Krivulja mafijaških ubistava

Od momenta kada je na Dan BIA 17. oktobra prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio konačni udarac protiv mafije, u Beogradu su izvršene dve mafijaške likvidacije – ubistva Aleksandra Šarca u TC „Ušće“ i Bojana Mirkovića u naselju Belvil.

Obojica ubijenih bili su bliski škaljarskom kriminalnom klanu i u sukobu sa suparnicima iz kavačke kriminalne grupe zavedeni su kao 52. i 53. žrtva najvećeg balkanskog mafijaškog rata. Ono što povezuje oba slučaja, osim da su i jedna i druga žrtva bili bliski saradnici škaljarskog klana, jeste i da su za obe likvidacije angažovani mladići stari 22 i 23 godine, gotovo nepoznati u podzemlju i amateri za izvršenje profesionalnih ubistava, i to baš u vreme kada je klan Veljka Belivuka već uveliko sejao smrt po beogradskim ulicama. Sada je samo pitanje da li je angažovanje amatera za likvidacije Šarca i Mirkovića bilo smišljeno namerno i sa ciljem zaštite Belivuka, ali i njegovih zaštitnika u MUP-u Srbije.

Aleksandar Šarac (35) ubijen je baš na dan kada je predsednik Vučić i najavio borbu protiv mafije. U 16.20 sati, Šarac, inače zaveden kao pripadnik pljačkaške grupe „Pink panter“ i zet Nebojše Markovića ubijenog početkom 2020. godine, smrtno je ranjen u podzemnom parkingu TC „Ušće“ na Novom Beogradu. Pogođen je sa dva hica u glavu, a povredama je podlegao u bolnici, devet dana kasnije.

Bojan Mirković (34) ubijen je 12. novembra u garaži zgrade nedaleko od „Delta sitija“, dok se iz prodavnice vraćao kući, gde ga je presreo naoružani napadač i usmrtio u blizini lifta. Kod Mirkovića je na uviđaju policija najpre pronašla lažna dokumenta na ime Jordan B., ali je ubrzo utvrđen njegov pravi identitet. Prema dotadašnjim operativnim podacima policije, Mirković je, kao saradnik škaljarske ekipe u Beogradu, bio na bliskoj vezi sa prethodno ubijenim Šarcem. Navodno, oni su nabavljali vozila za likvidacije i bavili se logistikom ubistava koja su u Beogradu organizovali Damir Hadžić i Lazar Vukićević, obojica bliski saradnici škaljarskog klana i obojica, kako se pretpostavlja, žrtve klana Veljka Belivuka.

Ubica Aleksandra Šarca – Lazar Ilić (23), zaveden u policiji kao narkoman iz Kraljeva, identifikovan je kao izvršilac likvidacije samo tri dana posle zločina, na osnovu pištolja koji je posle zločina bacio u žbunje, a po poternici Srbije zbog ovog zločina uhapšen je 22. januara u Budvi. Baš u vreme kada su kod vođe kavačkog klana u Kotoru kao gosti bili Veljko Belivuk i njegov prvi saradnik Marko Miljković.

Po njihovom nalogu, Ilić je u vreme hapšenja bio angažovan za ubistvo Marka Ljubiše Kana, Crnogorca bliskog škaljarskom klanu, ali je uhapšen pre nego što je izvršio likvidaciju. Sa njim je u štek stanu u Budvi uhapšen i Kraljevčanin Strahinja Savić (23).

Inače, Ilić je u svom dosijeu do ubistva Šarca imao zavedene krivične prijave za krađe – obijanje trafika i krađu vozila, zatim nelegalno držanje oružja, nanošenje lakih povreda, a kriminalnu karijeru započeo je krađom obuće iz dvorišta.

I ubistvo Bojana Mirkovića policija je rešila za samo 12 dana, kada je kao neposredni izvršilac uhapšen Beograđanin Lazar Tejić (22), a kao njegovi saučesnici Bojan Kovačević (38), Ivan Nikčević (40), Dušan Kokoruža i Filip Ivanović (29).

Tejić je identifikovan na osnovu praćenja bicikla kojim je došao do Belvila, i sa kojim je i pobegao posle zločina. Osim bicikla, policija je pronašla i dva pištolja iz kojih je pucao u Mirkovića, kao i GSP lokator koji su osumnjičeni prethodno postavili na Mirkovićev automobil.

Odranije, osumnjičeni Tejić policiji je poznat kao maloletnik i to zbog pokušaja ubistva, zbog kog je i izdržao zatvorsku kaznu u valjevskom zatvoru. Na slobodu je izašao godinu dana pre ubistva Mirkovića i do zločina je radio u obezbeđenju jednog prestoničkog kluba.

Zaštitnici zaštitnika

Ono što je ostalo nerešeno u oba slučaja jeste ko su nalogodavci zločina. Poznato je samo da je ubistvo Mirkovića izvršiocu i njegovim saradnicima plaćeno sa po 5.000 evra i izvesnom količinom kokaina.

Budući da su obe žrtve bile osobe bliske škaljarskom klanu, jasno je da je nalog za njihovo smaknuće mogao da bude dat samo u centrali kavačkog klana i da je motiv zločina bila saradnja Šarca i Mirkovića u obezbeđivanju logistike za likvidacije za račun škaljarskog klana.

Međutim, oba slučaja sa sobom vuku brojne nedoumice.

Kao ubice, u oba slučaja izabrani su veoma mladi izvršioci, od kojih je jedan registrovani narkoman, koji se po pravilima iz podzemlja retko, gotovo nikad ne angažuju za profesionalne likvidacije, osim u slučajevima kada onaj ko ih naređuje želi da izvršioca preda policiji „na tacni“. Kraljevčanin Lazar Ilić do ubistva Aleksandra Šarca je i bio poznat po krivičnim delima koja se vezuju za narkomane. Drugi osumnjičeni – Beograđanin Lazar Tejić jeste odgovarao za pokušaj ubistva, ali su i on, kao i njegov imenjak iz Kraljeva, evidentno amateri u poslu, posebno za izvršenje profesionalnih likvidacija, za koja do tada nikad nisu ni bili angažovani. Obojica su, kao amateri i ostavili tragove na osnovu kojih ih je policija brzo i identifikovala.

Sa druge strane, žrtve i Aleksandar Šarac i Bojan Mirković u podzemlju su važili za visokokotirane članove podzemlja, previše visoko da bi na njih kao egzekutori bili poslati amateri kakvi su Ilić i Tejić.

Ono što je najbitnije, sada kada se otvara pitanje ko su bili zaštitnici Veljka Belivuka u MUP-u Srbije jeste da su obojica, i Lazar Ilić i Lazar Tejić, angažovani za ubistva dva visokopozicionirana beogradska saradnika škaljarskog klana u vreme kada je baš klan Belivuk–Miljković, kao najjači saradnik kavačkog klana, bio na vrhuncu moći. I to ne samo saradnik u distribuciji i švercu kokaina, nego u brojnim ubistvima koja su izvršavana baš u to vreme, a koja tek sada dolaze na red za rasvetljavanje.

Zbog toga i nelogičnost da se za ubistvo dvojice beogradskih škaljaraca izaberu amateri dobija na posebnom značaju, jer zašto bi pored Belivuka i njegovih mesara, koji su već uveliko sejali smrt po beogradskim ulicama, kavački klan angažovao bilo koga drugog za ubistva u Beogradu, a posebno amatere kakvi su Ilić i Tejić.

I nema drugog odgovora osim da je to urađeno namerno, kao deo plana u kome su zločinački tragovi u beogradskom podzemlju trebalo da budu skrenuti upravo sa Belivuka ka nekim drugima... Ilić i Tejić su po toj postavci namerne žrtve zaštite Belivuka, a njihovo razotkrivanje verovatno i plan zaštite Belivuka, ali i njegovih saradnika u MUP-u Srbije.

Lazar Tejić je u pritvoru u beogradskom Okružnom zatvoru, a na saslušanju posle hapšenja se branio ćutanjem. Lazar Ilić je i dalje u pritvoru u Budvi, gde čeka odobrenu ekstradiciju za Srbiju. I on se na saslušanju branio ćutanjem.

Ono što dodatno daje na težini ovom scenariju jeste i da je Lazar Ilić uhapšen u Budvi 22. januara zbog poternice Srbije, ali i zbog sumnje da je pripremao novu likvidaciju – ubistvo saradnika škaljaraca Marka Ljubiše Kana. Navodno, po nalogu Radoja Zvicera i u organizaciji upravo Belivuka, koji su praktično u to vreme bez ikakvih problema mogli da se nađu u rukama crnogorske policije, ali nisu. Da li je u pitanju bio nedostatak dokaza ili nešto drugo, ostaje da se vidi, ali cela situacija otvara pitanje da li je Belivuk, koji je i znao lokaciju na kojoj se skriva Lazar Ilić, eventualno tu informaciju dao tamošnjoj policiji, namerno kako bi skrenuo pažnju sa sebe. U svakom slučaju, Belivuk je u Crnoj Gori izbegao hapšenje, pušten je da se vrati u Beograd, gde je 29. januara, po sletanju na Aerodrom „Nikola Tesla“ priveden na informativni razgovor, a zatim 4. februara i uhapšen. Uhapšen je zajedno sa Markom Miljkovićem i 18 svojih najbližih saradnika. Ko su njihovi zaštitnici u državnim institucijama, konkretno u MUP-u Srbije, još nije otkriveno, u smislu hapšenja…

Pauza u serijalu zločina

U svakom slučaju sa hapšenjem Belivuka i hapšenjem pripadnika kavačkog klana u Crnoj Gori koje je izvršeno pre mesec dana stavljena je tačka u serijalu ubistva između kavačkog i škaljarskog klana. Dokle, ostaje da se vidi…

Slobodan Kašćelan, jedan od vođa kavačkog klana, u pritvoru je u Crnoj Gori, za drugim vođom ove grupe Radojem Zvicerom su i Srbija i Crna Gora raspisale poternicu. Vođa škaljaraca Jovica Vukotić je u Kotoru i vrlo retko izlazi iz svoje kuće. Od Filipa Koraća, vođe beogradskih saradnika škaljarskog klana, već duže vreme ni traga ni glasa…

Cela situacija obustavila je rat klanova, pa tako od ubistva Mirkovića u Beogradu nije bilo likvidacija koji se vezuju za kotorske klanove. Kada su u pitanju profesionalne likvidacije, u Srbiji su ove godine ubijeni Nikola Zečević (54) u Kragujevcu, Zoran Uskoković (22) u Beogradu i Timotije Stojanović Džoni (24) u Starčevu. Samo se ubistvo Stojanovića, izvršeno neposredno pred hapšenje Belivuka, dovodi u vezu sa njegovom navijačkom grupom „Principi“ i trgovinu narkoticima. Ubistva Zečevića i Uskokovića, sina Zorana Uskokovića Skoleta, do sada nisu rešena.

Inače, rat kavača i škaljara koji je izbio zbog krađe 200 kilograma kokaina u Valensiji 2014, a započeo početkom 2015. ubistvom škaljarca Gorana Radomana sa Cetinja, na Novom Beogradu do sada je odneo 53 žrtve.

Od bure do zatišja

Najvećim intenzitetom u Srbiji i Crnoj Gori rat zavađenih kotorskih klanova besneo je 2018. godine kada je samo u Beogradu izvršeno 21 mafijaško ubistvo, a istovremeno u Crnoj Gori sedam – ukupno 28, od kojih se većina vezuje za obračun klanova.

Serija mafijaških ubistava u Beogradu te godine započela je 1. januara, kada je na Vračaru rafalom iz automatske puške ubijen jedan od lidera kavačkog klana Davorin Baltić, a onda je usledio niz zločina, od kojih je najveću medijsku pažnju privuklo ubistvo advokata Luke Bojovića, Dragoslava Miše Ognjanovića, poznatog beogradskog krivičara koji je usmrćen s nekoliko hitaca iz pištolja 28. jula na Novom Beogradu, i to naočigled svog sina Petra. Za klan Luke Bojovića, najjačeg saradnika škaljarskog klana, vezano je i ubistvo Siniše Milića Bosketa, čija je likvidacija bukvalno potresla pola grada. Milić je ubijen 19. juna 2018. u po bela dana u eksploziji bombe postavljene pod njegov automobil i aktivirane u 13 sati na raskrsnici kod „Franša“, pred brojnim svedocima u okolnim automobilima i prolaznicima na trotoaru.

Naredna 2019. godina bila je godina najvećeg zatišja rata kotorskih klanova u Beogradu. Izvršene su samo dve profesionalne likvidacije – ubistvo Nebojše Markovića, čiji je zet Aleksandar Šarac, i to 5. januara, a zatim je 1. novembra u Beogradu ubijen Ljubomir Marković Kića, čije rasvetljavanje se uskoro očekuje.

U 2020. osim Šarca i Mirkovića ubijeni su i Marko Vuković, inače kum Radoja Zvicera, zatim Aleksandar Halabrin čije je telo u maju nađeno zakopano na njivi u blizini Sopota, Strahinja Stojanović u eksploziji bombe, Željko Bulatović u Novom Sadu i Vedran Repčić u Beogradu. Za to vreme, u Crnoj Gori ubijeni su Šćepan Roganović, Andrija Gazivoda, Petar Mahudović i Saša Klikovac.
 

Korać i Votka nalogodavci ubistva Stojanovića

 

Strahinja Stojanović (30) jedina je žrtva škaljarskog klana u prošloj 2020. godini. Stojanović je ubijen u eksploziji bombe postavljene pod njegov automobil i aktivirane na Novom Beogradu 13. septembra u po bela dana. Zvanično, za ubistvo Stojanovića identifikovan je Milivoje Lovrenović (50) iz Bosanske Gradiške, a srpska policija veruje da su organizatori i nalogodavci ovog zločina Filip Korać i Veljko Banović Votka. Dokaza koji bi doveli do pokretanja istrage protiv njih za sada nema.

 

Mamac za Hodžića i Vukićevića

 

Damir Hodžić i Lazar Vukićević, po čijim nalozima su Aleksandar Šarac i Bojan Mirković bili zaduženi za logistiku ubistava pripadnika kavačkog klana, nestali su prošle godine. Njihova tela nisu nađena, ali se pretpostavlja da su obojica žrtve klana Veljka Belivuka. Damir Hodžić, inače rođak Alena Kožara ubijenog prošlog leta na Krfu, nestao je na putu iz Crne Gore u Srbiju 14. oktobra, a istog dana nestao je i Vukićević, koga su Belivukovi saradnici namamili fotografijom na kojoj je Belivuk bio vezan za radijator.

 

Hici u novinarku „Vijesti“

 

Najpotresniji deo rata kavača i škaljara od početka sukoba jeste ranjavanje novinarke podgoričkih „Vijesti“ Olivere Olje Lakić. Izvršeno 2018. godine. Tek prošle godine crnogorska policija uspela je da razreši slučaj podizanjem optužnice protiv grupe Nikšićanina Radovana Mujovića kojom se on i Budvanin Vasilije Rafailović terete za stvaranje kriminalne organizacije sa još 21 članom, a koja se konkretno tereti za planiranje i izvršenje teških krivičnih dela kao što su planiranje ubistava i držanje narkotika. Konkretno, za ranjavanje Lakićeve osumnjičeni su Goran Rakočević, Luka Bulatović, Filip Bešović, Filip Knežević i Vesko Bubanja. Nakon hapšenja ove grupe, u maju prošle godine Bešović i Rakočević su u spuškom zatvoru nudili 200.000 evra za ubistvo novinarke Lakić, uz obrazloženje da „ona zna nešto“.