SRPSKI ZATVORI: Pod ključem stotine teško mentalno obolelih ljudi

Donedavno se temi mentalnog zdravlja stanovništva nije posvećivala značajnija pažnja. Praktičan odnos prema ovom važnom problemu funkcionisao je na istovetnim principima kao pre nekoliko decenija, što je uslovilo niz dodatnih komplikacija. A najočitije su nastale tamo gde su zapravo najmanje vidljive - u ustanovama zatvorenog tipa gde pristup javnosti nije svakodnevan.

Prema okvirnim podacima koje je mogao da prikupi tokom obilazaka zatvora u Srbiji, Miloš Janković, nekadašnji zaštitnik građana i osnivač Nacionalnog mehanizma za sprečavanje torture, kaže da se samo u našim zatvorima nalazi više stotina ljudi s mentalnim oboljenjima kojima tu nije mesto.

Sažimajući sve negativne posledice takvog postupanja, on navodi da se u takvim okolnostima svi u okruženju osećaju nelagodno, pa i ugroženo:

"U zatvoru u Sremskoj Mitrovici naišli smo na dokument u kojem je načelnik službe za obezbeđenje napisao 'Mi nismo niti obučeni, niti znamo da tretiramo takvu osobu'. Zatvorenikom na kojeg se odnosila pomenuta beleška, nam je rekao da ima problem da boravi na tom mestu, jer ga ostali zatvorenici seksualno zlostavljaju tokom noći. Iz razgovora sa njegovim sobnim cimerima, zatvorskim lekarom i stražarima, shvatili smo da to nije tačno, odnosno da čovek ima mentalni poremećaj. Međutim, saznali smo mnogo više. Da su zapravo cimeri u strahu, da se na osnovu njegovog ponašanja plaše da bi tokom noći mogao da im fizički učini neko zlo", kaže Janković.

O tome kako je veliki broj psihijatrijskih pacijenata i starih ljudi obolelih od demencije hospitalizovan iz socijalnih, a ne iz medicinskih razloga, ali i o tome kako i dalje slepo pratimo devizu da bez pitanja i analiza "sve ludake treba skloniti sa ulice", čitajte u novom broju Ekspresa koji je od danas u prodaji.

Ekspres. Drugačiji ugao.