ISTINE I ZABLUDE O MAFIJI (II DEO): Kršenje omerte početak sunovrata

Po svedočenju jednog od uhapšenih italijanskih mafijaša, ova kriminalna organizacija posedovala je određene kodove i lozinke na osnovu kojih su se prepoznavali. Uglavnom su to bile maramice različitih boja.

Opisao je i inicijaciju u mafiju, ritualom tokom kojeg se budućem članu igla ubada u srednji prst, a potom malo krvi nacedi na sliku nekog sveca. Nakon toga se slika spaljuje, pepeo stavlja iniciranom u ruku, posle čega izgovara zakletvu: "Kunem se da ću biti veran svojoj braći i nikada ih neću izdati, a ako pokleknem, neka i ja izgorim kao ova slika".

Savezništvo porodica je ugrožavao kodeks osvete. Tako su zbog naplate krvi često i čitave porodice bile likvidirane. Za vreme vladavine porodice Korleone mafija je počinila 153 ubistva među članovima porodica.

Ubrzo po ustoličenju u Americi, mafija je uređena po uzoru na poslovne organizacije. Sličnosti sa legitimnim poslovnim organizacijama posebno su se odnosile na hijerarhiju, strukturu, planiranje, izvršne organe, računovodstvo, pomoćno osoblje... Za razliku od legalnih preduzeća, tradicionalna mafija, kako je najčešće predstavljana u javnosti sredinom i krajem prošlog veka, svoje ciljeve je ostvarivala uz korišćenje nasilja i zastrašivanje.

Korumpirana porota

Posebno plodno tlo za razvoj mafije napravila je prohibicija, koja je pokrenula i lavinu drugih ilegalnih aktivnosti. S razlogom se pretpostavlja da su gangsteri u tom periodu zarađivali kao nikada pre i posle, zahvaljujući čemu su uspeli da stvore veoma jako podzemlje.

Mnoge porodice Sicilijanaca obrele su se u mafiji iako je većina njih u početku radila na dokovima u gradovima pored okeana. Najjači američki mafijaški ogranak stvaran je u Nju Orleansu, gde je nastala organizacija "Crna ruka". Njeni članovi su u najvećem broju bili okoreli kriminalci pobegli sa Sicilije, a vodio ih je Vito Fero, prvi don američke mafije. Između ostalog, "Crna ruka" bavila se i kidnapovanjem dece za čije oslobađanje je zahtevala otkup.

Prvi događaj koji je ozbiljno uzdrmao SAD bilo je ubistvo policijskog detektiva Dejvida Henesija, šefa lokalne policije u Nju Orleansu. Henesi, poreklom Irac, istraživao je brojne zločine i na neki način želeo da spreči međusobno ubijanje imigranata iz Italije. Za ubistvo Henesija je optuženo 17 Sicilijanaca, ali su svi oslobođeni jer je sudska porota bila korumpirana.

Izražena pohlepa

Najveći kapi di tuto kapi, šef svih šefova, u istoriji mafije u Sjedinjenim Državama bio je Čarli Laki Lučano.
Unutar njujorške gangsterske organizacije "Pet tačaka" najviše poštovanje je zadobio kada je nakon oružanog sukoba završio na suđenju, ali je ostao veran omerti, zakonu ćutanja.

Lučano je nadimak Laki, odnosno Srećko, dobio kada je preživeo napad suparničke porodice u ratu između dva velika bosa, Marancana i Maserija. Na kraju brutalnog rata oba dona su bila mrtva, a Laki je ustrojio mafiju kao kompaniju na čijem su se čelu nalazili bosovi pet najjačih njujorških porodica.

Bendžamin Bagzi Sigl, profesionalni ubica, otvorio je prvi kazino u Las Vegasu, a posao sa prostitucijom i kockanjem je toliko cvetao da su se proširili i na obližnju Kubu, gde i danas postoje hoteli koje je izgradila mafija.

Povezane vesti - ZAVET ĆUTANJA: Istine i zablude o mafiji

Mlada generacija mafijaša predvođena Lakijem Lučanom počela je sa sistematskom eliminacijom starijih mafijaša i njihovih porodica. Osnovna karakteristika ove generacije mafijaša bila je izražena pohlepa.

Marancanovim ubistvom funkcija bosa bosova formalno je ukinuta, ali je faktički ubrzo ponovo uspostavljena. Tridesetih i četrdesetih godina 20. veka to je bio Laki Lučano, sve dok nije bio prinuđen da ode u izgnanstvo u Italiju.

Nakon njega na tron je seo Vito Đenoveze, a kada se on našao u zatvoru, šef svih šefova je postao Karlo Gambino. U Gambinovom periodu američka mafija je svoju hijerarhiju proširila po celoj SAD. Postojale su 24 mafijaške porodice sa ukupno oko 1.700 članova koji su se, nakon polaganja zakletve, smatrali članovima Koza nostre.

Poslušan i ambiciozan

Kada je početkom 60-ih godina Džon Goti postao član porodice Gambino, Karlo Gambino je bio bos bosova, a Goti je revnosno obavljao svoje dužnosti. Prvi put je zbog manjeg krivičnog dela uhapšen 1963. i u zatvoru proveo dvadeset dana. Zatim je 1965. zbog pokušaja provale proveo godinu dana u zatvoru, a 1967. je uhapšen nakon što je ukrao kamion pun robe na Aerodromu "Kenedi".

Zbog toga je 1969. osuđen na tri godine zatvora, iz kojeg je izašao 1972, a već sledeće godine je ponovo bio u zatvoru.
Goti je postepeno od sitnog kradljivca, provalnika i varalice postao opasan ubica i mafijaški moćnik. On je godinama bio veran bosu Anjelu Delakročeu, verujući da će on naslediti ostarelog Gambina.

Voleo je da se pojavljuje u javnosti, kontaktirao je s raznim javnim osobama, čak i s nekim novinarima, jer je verovao da publicitet može da mu koristi. Nije se ljutio kada su u novinama o njemu pisali kao o mafijaškom šefu, dajući mu titulu dona. Uvek se pojavljivao besprekorno obučen, elegantan i osunčan, pa je dobio nadimak Gizdavi Don. Beskrupulozni zločinac je želeo da se prikaže kao poslovan čovek koji nema veze sa zločinima.

Uklanjanje bosa

Goti je postao suparnik Kastelanu koji je početkom 80-ih imao problema s pravosuđem. FBI je u Kastelanovom bližem okruženju našao informatore, postavljeni su mu mikrofoni u kući i u kancelariji. Privođen je, ali ubrzo i oslobođen usled nedostatka čvrstih dokaza.

Početak sukoba između Gotija i Kastelana bila je odluka Kastelana da članovima porodice zabrani trgovanje drogom, čime su se tada već bavili Delakroče, Goti i još neki mlađi mafijaši. Gotijev zaštitnik, bos Delakroče, kojeg je Goti tada već nadmašio u moći, razboleo se od raka i umro 2. decembra 1985. Goti je računao da će zauzeti njegovo mesto, ali je Kastelano na to mesto imenovao svog vozača i čuvara Tomasa Bilotija. Posle takve odluke Gotijeva mafijaška stolica se opasno ljuljala. Procenio je i da mu preti opasnost da bude likvidiran, pa je odlučio da brzo reaguje i organizuje Kastelanovo ubistvo.

Povezane vesti - MALA IM EVROPA: Srpski, crnogorski i hrvatski narko bosovi stigli i do Hongkonga

Predveče 16. decembra 1985. Biloti je Kastelana vozio crnim "linkolnom" iz Bruklina na Menhetn u restoran "Sparks", na uglu Treće avenije i 46. ulice. Kada su pred restoranom izašli iz automobila prišla su im dvojica muškaraca. Kastelano je pogođen sa šest metaka u glavu i grudi. Nakon što je pao, ubica mu je, za svaki slučaj, ispalio još jedan metak u glavu. Biloti je takođe izrešetan pao licem prema pločniku. Ubice su ušle u automobil koji ih je čekao i zaputile se prema južnom delu Menhetna. Svedoci zločina su uočili da je još nekoliko parkiranih automobila naglo otišlo s mesta događaja.

U jednom od njih, kako se kasnije saznalo, bio je i sam Goti, koji je ubistvo naredio, organizovao i nadgledao. Tim ubistvom postao je šef porodice Gambino. Kako je ta porodica ujedno bila i najjača mafijaška porodica u SAD, Goti je postao bos svih bosova, šef celokupne mafije u Americi.

Šepurenje na sudu

Kao najmoćniji američki mafijaš Goti je dugo bio predmet zanimanja američkih istražitelja. Zbog njegovih zlodela policija mu je stalno bila za petama, što je rezultiralo s dva neuspela sudska procesa.

Tada mlada državna advokatica Dijana Đikalone, koja je detinjstvo provela u istom delu Kvinsa kao i Goti, počela je da istražuje njegove zločine odlučna da ga izvede pred sud i strpa u zatvor. Na prvom suđenju 1986. optužila ga je da je s još jednim mafijašem napao sindikalnog rukovodioca koji je u početku bio spreman da optuži Gotija. Međutim, kada se suđenje približilo odjednom je "zaboravio" ko ga je napao, pa je Goti oslobođen.

Bez pravog naslednika

Nakon što je ponovno uhapšen u drugoj polovini 1990. godine, tužilaštvo se veoma dobro pripremilo za suđenje koje je započelo tek početkom 1992.
Prelomni trenutak se dogodio kada je Semi Gravano odlučio da sarađuje sa agentima FBI, postavši tako najviše rangirani mafijaš u istoriji koji je postao svedok. Jedan od najbližih Gotijevih saradnika je pristao da tužilaštvu ispriča sve što zna. Mafijaški ubica Semi Bik Gravano je znao sve pojedinosti o brojnim ubistvima i drugim zločinima, jer ih je mnoge sam počinio po naredbi svog šefa.
Gravano je pristao da svedočiti protiv Gotija nakon što mu je policija obećala da zbog svojih zločina neće biti osuđen na smrt, nego na blažu zatvorsku kaznu od 20 godina robije. Gravano je priznao pred porotom da je počinio 19 ubistava po Gotijevoj naredbi, a najteže ga je optužio upravo za ubistvo Pola Kastelana. Gravano je opisao kako je Goti pripremio i naredio ubistvo, te potvrdio da je bio blizu mesta zločina kako bi proverio da li je Kastelano zaista mrtav.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...

U sledećem broju: Dokle su sezali pipci mafije