Od simbola nacizma do luksuznih kvadrata

Tri godine uoči nemačkog napada na Poljsku 1939. godine, Adolf Hitler je naredio izgradnju najvećeg svetskog turističkog kompleksa na obali ostrva Rugen na Baltičkom moru. Odmaralište nazvano „Prora“, s planiranim kapacitetom od 20.000 kreveta, trebalo je da služi za odmor nemačkih fabričkih radnika koji su u to vreme radili bez predaha.

Tokom tri godine koliko je trajala gradnja, više od 9.000 radnika zaposlenih na gradilištu izgradilo je turistički kompleks dugačak skoro pet kilometara. Rezervni plan bio je da se u slučaju potrebe, zapravo rata, ceo kompleks istog trenutka pretvori u vojnu bolnicu. Kolosa iz Prore sagradio je nacistički arhitekta Klemens Kloc.

Međutim, odmah po otpočinjanju Drugog svetskog rata izgradnja je obustavljena. Kompleks nikada nije otvoren i nijedan turista iz nacističke Nemačke nikada nije boravio u takozvanom „odmaralištu 20.000“.

Ovo gigantsko odmaralište sastoji se od osam identičnih spojenih zgrada koje se protežu na više od 4,5 kilometara, udaljenih svega oko 150 metara od plaže. Unutar zdanja se nalazilo 10.000 soba, okrenute prema moru.

Povezane vesti - U vazduhu je najsigurnije

Ideja onih koji su osmislili ovo zdanje bila je da se kroz program „Snaga kroz uživanje”, osim odmora za radnike, kontroliše i način kako oni provode slobodno vreme, ali je za cilj imalo i širenje nacističke propagande.

Istorija se ne zaboravlja

Tokom savezničkog bombardovanja mnogo građana Hamburga našlo je utočište u ovom kompleksu. Po okončanju rata, „Prora“ je u nekom periodu korišćena kao baza za vojsku tadašnje Istočne Nemačke.

Nakon ujedinjenja Nemačke 1990. godine deo kompleksa koristila je Vojna tehnička škola, a u vreme ratova na Balkanu korišćen je i kao prihvatilište za izbeglice. I pored različitih namena kojima je povremeno koristio, ovaj nedovršeni projekat decenijama je propadao kao simbol megalomanskih ideja i planova fašističkog vođe, a njegova sudbina je bila neizvesna.

Međutim, pre desetak godina kompleks „Prora“ postao je ponovo aktuelan, kada je prava na njegovu obnovu kupila nemačka firma "Metropole Marketing". Prema predstavljenom projektu, namera investitora je da „Proru“ pretvori u luksuzno odmaralište i stambeni kompleks.

Nakon pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke, kompleks „Prora“ je dobio status istorijskog spomenika. U njega su se uselili muzeji i umetnički ateljei. Međutim, veći deo najdužeg kompleksa takve vrste na svetu jednostavno je propadao.

Početkom prošle decenije jedan blok je pretvoren u hostel sa 400 kreveta za mlade. „Prora“ je od 2018. godine i zvanično postala odmaralište. “Zlatna plaža“ je zaista jedna od najlepših na Baltičkom moru, a u međuvremenu je šetalište susednog modernog odmarališta „Binc“ produženo do ovog mesta.

Blok 2 ovog kompleksa sada je obojen u belo, a balkoni su u staklu. U tom delu nalazi se luksuzni hotel. Danas tu može da se iznajmi bicikl, tu su i frizerski salon, jedan butik, nekoliko kafića, restorana i pekara, planira se otvaranje supermarketa i lekarska ordinacija, terena za tenis, bazena i šoping centra. Tu je i dokumentacioni centar u kojem se može videti „Prora“ iz 2004. godine. Mnoge turiste baš to interesuje. Ostali delovi tog kolosa uglavnom su velika gradilišta. U jednom od blokova radi se na renoviranju stanova.

"Prora“, njegova prošlost, arhitektura i obnova spomenika – što je povereno privatnim investitorima – sve je to i dalje kontroverzno. Neki posetioci smatraju da je kompleks depresivan. Drugi su srećni što nije srušen. I tu počinje diskusija. Kontroverzni kompleks tema je mnogih razgovora, a turisti gotovo svuda o tome razmenjuju mišljenja. I dalje je to impresivan spomenik, ali sada je i atraktivna destinacija za odmor.

Povezane vesti - “Goldenstejt ubica” priznao krivicu za 13 ubistava i najmanje 50 silovanja

Firma „Metropole“ očekuje da kompletni radovi budu gotovi do 2022. godine. Stanovi se grade, zapravo renoviraju od nekadašnjih soba, a već su ponuđeni na tržištu. Za kupovinu jednog od njih kupac će morati da izdvoji između 358.000 i 649.000 evra. Trenutno, ipak, i dalje postoji sumnja da li će neslavna prošlost objekta uticati na smanjeno interesovanje za kupovinu, zbog čega bi „Prora“ mogla da ostane samo još jedan luksuzni kompleks za odmor bogatih turista.

Struja iz bunkera 

U Nemačkoj je uvek aktuelno pitanje da li bi objekte iz Drugog svetskog rata trebalo srušiti, ostaviti takve kakve jesu, ili im dati novu svrhu i smisao. Arhitekte koje se hvataju u koštac sa ovom dilemom nemaju samo zadatak da staro i zapušteno osmisle na način da po savremenim standardima bude prihvatljivo, već i da objekti koje renoviraju na izvestan način zadrže sećanje na prošlost.

Sve se više industrijskih prostora transformiše i doteruje u lepe životne prostore. Od skladišta i fabrika, preko napuštenih zgrada i štala, do skloništa od vazdušnih napada. Tako je i bivše nacističko sklonište, sagrađeno 1942. godine u središtu Berlina, 2013. godine pretvoreno u veoma luksuzan apartman.

Pošto je prostor bio lišen prirodnog svetla, novi vlasnici su bili primorani da naprave velike prozore. Arhitekte za ovo potkrovlje, površine od čak 3.000 kvadratnih metara, kažu da nije ni toplo, ni ugodno, da u njemu vlada neka dramatična atmosfera, ali da su vlasnici upravo takav ambijent i želeli da postignu.

I bunker u Hamburgu, koji je poslednji put korišćen kada su se stanovnici ovog grada sklanjali od savezničkih bombi, dobio je potpuno novu funkciju. Posle rata Britanci koji su zauzeli ovaj nemački grad pokušali su da ga sravne sa zemljom. Međutim, zidovi debeli 180 centimetara bili su prevelik zalogaj za umornu vojsku, pa se odmah posle probijanja ulaznih vrata odustalo od ideje rušenja.

Bunker je stajao napušten punih 65 godina kao mračna uspomena na ratni period, sve dok 2006. godine gradske vlasti nisu odlučile da ga pretvore u elektranu koja promoviše čistu energiju. Usledila je masivna rekonstrukcija koja je trajala dve godine i koštala 37 miliona evra. Iz bunkera je izbačeno 25.000 tona šuta koji je nastao probijanjem otvora na fasadi, kao i uklanjanjem unutrašnjih zidova. Podignuta je potpuno nova struktura unutar zidina bunkera koja ne uključuje samo elektranu, već i prostor za organizaciju raznih događaja, predavanja i zabavu.

Povezane vesti - Kamere rekonstruisale zločin

U bunkeru se danas nalazi oprema za četiri različita energetska izvora. Solarni paneli postavljeni su na fasadu i preko kula na vrhu, tu je i postrojenje za preradu viška toplote iz fabrika, zatim postrojenje za sagorevanje drveta i za preradu biometanolskog gasa. Tako proizvedena energija dovoljna je da pokrije potrebe za strujom oko jednog kvadratnog kilometra Hamburga.

Zajednica budućnosti 

Nisu samo nacistički objekti iz Drugog svetskog rata dobili novo ruho i život. Među one za koje je procenjeno da ih ne bi trebalo rušiti, već im udahnuti nov smisao, jeste i američka kasarna u Manhajmu koja će biti pretvorena u naselje sa pristupačnim tipskim kućama. Radovi u ovoj stambenoj četvrti sa oko 27.000 kvadrata budućeg stambenog prostora počeli su pre četiri godine, a u njoj će se uz svaku kuću nalaziti zasebno dvorište koje se može urediti za rekreaciju, razonodu ili baštu.

Projekat pod nazivom „Funari“ za cilj ima da u predgrađe privuče različitu populaciju koja će izmeniti tradicionalni koncept življenja na selu i u predgrađima. Koncept “pešačkog sela” podrazumeva živopisni javni prostor, dečja igrališta, male trgove i sportske terene, a parking za čitavu četvrt planiran je kroz sistem podzemnih garaža.

U projektu je predviđeno nekoliko osnovnih tipova kuća koje imaju svoje varijacije. U ponudi su drvene kuće za tradicionaliste, prizemne za starije osobe, futurističke i kuće otvorenog koncepta. Primarni cilj projekta jeste da stvori raznovrsnu zajednicu u kojoj će svako imati prostora za sebe i gde je bezbedno odgajati decu, a pristupačne cene za kvalitetne kuće trebalo bi da privuku mlade koji planiraju osnivanje porodice.