Priznaj, kraće ćeš robijati

Kada je 2010. godine Miladin Kovačević, optužen da je u martu 2008. godine u Bostonu naneo teške povrede američkom studentu Brajanu Štajnahueru, sklopio sporazum sa Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu o priznanju krivičnog dela, osim stručne javnosti, malo je ko znao šta to zapravo znači.

Kovačević, čiji je slučaj izazvao pažnju međunarodne javnosti, priznao je tada krivicu u zamenu za kaznu zatvora od dve godine i tri meseca. Bila je to prva nagodba Prvog osnovnog tužilaštva i okrivljenog koji je, kako zakon to propisuje, usvojio sud.

Oni koji su bili upoznati sa detaljima postupka, komentarisali su da su sve stranke u postupku - dobro prošle. Tužilaštvo, jer je postupak okončan bez suđenja, sud, zato što je efikasno rešio postupak i izbegao troškove, a okrivljeni zato što je osuđen "samo" na dve godine i tri meseca za delo za koje je bila zaprećena kazna do osam godina.

Posle ovog, broj zaključenih sporazuma, povećavao se iz meseca u mesec, iz godinu u godinu.

Iako jedinstvena evidencija o tome koliko je postupaka u našoj zemlji okončano sporazumom o priznanju krivice ne postoji, podaci do kojih je "Ekspres" došao, pokazuju da je u pravosudni sistem Srbije, sporazum o priznanju krivičnog dela, ušao na velika vrata. Broj postupaka koji je okončan na ovaj način od 2009. godine kada je mogućnost zaključivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela uvedena u naše zakonodavstvo, dostigao je cifru od nekoliko stotina hiljada.

I, ne samo to. Mogućnošću ovakvog načina okončanja postupka, pokazala je praksa, zadovoljne su sve strane u postupku: tužilaštvo jer je brzo okončalo predmet i što na sudu neće morati da dokazuje krivicu, okrivljeni jer je izbegao suđenje i mogućnost izricanja veće kazne od one koja mu je izrečena sporazumom, a sud jer nije morao da vodi dugotrajni postupak jer se predmet smatra rešenim u onom momentu kada sud prihvati ono što su se tužilaštvo i okrivljeni prethodno dogovorili.

Samo u beogradskom Prvom osnovnom tužilaštvu, najvećem osnovnom tužilaštvu u Srbiji, prošle godine je zaključeno oko 1.100 sporazuma. Kako za "Ekspres" kaže Ljubodrag Đordević, šef ovog tužilaštva, tendencija je da se ovaj broj stalno povećava. Veliki deo predmeta u ovom tužilaštvu okončava se upravo na ovaj način.

"U proseku se mesečno zaključi oko stotinu sporazuma. Tendencija Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu je da se svaki predmet završi sporazumom. U slučajevima gde nema inicijative branioca da se zaključi sporazum, onda to predlažu moji zamenici i saradnici. Kazna koja se predlaže sudu gotovo uvek je blaža nego što bi bila ona izrečena pred sudom. Međutim, s obzirom na blagu kaznenu politiku, ne bi me iznenadilo da su kazne po našim sporazumima strožije nego u sudu. U zapadnim zemljama, na primer, za okrivljenog koji ne želi da zaključi sporazum, sudu se predlaže kazna i do deset puta veća od one koju je predložilo tužilaštvo - kaže Đorđević za „Ekspres".

Nijedan sporazum, prema njegovim rečima, nije potpisan „iz prve". Pregovaranje postupajućeg tužioca i branioca mogu da traju i mesecima. Sud, prema Đordevićevim rečima, prihvati više od 90 odsto nagodbi između tužilaštva i branilaca.

"Bilo je i onih koji, kada je već sve dogovoreno, odustanu od potpisivanja sporazuma. Nedugo potom se predomisle, pa čitava procedura kreće ispočetka" iskren je šef Prvog osnovnog tužilaštva.