ljudima, ali ovde se malo priča o ostalim klanovima u Evropi, stranim. Ne možemo da zanemarimo albansku mafiju koja je po distribuciji droge u svetu jača od nas... I mnogih drugih mafija, ali je interesantno da mi kao, definitivno mala zemlja, imamo tako razvijenu narko-mrežu. Te naše grupe su i dalje organizovane po sistemima kao i pre trideset godina, gde postoje jake veze između ljudi koji se time bave. Zato je policiji teško da uđe u njihov sistem."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...