Klarinetista i klan

Božidar Boki Milošević, najpoznatiji srpski klarinetista, glavni je “krivac” što klan Luke Bojovića svojevremeno nije uspeo da se domogne najvrednijeg plena koji je ciljala ova kriminalna grupa – slike Pola Sezana “Dečak u crvenom prsluku”, koju je ukrala grupa srpskih kriminalaca, a koja je procenjena na sto miliona evra. Do svoje smrti Boki Milošević nije znao da se u ključnom momentu ove akcije Bojovićevog klana susreo oči u oči sa dvojicom najokorelijih odbeglih „zemunaca“ – Milošem Simovićem i Sretkom Kalinićem, i da je njihov plan osujećen samo zahvaljujući njegovoj građanskoj sumnjičavosti i odgovornosti.

Zaklelo se nebo raju da se sve tajne na zemlji znaju…

Ova poslovica i deceniju nakon zagrebačkog incidenta 2010. godine, koji je završen hapšenjem Kalinića i Simovića, otkriva da priče pripadnika zemunskog klana nisu ispričane do kraja. Koliko ih ima, pokazaće vreme, a jedna od njih je i ekskluzivna priča do koje je istraživanjem o krađi Sezanove slike došla redakcija “Ekspresa”.

Sezanova slika ukradena je 10. februara 2008. u Muzeju zadužbine zbirke E. H. Buhrle u Cirihu. Trojica maskiranih razbojnika, uz pretnju, kako se kasnije ispostavilo, plastičnim pištoljem, tada su, osim Sezana, ukrali još tri slike, ali su dve, zbog okvira koji nisu mogli da stanu u gepek automobila, ostavili na parking obližnje psihijatrijske bolnice. Sa sobom su poneli dve slike: Sezana i sliku Edgara Degaa “Grof Lepik i njegove ćerke”.

Povezane vesti - Od Sezana do kokainske mreže

Naglasak pljačkaša bio je prvi ključni trag da se istraga na razotkrivanju izvršilaca usmeri ka Slovencima, a onda je jedan DNK trag policiju usmerio na Srbiju… Usledila je filmska akcija policije, koja je angažovanjem prikrivenih islednika četiri godine kasnije dovela do hapšenja osumnjičenog pljačkaša, kao i njegovih saradnika koji su posle krađe slika ušli u posao preprodaje, odnosno vraćanja slika za milionski otkup: Raška Mladenovića, Bobeta Nedeljkovskog, Ivana Pekovića i Gorana Radojevića. U aprilu 2012. godine slika “Dečak u crvenom prsluku” nađena je u vozilu osumnjičenog Bobeta Nedeljkovskog iz Kaluđerice. I ta slika je vraćena ciriškom muzeju…

Ali ono što se u to vreme dešavalo ispod radara policije jeste akcija Luke Bojovića… Kakvu ulogu je tada najjači srpski kriminalac imao u ovom biznisu kroz naznake je otkriveno tek na suđenju ovoj grupi, i to kroz svedočenje svedoka Ivice Šimunića. Ovaj hrvatski državljanin je inače bio ključni posrednik u vraćanju slike Edgara Degaa, koja je ciriškom muzeju vraćena u novembru 2008, samo devet meseci posle pljačke. Za nešto više od pola miliona evra… Na suđenju u junu 2013. godine Šimunić, koji je svedočio preko video-linka, izjavio je da je u priču ušao kad ga je jedan Rus, kućni prijatelj vlasnika ciriškog muzeja, zamolio da se u Srbiji raspita oko ukradenih slika.

-Vlasnik muzeja je imao informaciju da su u krađu slika umešani ljudi sa teritoriji bivše SFRJ - rekao je Šimunić. - O tome sam se raspitivao svuda po Beogradu, ali ne mogu da kažem ime osobe koja me je spojila sa Nedeljkovskim. Od Rusa sam dobio ukupno 528.000 evra, a jedan moj prijatelj ih je preneo preko granice i predao mi ih kad smo se našli u Beogradu. Radojeviću i Nedeljkovskom sam dao 360.000 evra za sliku, 40.000 je dobio Aca Pešić, 100.000 je uzeo Nedeljkovski. Sve se dešavalo u novembru 2008. godine. Primopredaja slike i novca obavljena je u prostorijama FK Zemun, kod mog prijatelja Nikice Polića, ali on sa tom pričom nije imao ništa, samo mi je ustupio kancelariju - rekao je Šimunić.

Sliku je u Nemačku preneo isti čovek koji je za Šimunića doneo novac u Srbiju.

-Tada su krenuli pregovori oko primopredaje „Dečaka u crvenom prsluku“, ali sam se povukao jer su Luka Bojović i „zemunci“ ušli u posao sa otkupom ukradene slike „Dečak u crvenom prsluku“ Pola Sezana. Promenjen je dogovor i ja sam se povukao - pričao je Šimunić. I na njegovom iskazu je u ovom slučaju završena priča o Luki Bojoviću i njegovim saradnicima. Zvanična.

Međutim, tu nije bio kraj.

-Nakon predaje slike Edgara Degaa, Bojović je ušao u priču sa Ivanom Pekovićem, koji je vodio predaju slike za otkup, ali detalji njihovog dogovora nisu poznati nikome osim njih dvojice. Ono što je došlo do još nekoliko osoba uključenih u ovu priču je da Bojović i Peković na kraju nisu uspeli da se dogovore, na korist obojice. Bojović je zbog toga odlučio da ukrade sliku od Pekovića i za taj posao je angažovao dvojicu svojih tada najvernijih saradnika – Simovića i Kalinića. Imao je informaciju da se ukradena slika Pola Sezana nalazi u jednom stanu u Beogradu, i na tu lokaciju je poslao Simovića i Kalinića, da izvide situaciju, a zatim isplaniraju i izvedu krađu. Simović i Kalinić su došli do zgrade, gde su izviđali kretanje osobe u čijem stanu je navodno bila Sezanova slika. Međutim, dvojicu sumnjivih muškaraca, koji su se satima vrzmali ispred zgrade, primetio je jedan od stanara. Kako se ispostavilo, to je bio Božidar Boki Milošević, koji je živeo baš u toj zgradi. U jednom momentu Boki je izašao iz zgrade i prišao dvojici sumnjivih muškaraca. Pitao ih je šta i koga traže, a da nije bio svestan da su muškarci sa kojima razgovara dvojica tada najtraženijih pripadnika zemunskog klana. Poveo se razgovor, da bi Milošević na kraju rekao da će pozvati policiju ukoliko se ne sklone. Tako su Simović i Kalinić otišli. Njihova akcija te večeri je propala, a pošto su iskrsla neka druga dešavanja važna za Bojovića, on je Simovića i Kalinića ubrzo poslao u Hrvatsku, gde su 2010. i uhapšeni, i to nakon što je Simović posle svađe pucao u Kalinića i ranio ga. Obojica su kasnije izručeni Srbiji, ali nijedan o pokušaju krađe slike do sada nije progovorio ni reč - kaže sagovornik “Ekspresa”.

Nijedan od četvorice uhapšenih u slučaju krađe i preprodaje slike Pola Sezana zvanično nije doveden u direktnu vezu sa čuvenom pljačkaškom bandom “Pink Panter”, koja se sumnjiči za brojne milionski vredne krađe po celom svetu. Međutim, tokom istrage otkriveno je da je Bobe Nedeljkovski, koji je bio na vezi sa zainteresovanim kupcem, ne sluteći da je on u stvari prikriveni islednik, sebe i ostale članove grupe predstavljao upravo kao članove opasnih “Pantera”.

-Moj stariji brat, aludirajući na Pekovića, vođa je “Pink Pantera” - pričao je Nedeljkovski prikrivenom isledniku. Da li se hvalio iskreno ili je samo pokušavao da sebi i grupi podigne cenu, danas, posle presude, nije predmet nijedne istrage.

Ali je povezanost Bojovićevog klana i “Pantera” ponovo aktuelizovana prošle nedelje hapšenjem Bojovićevog najpoznatijeg rođaka, njegovog brata od strica - Nebojše Bojovića, inače čuvenog beogradskog zlatara, koji je zvanično, ali i ispod ruke, draguljima, a posebno skupocenim satovima ponajviše snabdevao beogradsku estradu.

Povezane vesti - “Panteri”, “Anđeli” i dijamanti

Bojović je uhapšen kao član grupe koja se sumnjiči da stoji iza pljačke koja je 14. decembra izvršena u juvelirnici u Diseldorfu, iz koje je ukraden 41 ručni sat marke “Breguet” i jedna narukvica iste marke. Pljačka je izvedena po starom receptu “Pantera” - automobilom su kroz izlog uleteli u juvelirnicu i pokupili plen. Ali je onda usledila zajednička akcija nemačke i srpske policije, koja je uhapsila Bojovića, zatim Nebojšu Strugara, koji je označen kao vođa grupe, i dvojicu izvršilaca pljačke, Valjevca S. Š. i Beograđanina A. J.

Prema saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal, po čijem je nalogu i izvršeno hapšenje, reč je o organizovanoj kriminalnoj grupi čiji je vođa, kako se sumnja, Strugar, i koji je po prethodnom dogovoru sa Bojovićem organizovao „pantere“ S. Š. i A. J. da izvrše pljačku.

-Oni su 14. decembra sa još jednim, za sada neidentifikovanim muškarcem, takođe "panterom", opljačkali juvelirnicu „Breguet“ u Diseldorfu - kaže izvor “Ekspresa” iz MUP Srbije navodeći da su u toj pljački ukradeni ručni satovi vredni tri miliona evra. Osumnjičeni Strugar je, kako tvrdi TOK, sedam ukradenih satova, vrednih 352.440 evra, prošvercovao iz Nemačke i predao ih osumnjičenom Bojoviću kako bi ih ovaj utopio, odnosno preprodao. Policija je satove pronašla kod Bojovića i oduzela mu ih. Ostalih 33 časovnika, kao i narukvica, nađeni su u Strugarevom stanu, dok je jedan sat bio na Strugarevoj ruci.

Veze Nebojše Bojovića sa “Pink Panterima” odranije su poznate policiji. On je svojevremeno dovođen u vezu sa Borkom Ilinčićem, jednim od istaknutih pripadnika pljačkaške grupe, koji je 2014. uhapšen u Španiji i zatim izručen Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja ga je sumnjičila za pljačku nakita u Dubaiju, vrednog tri miliona evra. Ilinčić je sa saučesnicima pljačku izveo još 2007. godine, a zatim su svi zajedno pobegli u Evropu, gde su nastavili sa pljačkama. U jednom momentu, Ilinčić se obreo i u Beogradu, gde je zbog poternice Interpola koristio lažna dokumenta i tada je i stupio u kontakt sa Nebojšom Bojovićem. Ilinčić je, kako je policija utvrdila, ponudio Bojoviću određenu količinu ukradenog nakita, ali policija nikada nije otkrila da li je do te prodaje zaista i došlo. U svakom slučaju, Ilinčić se 2014. našao u Španiji gde je i uhapšen, i sledeće godine izručen UEA, dok je Nebojša Bojović pred policijom i sudstvom Srbije ostao čist.

Povezane vesti - Ko je bosu okrenuo leđa

Nebojša Bojović, kako policija pretpostavlja, bio je i ključna spona između njegovog rođaka Luke i ove pljačkaške grupe. Najbolju saradnju Luka Bojović je ostvario sa Ivanom Adrovcem, koji je godinama važio za vođu beogradskih “Pantera”. Tu saradnju posle Bojovićevog hapšenja nastavio je Bojovićev prvi operativac na terenu Filip Korać, i ona je trajala sve do marta 2016. godine kada je Adrovac uhapšen u Švajcarskoj, gde je osuđen na 14 godina zatvora. U ime klana, Filip Korać nastavio je saradnju sa pripadnicima “Pantera”, koji su posle Adrovčevog hapšenja u Beogradu preuzeli rukovodeću ulogu nad bandom – Draganom Mikićem i Bobanom Žućom Stojkovićem. I jednom i drugom su uporišta na Karaburmi, koja važi i za Koraćevu bazu. Obojica su poznati po spektakularnim pljačkama u Francuskoj, u kojima su zaradili ogroman novac, a koji su, kako policija pretpostavlja, u saradnji sa Bojovićevim klanom uložili u trgovinu kokainom. Od svih “Pantera”, najvažniju ulogu u narko-biznisu ostvario je Damir Hadžić, koji je preko kontakata sa Bojovićevim klanom došao na vezu sa škaljarskom ekipom i njihovim saradnicima iz barske ekipe, pod rukovodstvom Alana Kožara. Kožar je posle dvostrukog ubistva u Atini, kada su ubijeni Igor Dedović i Stevan Stamatović, preuzeo operativno rukovođenje poslova škaljarskog klana, a prvi saradnik u tome mu je bio upravo Hadžić. To rukovođenje nije dugo trajalo. Obojica su ubijeni 23. jula na Krfu.

Dijamanti u poštanskom sandučetu

I beogradski čepter „Anđela pakla”, koji takođe važi sa saradnike Luke Bojovića, bio je pod posebnom policijskom obradom upravo zbog veza sa “Pink Panterima”. Prva informacija policije koja je dovela u vezu “Pantere” i “Anđele pakla” bila je da zajedno učestvuju u preprodaji ukradenog nakita, posebno dijamanata. Prvi koji se tada našao na meti tajne prismotre policije bio je Miljan Vuković, vođa srpskih “Anđela”, a policija je sumnjala da “Panteri” ukradene dijamante ostavljaju upravo u njegovo poštansko sanduče.

Razgovori sa advokatom Ognjanovićem

Nebojša Bojović poznat je i po tome što je upravo od njega potekla informacija da je advokat Luke Bojovića, Dragoslav Miša Ognjanović pre nego što je ubijen 2018. godine na Novom Beogradu, u privatnim razgovorima pomenuo Strahinju Stojanovića i Radeta Dunjića kao osobe koje ga prate.