Provizija za kontakt

Dragoslav Kosmajac, koji je u balkanskom podzemlju decenijama uživao titulu srpskog Eskobara, preminuo je 12. aprila u 67. godini od korone. Interesantno je da je Kosmajac, kako "Ekspres" ekskluzivno saznaje, u jednom momentu bio zainteresovan za učešće u privatizaciji Instituta "Torlak", gde se upravo sada obavlja najviše testova za koronavirus.

Za Kosmajcem su ostali supruga, sin Lazar i ćerka Milica, basnoslovno bogatstvo, ali i ključno pitanje: Kako je, ne ostavljajući tragove za sobom, uspeo da stekne titulu najvećeg balkanskog narko-dilera?

Devedesetih godina prošlog veka Kosmajac je prvi put dospeo u centar medijske javnosti nakon što je sa Radetom Ćaldovićem Ćentom, tada žestokim momkom beogradskog asfalta, uhapšen u Beču zbog pljačke. Kosmajac je osuđen na dve godine zatvora, a bečke zatvorske rešetke iskoristio je da se uzdigne daleko iznad dotadašnjih razbojničkih kriminalnih aktivnosti. U zatvoru je, kako se godinama kasnije prepričavalo i u beogradskom podzemlju i u beogradskoj policiji, napravio kontakt sa izvesnim Kolumbijcem, bliskim saradnikom tada najvećeg svetskog dilera kokaina Pabla Eskobara. Taj kontakt Kosmajac je pretvorio u najunosniji
biznis, koji mu je doneo milionsku zaradu. Saradnju sa kolumbijskim kartelom Kosmajac je izveo na način koji bitno odudara od poslovanja svih ostalih koji su u taj biznis ušli posle njega. Svi drugi, zemunski klan, klan Luke Bojovića, Šarićeva narko-grupa, zatim "škaljarci" i "kavači" radili su oslonjeni na veliku logistiku, ljude koji su bili zaduženi za kontakt, kupovinu, transport, šverc prekookeanskim brodovima, prodaju na uličnom tržištu.

Kosmajac je, međutim, radio potpuno drugačije. Bez ikakve grupe, klana, potpuno sam i samostalno. A ipak su za njim ostajale tone prošvercovanog kokaina i milionska zarada.

"Kosmajac je radio samostalno, samo obezbeđujući kontakte klanovima koji su ulazili u narko-biznis. On je imao najbitniju kariku, direktan pristup kartelima u Kolumbiji i Peruu, a sve dalje je prepuštao drugima. Naravno, njegova usluga koštala je basnoslovno, ali su tu cenu mnogi hteli da plate, jer je bila isplativa i platili su", kaže za "Ekspres" izvor iz MUP Srbije.

Kosmajac je tako u švercu kokaina napravio kontakte i omogućio poslovanje surčinsko-zemunskom klanu… Za sve to vreme do njega nije vodio nijedan trag, koji bi mogao da bude dokaz za pokretanje sudskog postupka. Sve se završavalo samo na operativnim podacima policije, a njih je bili mnogo, još u vreme vlade premijera Zorana Đinđića, kada je policija napravila belu knjigu o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji.

Kosmajac je u njoj doveden u vezu sa mnogim krijumčarskim rutama, ali kao osoba koja nikada nema veze sa robom. "Dragoslav Kosmajac je povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge i u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu a odavno ima i uhodani kanal za krijumčarenje heroina iz Turske, Bugarske i Makedonije preko SRJ za zemlje zapadne Evrope i to najčešće za Nemačku i Italiju. Posao Kosmajca je organizovanje nabavke transporta i preprodaje opojnih droga.

Sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima, niti osobama koja neposredno vrše navedene poslove, već za određene poslove angažuje najčešće članove grupe Ljubiše Buhe zvanog Čume i Duleta Spasojevića zvanog Kum.

Deo droge preko Buhe i Spasojevića se preprodaje i u Beogradu i drugim većim gradovima Srbije", objavljeno je 2001. godine u beloj knjizi. Čume i Kum tada su bili jedna ekipa - surčinski klan, ali su ubrzo došli u ozbiljan sukob, koji je rezultirao razdvajanjem, stvaranjem zemunskog klana, njihovim osamostaljenjem u narko-biznisu, zatim učešću u ubistvu premijera Đinđića, policijskoj akciji “Sablja”. Čume je postao zaštićeni svedok protiv „zemunaca“, a Kosmajac je ostao po strani, nedodirljiv… Ali poslovi šverca kokaina i dalje su bili u njegovim rukama.

Od krijumčarenja droge, kako je navedeno u beloj knjizi, Kosmajac je stekao veliki kapital koji je uložio u kupovinu placeva i izgradnju nekretnina na teritoriji Beograda. Operativna saznanja policije ukazuju i da je veliki deo kapitala plasirao i u kupovinu nekretnina po raznim zemljama zapadne Evrope, a ta procena meri se čak na milijardu evra.

Posle uklanjanja "zemunaca", Kosmajac se okrenuo crnogorskoj strani i, kako se sumnja, kolumbijski kontakt omogućio klanu Darka Šarića.

"Akcija ’Balkanski ratnik’ počela je 2009. zaplenom dve tone Šarićevog kokaina u Urugvaju. U to vreme, to je bila rekordna
zaplena, i samo je Kosmajac znao o kojim količinama se radi", kaže izvor “Ekspresa”.

Kosmajca, međutim, ni postupak protiv „zemunaca“ ni istraga protiv Šarića i njegovog klana nije dotakla. On je ostao po strani, iako je o njemu, doduše, samo na osnovu posrednih saznanja govorio Miloš Simović, posle hapšenja 2011. godine.

Doduše, bezbednosne službe došle su do ključnog podatka koji nije našao sudsku potporu. Za Beograđanina B. S., koji je bio označen kao član Šarićevog klana, utvrđeno je da je Kosmajčeva desna ruka, kao i da se ispod njega nalazi vranjanski ogranak ove grupe. Navodno, B. S., odnosno Kosmajac uložio je novac u kupovinu polovine robe zaplenjene u Urugvaju. A utvrđeno je i da su Šarić i B. S. do slovačkih dokumenata došli zahvaljujući prijavljenom prebivalištu na Kosmajčevoj adresi u ovoj državi.

Na Šarićevo hapšenje čekalo se do marta 2014. godine, a kada se voda oko brojnih igara vođenih oko njegove predaja razbistrila, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je smenio tada kompletan policijski vrh.

Na konferenciji za novinare, na kojoj je obelodanio smenu policijskih generala, Vučić je apostrofirao Kosmajca kao najvećeg balkanskog narko-dilera, o kome “mediji ne smeju da pišu” i koji ima odlične izvore u policiji.

Policija je odmah posle ove konferencije formirala radnu grupu čiji je jedini zadatak bilo Kosmajčevo hapšenje. Kosmajac je već iste večeri sa sinom Lazarom pobegao u Crnu Goru, i to koristeći slovačku ličnu kartu. Kosmajac je, takođe, imao i bosanski pasoš sa prebivalištem u Trebinju, a koji mu je izdao Gojko Zubac, tada načelnik bezbednosti Trebinja a kasnije direktor SIPA.

U Beogradu se ponovo pojavio u novembru iste godine, gde je i uhapšen u svojoj velelepnoj vili na Zvezdari, u kojoj je živeo sa suprugom, ćerkom i sinom. Uhapšen je bukvalno na spavanju, a u nalogu za hapšenje navedeno je da je osumnjičen za poresku utaju, zloupotrebu službenog položaja podstrekavanjem, prevaru, protivpravno zauzimanje zemljišta.

Saopštavajući vest o hapšenju Kosmajca, ministar policije Nebojša Stefanović je rekao: „Mi smo se koncentrisali na ono što možemo odmah da dokažemo, u smislu imovine koju poseduje a za koju ne postoji poreklo, i na poreske prijave“, rekao je Stefanović posle četvoromesečnog rada Radne grupe, upoređujući ovaj slučaj sa istragom FBI i hapšenjem Al Kaponea, podsetivši da je i ovaj narko-bos pao na utaji poreza.

Epilog je, međutim, bio potpuno drugačiji. Kosmajac je najpre optužen da je podstrekavao službenike Katastra GO Zvezdara da u njegovo vlasništvo uključe i parcele koje mu nisu pripadale. Uz jemstvo od 200.000 evra i obećanje da neće pobeći iz Srbije, već da će se uredno javljati sudu, pušten je da se brani sa slobode. Četiri godine kasnije Apelacioni sud pravosnažno je oslobodio Kosmajca od optužbi za malverzacije sa opštinskim zemljištem potvrđujući tako prvostepenu presudu Višeg suda.

Pokušalo se i sa optužbom za utaju poreza, ali je tu optužnicu Prvi osnovni sud, a zatim i Viši sud - odbio. Postupajući sudija rekao je da u optužnom predlogu ne vidi elemente krivičnog dela, već isključivo prekršaja. Ti poreski prekršaji - bazirani na tome što je Kosmajac "zaboravio" da plati porez na imovinu od 2009. do 2013. godine - dugo nisu stizali u Prekršajni sud, a ceo postupak završio se tako što je Kosmajac 1. decembra 2017. godine sankcionisan zbog poreskog prekršaja, i to opomenom, bez kazne.

Na kraju, Kosmajac je platio samo troškove postupaka. Tačno hiljadu dinara. Iako je mogao da tuži državu zbog neosnovanog pritvora od tri meseca i nezakonitog oduzimanja imovine, Kosmajac tužbu nikada nije podneo.