"Mesar" skrivao odsečene glave

Uprkos intenzivnim naporima policije da pronađe ubicu koji je svim svojim žrtvama odrubljivao glave, "Ludi mesar" i "Torzo ubica", kako su ga prozvali mediji, nikada nije otkriven. Tokom tridesetih godina prošlog veka on je ubio i obezglavio najmanje 12 žena i muškaraca na području Klivlenda, u američkoj državi Ohajo. Iako se zasigurno zna da je ubio 12 ljudi, kasnije istrage policije pokazale su da je njihov broj verovatno i veći.

Zločine je počinio između 1935. i 1938. godine na području Klivlenda, ali pojedini, poput glavnog detektiva Pitera Melroja iz ovog grada, veruju da je bilo još žrtava koje je "Ludi mesar" ubio van ovog grada. Uvereni su i da je zločine činio u znatno dužem periodu - od dvadesetih do pedesetih godina prošlog veka.

O "mesarovim" zločinima izveštavalo se u celom svetu. Ovom temom su se bavili čak i u tadašnjoj nacističkoj Nemačkoj i u fašističkoj Italiji, prikazujući njegova ubistva kao dokaz dekadentnosti takozvanog novog sveta.

Bez kapi krvi

Njegove prve žrtve su bili muškarci. Pretpostavlja se da je prvi od "mesarove" ruke stradao muškarac koji nikada nije identifikovan, čije je telo pronađeno 23. septembra 1935. godine. Dvojica dečaka su, vraćajući se iz škole, primetila neke obrise "bele boje" u obližnjem grmlju. Kada se jedan od znatiželjnih dečaka približio i bolje pogledao, video je nago muško telo sa odsečenom glavom.
Policajci koji su ubrzo stigli ustanovili su da se radi o obezglavljenom mladom belcu kojem je bio odsečen i polni organ, a na sebi je imao samo crne čarape. Bio je postavljen u ležećem položaju ispruženih nogu i ruku uz telo, kao da je pripremljen za sahranu.

Odsečena glava ovog nesrećnika nije pronađena. Istražitelji su u početku procenjivali da je ubijen sedam do deset dana pre nego što je pronađen. Naknadno su, na osnovu stepena raspadnutosti tela, promenili mišljenje i zaključili da je verovatno usmrćen još u avgustu te godine.

Istog dana, dok je uviđaj policije još trajao, samo desetak metara dalje od prve žrtve pronađeno je obezglavljeno telo drugog muškarca, kasnije identifikovanog kao Edvard Endresi. Ovaj stariji muškarac nalazio se u istom položaju kao prva žrtva, takođe sa odsečenom glavom i polnim organom. Pretragom okolnog terena policajci su naišli na kosu koja je virila iz zemlje. U rupi koju su otkopali pronašli su glavu ubijenog. Odsečeni polni organi obojice muškaraca nađeni su u blizini, kao da ih je ubica tu jednostavno ostavio.

Neobično u oba slučaja bilo je to što ni na zemlji, ni na telima nije bilo krvi. Bili su potpuno čisti. Činilo se da su žrtve ubijene i osakaćene na nekom drugom mestu, a onda pažljivo oprane kada su prestale da krvare. Najužasnije od svega predstavljalo je otkriće da je smrt jedne od žrtava nastala kao posledica odsecanja glave. Tragovi konopca na zglobovima pokazali su da je čovek bio vezan i da se jako otimao. Po svemu sudeći, ubica mu je glavu odsekao nožem. Način na koji je to učinio ukazivao je na to da bi mogla da bude reč o mesaru, po čemu je ovaj zločinac i dobio nadimak. Pojedini su sumnjali da je u pitanju i hirurg.

Torzo u kanti

Četiri meseca kasnije, 26. januara 1936. godine, u centru Klivlenda otkriveno je telo treće žrtve, Florens Polilo. Bila je raskomadana, a njena glava nikada nije pronađena. Sučajna prolaznica je šetajući svog psa, koji je uporno kidisao na kantu za smeće, iz znatiželje pogledala šta je to na šta pas toliko laje. U kanti je ugledala delove ljudske ruke. Posle se pokazalo da je u pitanju ceo ženski torzo. Glave nije bilo, kao ni leve ruke, ni donjih delova obe noge, ali otisci prstiju su omogućili policiji da identifikuje žrtvu koja je imala dosije kao prostitutka.

Povezane vesti - Rasizam i ludilo izazvali masakre

Još jedan muškarac je zaklan 1936. godine. Telo mu je, po već ustaljenom šablonu, bilo prepolovljeno, a polni organ odsečen. U blizini je bilo naselje beskućnika, pa su istražitelji zaključili da je "mesar" očigledno tu pronašao svoju žrtvu.

Telo muškarca u srednjim dvadesetim godinama pronađeno je 5. juna 1936. godine. Na telu je imao šest neobičnih tetovaža od kojih su dve bile imena "Helen i Pol", te inicijali W. C. G. Na boksericama muškarca bili su inicijali J. D. Uprkos tim podacima i obavljenoj obdukciji, muškarac nije identifikovan.

Do februara 1937. godine u raznim delovima grada pronađena su još tri muška i dva ženska tela. Svima su bile odsečene glave.
Slučaj poznat kao "Dama sa jezera" dogodio se 5. septembra 1937. godine, kada je ubica na obalama jezera Iri ostavio telo žene isečene na parčiće, na istom mestu kao i telo koje je pronađeno tri godine ranije u odvojenom slučaju. Istražitelji nisu povezali ta dva ubistva. Ovoga puta je "Ludi mesar" otišao još dalje u sakaćenju, jer je žrtvi izvadio utrobu.

Nekoliko meseci kasnije ispod mosta je pronađen leš jedine tamnopute žrtve. Telo žene bilo je obezglavljeno i nedostajalo joj je jedno rebro. Glava je kasnije pronađena, a nakon toga su istražitelji zaključili da je žrtva ubijena više od godinu dana ranije.

Pretpostavljalo se da je reč o Rozi Volas. Policija je upoređivala otiske zuba ubijene žene i mladića koji ih je uveravao da je ona njegova majka. Ipak, njen identitet nikada nije potvrđen, jer je zubar kod kojeg se lečila umro nekoliko godina pre nego što je ona ubijena. Pored toga, nije se podudaralo ni vreme njeni smrti sa nestankom njegove majke koji je prijavio mladić. Žrtva je usmrćena godinu dana ranije, a Rozi Volas se vodila kao nestala oko 10 meseci.

Beskućnici na meti

Ubica je zatim devet meseci mirovao, sve do 8. aprila 1938. godine kada je iz reke izvađena ljudska potkolenica. Mesec dana posle toga pronađeno je i ljudsko rebro. Istražitelji su zatim detaljno pretražili područje i otkrili jutenu vreću u kojoj se nalazio prepolovljen ženski torzo, drugo rebro i stopalo. Svi delovi su pripadali istoj žrtvi. Glava i ostatak tela nikada nisu pronađeni, a raskomadana žena jedina je žrtva koja je bila drogirana.

Sredinom avgusta 1938. godine na smetlištu u istočnoj Devetoj ulici u Klivlendu otkriveni su muški i ženski leš. Žena je bila bez glave, koja je kasnije pronađena, kao i muškarčeva koja je bila u limenoj kanti. Nijedna od ovih žrtava nije identifikovana.
Ubijeni tokom 1938. godine bili su "Mesarove" poslednje žrtve, bar u Klivlendu, jer su u Pitsburgu, u starim vagonima, sledeće godine pronađena tri tela bez glave.

Posle pronalaska poslednje dve žrtve u Klivlendu postalo je očigledno da ubica bira žrtve među lutalicama i beskućnicima, skitnicama čiji je identitet bilo veoma teško ustanoviti. Svima im je zajedničko bilo jedino da su se nalazili na dnu društvene lestvice i predstavljali lak plen za "Ludog mesara". Klivlend je tada, kao i većinu gradova širom Amerike, uništila velika ekonomska kriza tridesetih godina. Bez zaposlenja i prihoda, žrtve ovog ubice živele su u delovima grada prepunih trošnih baraka bez uslova za normalan život.

Povezane vesti - MRAČNA SADISTIČKA IKONA AMERIKE: Iza šarma skrivao iskonsko zlo

Činjenica da je ostao neotkriven nakon monstruoznih zločina delom se može objasniti i time da je, kako su neke analize pokazale, tela tretirao hemikalijama. Tela su uglavnom otkrivena kada su već bila u vrlo raspadnutim stanjima, pa su istražitelji zaključili kako su se pojedina ubistva dogodila znatno ranije, ponekad i više od godinu dana od kako su tela pronađena. Identifikacije su zbog toga bile gotovo nemoguće, a posebna teškoća je bila to što veći broj odsečenih glava žrtava nikada nije nađen.

Tokom istrage slučaja "Torzo" policija je zaključila da je u Klivlendu postojalo mnogo onih koji su mogli da izvrše sva ova ubistva. Između ostalih, istražitelji su priveli i muškarca čiji je nadimak bio Kokošar. On je među prostitutkama bio poznat po tome što je mogao da doživi orgazam jedino kada je gledao kako kokoški odsecaju glavu. Došao bi u javnu kuću sa dve kokoške i velikim mesarskim nožem. Zatražio bi da gole prostitutke odseku kokoškama glavu dok bi on masturbirao. Usled nedostataka dokaza koji bi ga povezali sa obezglavljivanjem 12 ljudi, Kokošar je pušten na slobodu.