Hronika
23.01.2021. 13:57
Tamara Marković Subota
Nije kasno da čujemo istinu
Odvažnost šest devojaka koje su smogle snage da čuvenog beogradskog učitelja glume Miroslava Miku Aleksića (69) prijave za silovanje je revolucionarni gest koji nosi ozbiljnu i značajnu promenu za celokupno društvo, i za žene i za muškarce, i za one koji su bili žrtve i za one koji to, Bogu hvala, nisu. Ovo je istorijski trenutak jednog duboko patrijarhalnog društva u kome se insistira na tradicionalnim vrednostima i uverenjima. Trenutak da se stvari nazovu pravim imenom, da se otvoreno kaže da seksualno nasilje nema nikakve veze sa seksualnošću i da je isključivo posledica zloupotrebe moći - dominacijom, potčinjavanjem i ponižavanjem drugih. Hrabrost ovih devojaka je najznačajniji iskorak koji otkriva vrh ledenog brega u društvu u kome je duboko ukorenjeno nasilje različitih vrsta - kaže za “Ekspres” psiholog i porodični psihoterapeut Radmila Vulić-Bojović.
Mračno, najmračnije, crno i najcrnje predatorsko klupko Aleksićevog seksualnog zlostavljanja svojih učenica, upakovano u kult ugledne, prestižne, najelitnije škole glume, čiji naziv “Stvar srca” sada izaziva samo ogavnost, trajalo je godinama. Sve dok mlada glumica Milena Radulović nije odlučila da progovori. Najpre je pre mesec i po dana ceo slučaj prijavila policiji, a zatim je hrabro, sa svojim imenom i prezimenom, sa svojom fotografijom na naslovnoj strani jednih beogradskih novina istupila u javnost i ispričala sve. Sve što joj se dešavalo od svoje 17. godine, kada ju je Aleksić prvi put silovao. U svojoj kancelariji. A ponavljalo se. I nije se dešavalo samo njoj. Ponavljalo se i drugim devojkama. Milena i sve one, i one koje su smogle hrabrosti da takođe progovore, i one koje se još boje javnosti, i one koje se još dvoume, pa čak i one kojima će trebati još mnogo vremena da tu hrabrost skupe, sada zaslužuju samo jedan dubok naklon. Naklon celokupnog društva. Naklon koji sa očiju nacije sklanja koprenu ćutanja, ćutanja žrtve, ćutanja društva, ćutanja koje seksualnim predatorima i daje moć, na kojoj rastu, jačaju… Moć na kojoj dolaze do novih žrtava.
Povezane vesti - “Malčanski berberin” osuđen na kaznu doživotnog zatvora
Hrabrost Aleksićevih žrtava otvorila je nove frontove, posebno na društvenim mrežama. Osokolila je mnoge žene koje su takođe bile žrtve seksualnog zlostavljanja da konačno o tome otvore dušu, da ispričaju šta im se dešavalo i kroz kakve traume su prolazile kao devojčice, devojke, posebno suočene sa autoritetima, kojima nisu mogle da se odupru. Opisivani su i slučajevi prijatelja, ne samo žena, nego i muškaraca, koji su nemoćni da se izbore sa traumama seksualnog zlostavljanja, sebi prekratili život...
Strašne sudbine žrtava ovih dana opisivane su na društvenim mrežama, ali najstrašnije je samo jedno pitanje: „Zašto su one ćutale do sada?“ Pitanje kojim se devojkama žrtvama, devojkama koje su smogle hrabrosti da progovore, da iz sebe izbace svoju najstrašniju i najbolniju tajnu ponovo stavlja oreol srama oko glave. Isti oreol koji im je nametnuo najpre predator, a sada i društvo.
Povezane vesti - Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog optužbe za silovanje
-I Milena Radulović i sve devojke koje su prijavile Aleksića su u momentu napastvovanja bile jako mlade, ili su i sada mlade, u kontaktu sa figurom njihovog autoriteta, sa kojim se poznaju dugi niz godina, i sa kojim imaju različito, pa i pozitivno iskustvo. Žrtva silovanja ili seksualnog napastovanja oseća da je sama u svom bolu, oseća da joj niko neće verovati, uz to oseća stid i sramotu jer mi generalno pripadamo društvu koje lako prećutkuje. Naše društvo nije otvoreno, naše porodice nisu otvorene i tu ima dosta prećutkivanja kada je u pitanju dominantni narativ savršene porodice i ućutkivanja svega što se u tu sliku ne uklapa… Teške, bolne, traumatične priče se teško otvaraju jer svako otvaranje podrazumeva novo, ponovno sučeljavanje i sekundarnu viktimizaciju žrtve… Naš pravosudni sistem je ustrojen tako da ne štiti žrtvu jer je sa svakim novim saslušanjem izlaže novoj viktimizaciji. U slučaju vladike Pahomija, protiv koga je vođen postupak zbog seksualnog uznemiravanja, žrtve dečaci su saslušavani 18 puta, čak i pred njim nekoliko puta, i takav sistem obeshrabruje žrtvu i dovodi je u situaciju da samo želi da izađe iz tog lanca neprekidnog zlostavljanja… Milena Radulović je u javnost izašla onda kada je dobila informacije da se to isto što se dešavalo njoj, sada dešava, odnosno do Aleksićevog hapšenja dešava i drugim devojkama njegove škole… I to je trenutak preloma, kada se donosi odluka da se priča otvori i da se javno progovori o svemu. Predatori počivaju i rastu na strahu i tišini, a jedino izlaskom iz te tišine sprečavamo da se ta agonija dešava još nekome, jer ona se događa i posle nas, nekome drugome i nastavlja se sa novim žrtvama. Nasilje raste kao lavina, a učvršćuje se time što se na njega ne reaguje i što se o njemu ne govori, i zato je ovo trenutak društvenog osvešćenja, sazrevanja i suočavanja i sa pozitivnim i sa negativnim aspektima života i ljudi - kaže Vulić-Bojović.
Inicijalna kapisla
Osim tog pitanja: “A zašto su ćutale dosad?”, mnogo značajnije je to što su se ovom inicijalnom kapislom mnoge žene usudile da progovore o svojim iskustvima kao žrtvama seksualnog nasilja.
-Ovo je sada inicijalna kapisla. Virus koji se širi. Neko je istupio, progovorio, i sada nastaje dinamika jer žene žrtve shvataju da nisu jedine, nisu same, ohrabrene su. Društvene mreže daju određen stepen anonimnosti kroz koju je lakše podeliti svoje bolno iskustvo. Neke žene su izašle sa pričom i pod svojim imenom i progovorile jer sve dok se ćuti, dok se o bolnom iskustvu ne govori, agonija tog tereta se nastavlja. Tišina je pogonsko gorivo za traumu i dalju traumatizaciju, ali ukoliko žrtva dobije podršku, ako joj se da poverenje, ona ne mora da izađe sa trajnom traumom - kaže Vulić-Bojović.
Zloupotreba moći Mike Aleksića, prema njenim rečima, počivala je na atmosferi da je njegova škola “sigurna ulaznica za neku poželjnu stvarnost”, a onda je na najgori način zloupotrebio tu svoju moć.
-Žrtve su bile svedene na trpnju seksualnog nasilja, kojem je prethodio dugi niz godina psihološkog nasilja i lomljenja ličnosti. On je zloupotrebio sve što bi jedna figura zasnovana na poštovanju trebalo da predstavlja - kaže Vulić-Bojović.
Povezane vesti - VULIN O SLUČAJU ALEKSIĆ: Sada je sve na pravosudnim organima
Žrtvama sada, smatra ona, treba dati i prostor i vreme, a mediji bi trebalo da se posvete pisanju o fenomenu nasilja i savetima kako prepoznati nasilnike. Posebno nasilnike prema deci.
-Roditelj mora da prepozna svaku promenu ponašanja svog deteta i da na nju reaguje. Mora da priča se detetom i da ne odustaje čak ni kada dete odbija razgovor. Odnos sa decom se gradi. Bitno je detetu dati volju, osnažiti ga kao ličnost jer samo takvo dete će znati da prepozna situaciju kada se sretne sa nasilnikom, znaće kako da se zaštiti, skloni, potraži pomoć - kaže Vulić-Bojović.
Maksimalna kazna
Mika Aleksić uhapšen je u subotu uveče, a dva dana kasnije Viši sud u Beogradu odredio mu je pritvor do 30 dana, i to na osnovu krivične prijave kojom se sumnjiči za ukupno 15 krivičnih dela, osam silovanja i sedam dela polnog uznemiravanja. Pritvor mu je određen da ne bi uticao na svedoke i oštećene, zbog opasnosti da ponovi krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti, a on je na saslušanju negirao sva dela za koja je osumnjičen.
Za dela za koja je osumnjičen, Aleksiću, prema rečima advokata Veljka Delibašića, preti maksimalna kazna koja može biti i 19 godina i 11 meseci. Delibašić kaže i da za ove slučajeva, bez obzira na to što su se desili pre više godina, neka čak i pre 12 godina, nema zastarelosti.
-Nikad nije kasno prijaviti ovakva dela, i u ovakvim slučajevima važno je žrtvama dati punu podršku, a njihovu sekundarnu viktimizaciju svesti na minimum. Naravno, dužni smo i da poštujemo pretpostavku nevinosti i da ne ugrožavamo prava okrivljenog - kaže Delibašić.
U javnosti se po pitanju sudskog postupka najviše pitanja postavlja o tome kako će ići dokazni postupak u ovom slučaju, budući da ne postoje materijalni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje Aleksićevih žrtava.
-U sudskoj praksi su česti postupci u kojima nema materijalnih dokaza, ne samo kada je u pitanju silovanje od pre više godina, nego i kada su u pitanju druga dela, kao što su ucene, iznude… I u takvim situacijama najvažnija je reč, odnosno iskaz svedoka – oštećenog. Biće reč na reč, a sud će na osnovu slobodnog sudijskog uverenja odlučiti kome će pokloniti poverenje, i to na bazi nekoliko faktora koji se tiču doslednosti izjava, njihove logičnosti… Slobodna procena dokaza nije apstraktna jer sud mora da kvalitetno obrazloži zašto je nekome poklonio poverenje. U ovom slučaju je sada šest žrtava, ali je u pitanju 15 krivičnih dela. Ukoliko presuda bude osuđujuća, sud će kaznu odrediti za svako krivično delo, da bi se na kraju izrekla jedinstvena kazna - kaže Delibašić.
Povezane vesti - Strah i zaštita
Jedinstvena kazna mora biti veća od najveće pojedinačno izrečena kazne, ali ne sme preći zbir svih izrečenih kazni, niti sme biti veća od 20 godina zatvora.
-I da je samo jedna žrtva, a više krivičnih dela, najveća kazna koja se u ovom slučaju može izreći je 19 godina i 11 meseci zatvora - kaže Delibašić.
Ono što je po njemu za sada eventualno sporno jeste pravna kvalifikacija dela, za koja se Aleksić sumnjiči.
-Ovo je sada pravna kvalifikacija tužioca, ali videćemo šta će sud da prihvati. Sud kvalifikuje delo. Aleksić je sada osumnjičen za silovanje i polno uznemiravanje. Kod silovanja je neophodno dokazati silu ili pretnju napada po život i telo. Videćemo šta će sud da odluči, ali je moguće da će delo biti prekvalifikovano u obljubu zloupotrebom položaja - kaže Delibašić. I za ovo delo predviđena je kazna od tri do 15 godina zatvora.
Samoubistvo - kad nemaš s kim da podeliš traumu
Nekoliko priča objavljenih na društvenim mrežama otkrile su i sudbine osoba koje sa traumama seksualnog zlostavljanja nisu uspele da se izbore, već su na kraju, posle niza godina traume, izvršile samoubistvo.
-Samoubistvo je samouništenje, do kog dolazi u trenutku kada žrtva više ne može da trpi patnju nerazjašnjene traume. To je autodestruktivni čin, negacija života do koje dolazi posle traume, kada žrtva nije sposobna da nađe način da se sa njom izbori i kada nema sa kim da je podeli - kaže psiholog Radmila Vulić-Bojović.Inspektorka uz koju znaš da nisi sama
Milena Radulović posle iskaza u policiji na Instagramu je zahvalila inspektorki Vesni Gašić Stojković rečima: „Osoba koja vraća veru u život i institucije je inspektorka Vesna Gašić Stojković. Nju kad vidiš znaš da #nisisama! Kapa dole za ovu neviđenu ženu i njen profesionalni pristup. Inspektorka Vesna Gašić Stojković! Nemojte da zaboravite ovo ime. Ne samo zato što može da vam pomogne, već zato što takvi ljudi menjaju Srbiju u bolje mesto. Ako ste doživeli nešto slično ili znate nekoga kome je potrebna pomoć, evo ko će vam pomoći. Hvala, Vesna! Volela bih da sam na Vesnu naišla ranije“.
Ko je moćnik iz sveta filma?
Srpska glumica Danijela Štajnfeld, koja je pre nekoliko meseci izjavila da ju je silovao moćnik iz sveta filma, čije ime nije htela da saopšti, objavila je na Tviteru da je tužiocu i policiji pre tri meseca dostavila audio snimak priznanja čoveka koji ju je silovao.
-Dala sam audio snimak priznanja mog silovatelja pre tri meseca javnom tužiocu i policiji. Dala sam iskaz i od njih ništa više nisam čula. Sada je na policiji i tužilaštvu - napisala je glumica.
Na njene tvrdnje reagovalo je Više javno tužilaštvo, u kome kažu da je taj predmet u predistražnoj fazi, jer se još prikupljaju dokazi.
-Danijela Štajnfeld u svojoj izjavi nije dala podatke na osnovu kojih bi se mogao utvrditi identitet eventualnog izvršioca krivičnog dela - rekli su u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Komentari
