NAJMASOVNIJI UBICA U ISTORIJI RUSIJE: Ubio 81 ženu, pa pobesneo jer je ostao bez penzije

Kada je ruska policija posle 18 godina traganja konačno otkrila da je masovni ubica žena u gradovima Angarsk, Irkutsk i Usolje-Sibirskoje njihov kolega, nisu ni slutili da će broj njegovih žrtava biti skoro četiri puta veći nego što su u vreme hapšenja to znali. Mihail Popkov, nekadašnji policajac, prvo je osuđen za ubistvo 22 žene, ali je njegovim kasnijim priznanjem i istragom utvrđeno da ih je zapravo bilo 81. Popkov, koji je zbog svojih zločina u medijima dobio nadimak "Sibirski vukodlak", silovao je žrtve pre nego što bi ih ubio. Zločine je počinio od 1992. do 2010. godine, a žrtve su bile starosti između 17 i 38 godina.

Uprkos opsežnim ispitivanjima i svedočenjima preživelih žrtava, Popkov je dve decenije izmicao policiji. Međutim, istraživači su posle dugo vremena na nekoliko mesta zločina otkrili tragove "lade 4×4" , terenskog vozila koje koristi policija. Posle toga su 2012. testirali DNK 3.500 aktivnih i bivših policajaca, uporedili ih sa DNK nađenim na žrtvama i napokon otkrili Popkova. Uhapšen je 2012. godine u Vladivostoku, na dalekom istoku Rusije, gde je otišao da kupi novi automobil.

Povezane vesti - Ubila partnera, skuvala ga i pojela

Istraga je ustanovila da je Popkov sa ubijanjem počeo kada je u kanti za smeće pored svoje kuće našao dva iskorišćena kondoma. Odmah je posumnjao da ga žena vara, što mu je bio okidač za zverstva. Kasnije se ispostavilo da mu supruga nije imala nikakvu aferu.

S obzirom na to da je radio kao policajac, žrtve kojima je nudio prevoz tokom noći, ponekad i u službenom automobilu, nisu pomišljale da bilo šta loše može da im se dogodi. Uglavnom je to činio u okolini svog rodnog Angarska.
Hladnokrvno je ispričao policiji kako je birao žene koje će ubiti, a na suđenju je tvrdio da je „čistio grad od nemoralnih žena":

"Žrtve su bile one koje su, bez pratnje muškarca, noću, bez određene svrhe, bile na ulicama i ponašale se bezbrižno. One koje se nisu plašile da stupe u razgovor sa mnom, uđu u moj automobil, a potom krenu u vožnju u potrazi za avanturama zarad zabave. Koje su bile spremne da piju alkohol i da se upuste u seksualne odnose".

Iz policijske stanice je uzimao oružje koje su policajci ranije zaplenili od kriminalaca, pa ga je koristio za ubijanje.
"Imao sam priliku da ga uzmem. Bacao bih ga posle ili na mestu zločina ili u blizini, ali bih prethodno obrisao svoje otiske prstiju. Izbor oružja je uvek bio opušten, ne bih se nikad pripremao unapred da ubijem nekoga, mogao bih da iskoristim bilo koji objekat iz kola - nož, sekiru, palicu. Ne bih koristio konopac za davljenje i nisam imao vatreno oružje. Nisam vadio srca svojih žrtava", izjavio je jedan od najgorih serijskih ubica u istoriji.

Bivši policajac je 2015. osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva 22 žene i pokušaja ubistva još dve. Stručnjaci su zaključili da nije mentalno bolestan ili dementan, a seksolozi su utvrdili da je sklon sadističkoj ubilačkoj maniji. Svoje žrtve je nakon silovanja masakrirao sekirom, noževima i šrafcigerom. Tužilac je na suđenju kazao kako Popkov ima "patološku privlačnost prema ubijanju ljudi".

Povezane vesti - Kad žena dosadi

Istražitelji su do novih saznanja o njegovim zločinima došli 2016. godine zahvaljujući samom Popkovu koji je priznao ubistva koja istražitelji prethodno nisu povezivali s njim. Kada su otkrili niz jezivih grobnica punih ženskih ostataka, strahovali su da bi broj njegovih žrtava mogao da dostigne broj zverstava Andreja Čikatila, znanog i kao "Mesar iz Rostova", koji je ubio 53 osobe. Prevarili su se, jer ih je Popkov ubio mnogo više.

Policajci iz Irkutska uspeli su da reše još 56 ubistava, a detektivi su pregledali više od 350 sličnih kriminalnih slučajeva počinjenih prethodnih godina, koji se poklapaju sa njegovim ubistvima, imajući u vidu obrazac ponašanja Popkova.
Detektivi su uspeli da pronađu i svedoke i oružje kojim su počinjena ubistva, uključujući sekire, šrafcigere i noževe, kao i lične stvari žrtava.

Ispitano je više od 900 svedoka, a više od 100 svedočenja bilo je na mestima zločina. Popkov je žrtve ubijao na nepristupačnim mestima do kojih se teško stiže, najčešće u šumama i predelima do kojih se dolazilo traktorima, ili su morali da se isušuju tereni.

Sud u istočnom Sibiru osudio ga je na drugom suđenju krajem 2018. godine na još jednu doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva 56 žena. Popkov je, zapravo, priznao još 59 ubistava, ali za tri ubistva policija nije mogla da pronađe dokaze.
Na suđenju je samo jednom pobesneo - kada je čuo da je sud odlučio da mu ukine penziju od 24.000 rubalja, odnosno oko 300 evra mesečno, i najavio žalbu na takvu odluku.

Mihail Popkov rođen je u Angarsku 7. marta 1964. godine. O njegovom odrastanju i ličnom životu se zna veoma malo, sem da je oženjen Jelenom s kojom ima ćerku Jekaterinu.

Iako osuđen na doživotnu robiju, uoči drugog suđenja Popkovu je omogućeno da u intervjuu državnoj televiziji "Rusija 1" iznese svoju verziju okolnosti ubistava koje je počinio. Između ostalog, rekao je da je za njegove zločine kriva "izdaja" njegove žene i demantovao da je silovatelj, tvrdeći da su mnoge njegove žrtve dobrovoljno imale seksualne odnose sa njim pre nego što ih je ubio. Bivši policajac je, ipak, priznao sva ubistva ponovivši da je želeo da "počisti" Angarsk od "prostitutki" i "nemoralnih žena".

Dok se smeškao na televiziji i uživao u pažnji medija, njegovo javno pojavljivanje izazvalo je bes većine gledalaca koji su smatrali da se tokom intervjua svojim izjavama podsmevao žrtvama. Među izjavama je bila i ta da se nada kako će jednog dana biti oslobođen.

"Moj DNK je pronađen na odeći žrtava, tako da sam automatski optužen za silovanje. Reći ću vam sa 100 odsto sigurnosti - nijedna nije bila silovana. Ako sam sa nekim imao seksualni odnos, to je bilo na dobrovoljnoj bazi", rekao je Popkov.

Povezane vesti - Nacisti u haljinicama

U intervjuu se pohvalio da je imao aferu sa izvesnom Jelenom Porokhinom, što je i ona priznala policiji i rekla da je nije povredio: "Znam šta je ispričala, pročitao sam beleške njenog ispitivanja. Nećete pronaći nikoga ko bi vam rekao nešto loše o meni".

Upitan da objasni kako je birao ko će živeti a ko umreti, odgovorio je: "Nisu sve žene postajale žrtve, već one koje su ispoljavale određeno negativno ponašanje. Imao sam želju da ih naučim i kaznim".

Objasnio je da je u potpunosti uspeo da odvoji svoj "običan" porodični život od toga da je postao jedan od najsvesnijih serijskih ubica:
"Imao sam dvostruki život. U jednom sam bio obična osoba, bio sam u službi, u policiji, imao pozitivne povratne informacije o svom radu. Moja žena i ćerka nikada nisu znale za zločine koje sam počinio i nisu čak ni sumnjale".

Tokom razgovora za televiziju Popkovu je, u jednom trenutku, nestao osmeh s lica - kada mu je novinarka s kojom je razgovarao saopštila da je njegova supruga sada u vezi sa policijskim inspektorom Vasilijem Domoradovom, koji je bio zadužen za njegov slučaj.
"Koliko dugo ako nije tajna?", pitao je vidno uznemiren i zatim odmah dodao: "Ne... neću da razmišljam o tome i da se nerviram. Uvek možete da pronađete neku pozitivnu stranu. Ona ne treba da provede ceo život sa glupanom kao što sam ja".

Ali je ipak optužio suprugu za navodnu bračnu izdaju:
"Bio je incident vezan za neverstvo. Onda sam ja... ako tako mogu da kažem... 'izlečio' tog mladića."
Njegov nastup izazvao je toliko burne reakcije da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu upućen zahtev da okonča moratorijum na smrtnu kaznu, tako da se Popkov može ubiti u neposrednoj blizini zatvora "tradicionalnom ruskom metodom egzekucije".

Popkov je na odsluženje kazne prebačen u zatvor "Polarna sova" u blizini mesta Harp, iza Severnog polarnog kruga, gde će ostatak života provesti u samici. To je jedan od najsurovijih ruskih zatvora u kojima robijaju zločinci osuđeni na doživotnu kaznu, a iz kojeg je nemoguće pobeći.