NI KINEZI NISU ŠTO SU BILI: Sve ih manje ima u Srbiji i sve su skuplji

Oni, ipak, sve više odlaze iz Srbije. To je posebno primetno u provinciji, gde su mnoge njihove radnje zakatančene. Da je Srbiju definitivno prošao „kineski bum", vidi se i po broju novorođene kineske dece. Tako je 2010. u porodilištima u Srbiji zaplakalo 128 malih Kineza, 2013. godine 98, a prošle samo 37...

„Plica sa mama!", na simpatičnom srpskom obrati nam se široki kosooki osmeh i spusti se, potom, iza pulta u krcatom šarenišu kineskog perlona i svetlucavih džidžabidža. Srknu dva gutljaja supe s nudlama i nastavi nerazumljivi recital u kamericu na laptopu. Radnica, naša, srpska penzionerka, nam objasni da njena mlada gazdarica Lulu razgovara s porodicom u Kini i da nam je ona na usluzi.

Dok prebiramo po fluorescentno žutom, zelenom, pink i narandžastom donjem vešu, poslednjem svetskom hitu prevedenom na niskobudžetnu kinesku mustru, kažemo da smo novinari i da pišemo reportažu o Kinezima. Starija gospođa malo priguši glas:

- Gazdarica je dobra, ispoštuje me za platu, ali ne priča puno. Uglavnom sluša tu njihovu muziku ili razgovara sa svojima preko Skajpa. Nedostaje joj porodica, treba ove godine da se uda, vraća se u Kinu.

Naša sagovornica kod Lulu, u kineskoj radnji smeštenoj u širem centru Beograda, zaradi oko 200 evra mesečno da pokrpi penzijicu stečenu u jednom industrijskom gigantu koji više ne postoji.
A, kao i Lulu, većina Kineza u Srbiji mogla bi svoj život da upakuje u onu Ekremovu legendarnu „Kuća, pos'o, pos'o kuća". Retko izlaze i većinu vremena provode u radnjama. Kada se, umorni, uveče vrate kući, spremaju nacionalna jela, gledaju kineske filmove ili uključuju Skajp i familiju u Kini izveštavaju o svakodnevnoj trgovačkoj rutini u dalekoj Srbiji.

Ni Kinezi nisu što su bili! Skupi su! Nije ko nekad, odeš pa se obučeš ko čovek za male pare. Jeftinije su neke turske krpice na pijaci. A i kvalitet je katastrofa. Sve sintetika. Jeste li primetili da ljudi sve više kupuju po sekend hend šopovima?

Prema podacima MUP-a Srbije, od 1. januara prošle do 14. februara ove godine, u evidencijama Uprave granične policije 22.968 državljana Kine prijavilo je boravak u Srbiji. Trenutno se na našoj teritoriji nalazi 1.126 stalno nastanjenih državljana Kine, dok odobreni privremeni boravak ima 3.260 Kineza.

Oni, ipak, sve više odlaze iz Srbije. To je posebno primetno u provinciji, gde su mnoge njihove radnje zakatančene, dok se u Beogradu, Novom Sadu i još nekim većim gradovima još kako-tako drže.

Da je Srbiju definitivno prošao „kineski bum", vidi se i po broju novorođene kineske dece. Tako je 2010. godine u porodilištima u Srbiji zaplakalo 128 malih Kineza, 2013. godine 98, a prošle godine samo 37, kažu u Republičkom zavodu za statistiku Srbije.

I u tržnom centru u Bloku 70 na Novom Beogradu nema one vreve i gužve kao ranijih godina.
- Jedna garnitura trgovaca je otišla pre dve-tri godine. Došli su drugi, koji su se ukrupnili, spojili po dve-tri radnje. Ranije je njih 10-15 spavalo u iznajmljenim stanovima, sada skoro svaka porodica ima iznajmljeni stan u blizini. Drugo, imaju mogućnosti da plaćaju radnike, mada su retki oni koji imaju prijavu. Kod njih sada na crno rade naši Romi. Za 700 do 1.000 dinara dnevno nose kutije, razvoze robu kolicima, prepakuju artikle, lepe cene... Po ceo dan ih opslužuju. Mada, u radnjama po gradu možete često videti i naše penzionere kako rade za njih. Ipak, mislim da su se Kinezi zasitili našeg tržišta, mnogo ih je otišlo, vide da narod ima sve manje para - kaže nam jedan od čestih posetilaca u novobeogradskom tržnom centru.

I zaista, u gotovo svakoj radnji u Bloku 70 možete videti po dvoje-troje Roma kako marljivo za svoje kineske gazde vuku kartonske pakete. Kada smo dvojicu momaka pitali da li rade tu, potvrdno su klimnuli glavom, a kada smo ih posle nekoliko rečenica upitali kolika im je dnevnica i da li su prijavljeni, samo su se pogledali i skoro kao iz topa odgovorili da „samo pomažu".

Od 1. januara 2016. godine do 14. februara ove godine, u Srbiji je podneto 75 krivičnih i 356 prekršajnih prijava protiv kineskih državljana. Prekršajne su uglavnom podignute zbog neizdavanja fiskalnih računa, kažu za „Ekspres" u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

- Račune uglavom ne daju. Trebalo bi neko da preračuna koliko to košta državu na dnevnom nivou. Ne znam ko ih štiti, ali definitivno su svet za sebe. Geto. Imaju neke svoje norme ponašanja. Potpuno su zatvoreni - priča nam jedan od trgovaca koji je svojevremeno držao radnju pored kineske prodavnice.

Da ljubav između Srba i Kineza nije više puna entuzijazma, kao pre desetak godina, govori i činjenica da su se i srpski kupci prilično ohladili. Uglavom zbog cena.

- Ni Kinezi nisu što su bili! Skupi su! Nije ko nekad, odeš pa se obučeš ko čovek za male pare. Jeftinije su neke turske krpice na pijaci. A i kvalitet je katastrofa. Sve sintetika. Jeste li primetili da ljudi sve više kupuju po sekend hend šopovima? Imate firmirane stvari koje su u principu kvalitetnije i znatno jeftinije od kineskih. Pa, ko nije gadljiv... Doduše, kod njih i dalje kupujem sitnice za kuću. Pazarila sam zavese pre godinu dana, a imaju i lepe stvari za kuhinju. Ipak, svake godine iznova kod njih kupujem novogodišnje ukrase. Tu su nenadmašivi. Ima svega, ne znaš šta pre da uzmeš. Za nekoliko hiljada dinara možeš da ukrasiš kuću da izgleda ko Diznilend - kaže gospođa koja poslednjih godina u kineski tržni centar na Novom Beogradu sve više svraća zbog - hrane.

- Unučići obožavaju njihove nudle, ja sam postala ovisnik o supama, stalno ovde kupujem i soja sos, razne ljute soseve, a omiljeni mi je sa đumbirom. Posebno mi se dopadaju njihovi začini, imaju odlične kombinacije, neobične za naš ukus. A ako uporedite s cenama u nekoj od prodavnica zdrave hrane, videćete da su mnogo jeftiniji. Jedino što mi smeta je to što ponekad nema etikete na srpskom pa ne znaš tačno šta sve ima unutra - dodaje naša sagovornica.

A i sami Kinezi su u Srbiji ostali dosledni svojoj kuhinji. Nudle, pikantni slatko-kiselo-ljuti sosevi, pirinač s puno povrća i pečurkama odoleli su, po svemu sudeći, i čuvenim srpskim ćevapima. I ovde, hiljadama kilometara daleko od domovine, naši privremeni sugrađani jedu uglavnom svoju tradicionalnu hranu, pa se nemojte čuditi kada vas odmah na ulazu u prodavnicu iz kutije tek skuvanog toplog pirinča zapahne miris istočnjačkih začina.

Procedura je uglavnom ista. Kremirani su, posle čega je urnu s posmrtnim ostacima preuzela rodbina ili češće kineska ambasada. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati slučajevi da su posmrtni ostaci u domovinu poslati u kovčezima, a samo jedan Kinez je sahranjen u Srbiji. Bio je oženjen Srpkinjom, prešao u pravoslavlje...

Nisu mnogo odmakli ni u učenju srpskog. Naš jezik znaju samo koliko im je potrebno da se sporazumeju s kupcima i zaposlenima, a kako u svakodnevnom životu, tako i na društvenim mrežama uglavnom se druže sa zemljacima. Takođe, koriste kineske verzije najpopularnijih sajtova pa je kod njih na ekranu, umesto Gugla, pretraživač Baida, umesto Jutjuba, kanal Tudoku.

Svi uglavom sanjaju da se vrate kući. Neki, nažalost, to ne dočekaju. Prema podacima Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Srbije, od 2010. do 2015. godine u Srbiji su preminula 22 kineska državljanina. Procedura je uglavnom ista. Kremirani su, posle čega je urnu s posmrtnim ostacima preuzela rodbina ili češće kineska ambasada. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati slučajevi kada su posmrtni ostaci u domovinu poslati u kovčezima, a, prema raspoloživim podacima, jedan Kinez je i sahranjen u Srbiji. Bio je oženjen Srpkinjom, prešao je u pravoslavlje i njegovi posmrtni ostaci počivaju na groblju Zbeg u Borči.

Zanimljivo je da je ova godina, prema kineskom kalendaru, Godina petla. Kinezi veruju da njome vlada crveni plameni petao, te da će biti u znaku napornog rada i postizanja ciljeva kroz upornost i strpljenje. Petao je simbol gordosti i osionosti, a astrolozi tvrde da će nova godina biti odlična za biznis. U kojoj meri će „naši Kinezi" svoj biznis nastaviti u Srbiji, videćemo. Makar da nam za Novu godinu za male pare kuće šljašte ko Diznilend.

KINEZI U SRBIJI

+22.968 prijavilo boravak od 1. januara 2016. do 14. februara 2017.
+1.126 stalno nastanjenih u Srbiji
+3.260 ima odobren privremeni boravak
*izvor MUP R. Srbije