Kriminalci sa devet života

Rat škaljarskog i kavačkog klana, od ubistva Gorana Radomana u januaru 2015. godine do sada, odneo je više od 40 žrtava, ali neki od ciljanih meta uspeli su da prežive atentate i to po nekoliko puta. Rekorde u broju preživljenih pokušaja ubistava drže Jovan Đurović, Miloš Radonjić i Marko Ljubiša Kan, koji su se na meti naoružanih napadača našli čak po četiri puta. I nisu samo oni bili te sreće. Po nekoliko puta na meti atentatora našao se i vođa navijača Nenad Alajbegović, kao i jedan od istaknutih pripadnika međunarodne pljačkaške bande „Pink Panter“ Mladen Lazarević.

Od eksplozije groba do pucnjave u Amsterdamu

Jovan Đurović zvani Kapetan četvrti put se na meti napadača našao 23. oktobra prošle godine u piceriji “La piccolo baracca” u centru Amsterdamu, koja je bila u vlasništvu njegovog prijatelja Gorana Savića.

Maskirani napadač ušetao je u baštu lokala i otvorio vatru na Đurovića koji je u kobnom momentu sedeo za stolom sa Savićem i njegovom suprugom. Kako bi zaštitio Đurovića, Savić se bacio ispred napadača i tako umesto njega primio više hitaca. Savić je preminuo na mestu pucnjave, ali je jedan hitac ipak pogodio Đurovićeva u stomak. Napadač je posle pucnjave pobegao automobilom u kome se nalazio jedan saučesnik. Ranjenog Đurovića ekipa Hitne pomoći je odmah prebacila u bolnicu, iz koje je izašao dve nedelje kasnije i vratio se u Crnu Goru.

Povezane vesti - Ko je bosu okrenuo leđa

Đurović je inače brat pokojnog Luke Đurovića, prvog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori, sa kojim je i započeo međunarodni narko-biznis, ali i krvnu osvetu sa crnogorskom porodicom Šaranović.

Luka Đurović nalazio se na čelu moćnog kriminalnog klana u Baru, koji je u to vreme vodio borbu sa suparničkim klanom Armina - Muše Osmanagića. Na vrhuncu moći, Đurović je poginuo u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći 2013. godine u Kotoru. Nakon njegove smrti, vođstvo nad barskim klanom preuzeli su Lukin stariji brat Jovan i dugogodišnji saradnik Alen Kožar. Sve vreme ova grupa je vodila rat sa Osmanagićevim klanom, rat sa porodicom Šaranović, ali se 2014. godine umešala i u tada započet rat između dva zavađena kotorska klana. Vođe Đurović i Kožar u ovom ratu stali su na stranu škaljarske ekipe i sa njima nastavili narko-biznis ali i rat sa suparničkom, kavačkom ekipom.

Ratovi na tri fronta nisu mogli da prođu bez kontraudara.

Prvi atentat na Jovana Đurovića bio je u junu 2016. kada je aktiviran eksploziv ranije postavljen u grobu pokojnog Luke Đurovića. Eksploziv je aktiviran daljinski, a pretpostavlja se da je meta napada bio upravo njegov brat Jovan, koji je tog dana, na Zadušnice, trebalo da dođe na groblje.

U julu 2017. Jovan Đurović ponovo je izbegao smrt kada je nepoznati napadač isplio hitac iz snajpera u njegovom pravcu dok je sedeo za stolom u bašti kafića “La Eskvina” u centru Bara. Hitac je tada pogodio Đurovićevog prijatelja, koji je sa njim sedeo za stolom – Dejana Borovića, koji je takođe evidentiran kao član barskog kriminalnog klana. Borovića je hitac pogodio u ruku, a policija do sada nije rasvetlila ko je pucao na njega. Sledeći napad na Jovana Đurovića pokušan je u avgustu naredne 2018. godine, kada je pod njegov automobil postavljeno čak pola kilograma razornog eksploziva. Eksploziv je tokom vožnje spao sa Đurovićevog vozila i ostao nasred glavne ulice u Baru, a mesec dana kasnije policija je identifikovala i uhapsila četvoricu osumnjičenih za planiranje i pokušaj Đurovićevog ubistva. Uhapšeni su Barani Eldar Nurković (28) i Darko Milić (27), Budvanin Đorđije Cicmil (27) i Enzan Ciriković (28) iz Peći.

Povezane vesti - KAVAČI vs ŠKALJARI

Pogođen u rame, ostao bez oka

Koto­ra­nin Mi­loš Ra­do­njić (34), blizak kavačkom klanu, takođe je uspeo da preživi četiri sačekuše, od kojih su tri izvršene za nepunih mesec dana. U maju 2016. Radonjić je teško ranjen u ti­vat­skom na­se­lju Ma­ri­ći, kada je nepoznati napadač u njegovom pravcu ispalio devet hitaca.

Na Radonjića je pucano dok je parkirao svoje vozilo, i pogođen je sa dva hica. Jedan ga je pogodio u vrat a drugi u oko. Teško ranjen uspeo je da u begu od napadača pređe 200 metara, nakon čega je izgubio svest i pao na ulicu. Odmah po izlasku iz bolnice usledio je novi napad. U naselju Dobrota, kod kafea „Venecija“, nepoznati napadač ispalio je najmanje deset hitaca iz pištolja u pravcu Radonjića koji se približavao kući. Radonjić je ostao nepovređen, a onda je deset dana kasnije usledio novi napad, i to na “Eko-pumpi” u Škaljarima. Dok je čekao da mu radnik pumpe natoči gorivo u blindirani „audi A8“, Radonjiću je pritrčao naoružani napadač koji je ispalio pet hitaca. Kotoranin je i u ovoj pucnjavi ostao nepovređen, a iste sreće bili su i radnici pumpe i mušterije koji su čekale da natoče gorivo. Radonjić je uspeo da velikom brzinom pobegne sa mesta pucnjave, a policiju su pozvali radnici benzinske stanice. Najvažniji atentat na Radonjića izvršen je pre ova tri, u martu 2016, a bitan je jer je jedino u tom slučaju pokrenuta istraga i to ni manje ni više nego protiv vođe škaljarskog klana – Jovana - Jovice Vukotića. Naime, u martu 2016. na parkingu u naselju Rakite u Kotoru, Vukotić i dvojica članova njegovog klana Milić - Minja Šaković i sada pokojni Igor Dedović su prema prijavi policije automobilom presekli put vozilu u kome su bili Radonjić i njegov saradnik Vojin Stupar. Vukotić je, prema navodima crnogorske policije, u pravcu Radonjića ispalio više hitaca iz „škorpiona“. Dvojica napadnutih uspeli su da izađu iz vozila i pobegnu ka obližnjoj pekari, dok su Vukotić i njegovi saučesnici sve vreme pucali na njih. U pucnjavi je Stupar pogođen jednim hicem, dok je Radonjić prošao bez povreda. Obojica su u ovom slučaju, na saslušanju pred tužiocem tvrdili da ne znaju ko je pucao na njih, dok je Vukotić tvrdio da kobnog dana nije ni bio u Crnoj Gori.

Povezane vesti - CIJANID I NEKI STARI ZNANCI: Jedan špric je mogao da promeni sve

Atentati u Beogradu i maskirani napadač u Budvi

Marko Ljubiša Kan (51), pripadnik barsko-budvanske organizovane kriminalne grupe bliske Luki Bojoviću, preživeo je treći atentat u avgustu prošle godine kada je napadač maskiran silikonskom maskom pucao u njega i dvojicu njegovih prijatelja na terasi lokala “Korkovada” u Budvi.

U pucnjavi, dva sata posle ponoći ranjeni su Kanovi prijatelji, Budvani Dragan Marković i Goran Slovinić, dok je Kan uspeo da izbegne kišu metaka. Napadač je po ulasku na terasu lokala, koji se nalazi ispod starogradskih bedema, smireno prišao stolu za kojim je sedeo Kan sa dvojicom prijatelja. Pred njima je izvadio “škorpion” i uperio ga najpre u Kana, a zatim pucao u Slovinića i Markovića. Nakon što su njih dvojica ranjeni pali sa stolica, napadač je ponovo usmerio pištolj ka Kanu i zapucao. Kan je za to vreme počeo da beži, tako da ga nijedan metak nije pogodio. Odmah posle pucnjave maskirani napadač je pobegao, dok su ranjeni Slovinić i Marković prebačeni u kotorsku bolnicu. Nijedan od njih trojice nije mogao da identifikuje napadača.

Povezane vesti - ZAVADI PA VLADAJ: Da li je Brano Mićunović “režirao” krađu kokaina u Valensiji?

Pre ovog napada Kan je preživeo dva atentata, oba u Beogradu.

U noći 6. juna 2009. ranjen je na parkingu Beogradske arene, posle utakmice Partizan – Panatinaikos. Nepoznati napadači u njega su ispalili nekoliko hitaca i Kan je tada pogođen u vrat.

https://www.youtube.com/watch?v=bkHr6d-g3W4

Napadači nikada nisu otkriveni, a kako piše u njegovom dosijeu, veruje se da je pozadina ove pucnjave sukob crnogorskih kriminalnih grupa koje deluju u Beogradu, a čije je poslovanje vezano za šverc narkotika. U aprilu 2012. Kan je ekstradiran iz Srbije u Crnu Goru, na osnovu Interpolove poternice raspisane po naredbi podgoričkog Višeg suda, i to zbog sumnje da je umešan u pokušaj ubistva, ali se ubrzo ponovo našao u Beogradu, gde je 2. marta 2013. ponovo ranjen, i to opet na Novom Beogradu. Nepoznati napadači ispalili su rafal na njegov “golf” i pogodili Kana sa četiri metka u grudi i vrat. Tadašnje ranjavanje ostalo je upamćeno i po tome što je Kan uspeo sam da dođe do zgrade Hitne pomoći, gde je pao na ulaznim vratima. Kan ni tada nije želeo da kaže policiji ko je i gde pucao na njega. Kako je kasnije otkriveno, do pucnjave je došlo u Ulici Vladimira Popovića, a na Kana je pucano iz automobila u pokretu.

Hici u Alibega

I bivši vođa Partizanove navijačke grupe „Zabranjeni“ Nenad Alajbegović Alibeg (38) preživeo je četiri atentata.

Poslednji pre mesec dana kada je ranjen pred kućnim pragom u Ulici Narodnih heroja 25 na Novom Beogradu. Napadač je ka njemu ispalio 15 metaka, ali je Alajbegović uspeo da pobegne u zgradu, pa ga je pogodio samo jedan hitac, a atentator je pobegao. Privatnim vozilom je prevezen u Urgentni centar, gde mu je konstantovana prostrelna rana na nozi. Inspektorima je rekao da ne zna ko je hteo da ga ubije i da ni sa kim nema problema, ali policija sumnja da su u pitanju neraščišćeni računi oko trgovine narkoticima.

Povezane vesti - RAT KAVAČA I ŠKALJARA: Još jedna krvava osveta u kokainskom obračunu

Na istom mestu nepoznati napadač upucao je Alajbegovića i 25. januara ove godine. Na njega su pucali i pre godinu dana, u junu 2019, kod opštine Novi Beograd, kada je ranjen u stomak. Prvi put su pokušali da ga ubiju ispred zgrade u kojoj živi još u julu 2010. godine. Dok je izlazio iz ulaza, na njega je tada pucao navijač „Alkatraza“, ali su ga sva tri ispaljena metka promašila. Alajbegović je poznat policiji od svoje 12. godine, kada je prvi put priveden, a do 2011. godine je već bio osumnjičen za 68 krivičnih dela, uglavnom za trgovinu drogom.

Eksploziv i hici za vođu „Pantera“

Mladen Lazarević (40), član međunarodne bande kradljivaca dragulja „Pink Panter“, samo pukom srećom izbegao je smrt kad su nepoznati napadači krajem oktobra 2015. ispalili više od 30 metaka na džip „rendž rover“ u kojem se nalazio. Lazarević je napadnut na Novom novosadskom putu kod skretanja za naselje Plavi horizonti u Zemunu, i posle pucnjave je sa lakšim povredama glave zbrinut u KBC „Bežanijska kosa“.

Napadači su njegovo vozilo presreli crnim „audijem“ iz kojeg su osuli paljbu. Pucali su kroz otvoren prozor, a posle pucnjave su pobegli ka auto-putu Beograd-Zagreb. Ranjeni Lazarević je nastavio da vozi izrešetani džip, ali je nakon nekoliko metara udario u razdelno ostrvo između dve trake, zaustavio se, istrčao iz automobila i pobegao. Otišao je u KBC „Bežanijska kosa“, gde je lekarima rekao da je neko pucao na njega. Ubrzo je obaveštena policija, koja je odmah organizovala potragu za napadačima, ali oni do sada nisu identifikovani. Dve godine ranije ispod automobila njegove supruge Bojane Mitić u Nišu bila je podmetnuta bomba. Eksplozivna naprava otkrivena je slučajno jer se otkačila i pala na zemlju. Ni ovaj pokušaj ubistva nije rasvetljen. Ime Mladena Lazarevića prvi put se u javnosti pojavilo 2006. posle pljačke draguljarnice u Lihtenštajnu, kada je saopšteno da je on sa saučesnicima iz zlatare odneo plen vredan više miliona evra. Naredne godine ponovo se pominjao posle spektakularne pljačke draguljarnice u Dubaiju, iz koje je odnet nakit vredan 11 miliona evra koji je nađen u iznajmljenom „nisanu“. Lazarević i njegova supruga tad su se vratili u Srbiju, a pretpostavlja se da se na meti napadača našao zbog neravnopravne podele ukradenog plena.

Preživeli kišu metaka

Pojedini pripadnici škaljarskog i kavačkog klana na meti napadača našli su se samo po jednom, ali su uspeli da prežive kišu metaka i samo čudom ostanu živi uprkos teškim povredama.

Rekord po broju primljenih metaka drži Igor Krstović, pripadnik škaljarskog klana, na čiji su automobil 27. januara u Podgorici napadači ispalili 27 hitaca iz automatske puške. Sedam hitaca završilo je u telu Krstovića, ali je on ipak preživeo. Najpre je operisan u Kliničkom centru u Podgorici, pa u Hanoveru, odakle je proteran kada se saznalo da je u pitanju kriminalac sa debelim dosijeom, koji time ugrožava bezbednost grada. Iz Nemačke je helikopterom deportovan u Tursku na dalje lečenje.

Duško Raganović, čija je cela porodica bliska kavačkom klanu i to platila sa nekoliko života, u aprilu 2017. godine preživeo je samo zahvaljujući doktoru koji se našao u blizini, i koji mu je sačuvao glavu na ramenima, ali je Duško ostao bez obe noge. Povrede je zadobio kada je u Herceg Novom u neposrednoj blizini autobuske stanice aktivirana bomba podmetnuta pod njegov "golf". Duško je izgubio kontrolu nad vozilom i zakucao se u banderu.

Ivan Delić preživeo tri napada

Ivan Delić, jedan od najkontroverznijih pripadnika crnogorskog podzemlja, preživeo je tri napada. Prvi put na meti napadača našao se 6. juna 2002, na dan kada mu je bilo zakazano venčanje sa Budvankom Marijom Šurinom. Nepoznati napadači pucali su u njega u momentu dok je ulazio u automobil na parkingu kod Svetog Stefana. Delića je samo jedan metak okrznuo po ramenu, a on je uspeo čak i da uzvrati vatru. U septembru iste godine Delićeva verenica Marija Šurina, koja je bila u drugom stanju, i njen brat Dario poginuli su u eksploziji bombe u njihovoj porodičnoj kući u Dositejevoj ulici 6 u centru Budve.

Četiri godine kasnije usledio je novi napad. Napadači su Deliću napravili sačekušu na putu iz Kotora ka Budvi, i u njegov automobil ispalili 50 metaka, ali je Delić ostao nepovređen.

Najviše sreće imao je 11. avgusta 2008. kada je u bašti kafea „Palma“ na budvanskom šetalištu, u kojoj je sedeo Delić, ušao napadač maskiran perikom i greškom umesto Delića usmrtio Nikšićanina Gorana Pejovića. Kobna slučajnost bila je siva majica, koji su nosili i Delić i Pejović. Kasnije se ispostavilo da je napadač bio Sretko Kalinić, koji je tvrdio da mu je ubistvo Delića naredio Luka Bojović.

Na policajku 60 metaka

Policajka Marija Nikolić takođe sebe može smatrati srećnicom budući da je preživela dvostruku pucnjavu u kojoj je 1. januara 2018. ubijen Davorin Baltić, jedan od istaknutih pripadnika kavačkog klana. Nikolićeva je u momentu pucnjave bila sa Baltićem u njegovom “golfu 7” u koji su dvojica napadača zapucali po ulasku u garažu na Vračaru. Napadači su iz pištolja i poluautomatskog oružja ispalili 60 hitaca. Baltić je preminuo na mestu pucnjave, a samo zahvaljujući preciznošću napadača, nijedan metak nije pogodio Nikolićevu koja je sedela na suvozačevom mestu.