Sudska zaštita zločina

Najteža kazna po Krivičnom zakonu koja pred srpskim sudovima može da se izrekne vinovnicima saobraćajnih nesreća je 12 godina zatvora, i to prema okrivljenima za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnom posledicom, i umišljajem. Umišljaj, kada su saobraćajne nesreće u pitanju, ne podrazumeva nameru vozača da počini delo, već njegovu svesnost mogućnosti nastupanja zabranjenih posledica, a na koja je svesno pristao.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, za “Ekspres” objašnjava da umišljaj, kada su u pitanju saobraćajne nesreće, podrazumeva situacije u kojima je okrivljeni vozač bio pod značajnim dejstvom alkohola, ako je prošao kroz crveno svetlo na semaforu ili ako se kretao značajno većom brzinom.

-Saobraćajne nesreće se po Krivičnom zakoniku dele na dela sa lakšim i teškim telesnim povredama i sa smrtnom posledicom, a sve se dele na nehatna ili dela sa umišljajem. U većini slučajeva se nesreće kvalifikuju kao nehatne, ali u slučajevima utvrđenog umišljaja, kazna koja je na raspolaganju sudijama za izricanje presude je od dve do 12 godina zatvora. Taj raspon omogućava da se izvrši individualizacija kazne s obzirom na okolnosti, one olakšavajuće ali i otežavajuće - kaže Okanović, navodeći da se ona najstroža u sudskoj praksi skoro i ne izriče, i da je većina izrečenih kazni otprilike na polovini ili ispod šest godina zatvora.

Povezane vesti - Vozači strahuju od kazne, a ne od nesreće

Sve ove kazne izriču se po Krivičnom zakoniku, a ne po Zakonu o bezbednosti saobraćaja koji se odnosi na saobraćajne prekršaje, a u kojima nije bilo posledica po zdravlje i život.

Da li su ovakve kazne adekvatne, pitanje je koje je ponovo dobilo na značaju nakon što je 4. januara u Nišu devetnaestogodišnji vozač “audija” Nemanja S. iz Beograda izazvao nesreću u kojoj su smrtno stradali pešaci Andrej Prekljušaj (12) i Dejan Ilić (48). Do nesreće je došlo kada je vozač izgubio kontrolu nad vozilom i sa kolovoza skrenuo na trotoar gde je bukvalno pokosio dvojicu pešaka. Dečak je na mestu ostao mrtav, dok je Ilić od zadobijenih povreda preminuo po prijemu u bolnicu. Vozač “audija” je iste večeri uhapšen i sa krivičnom prijavom za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja mu je određen jednomesečni pritvor.

Međutim, ovaj slučaj ostavio je za sobom brojne nedoumice. Naime, u javnosti se spekuliše da je vozač Nemanja S., koji je u Nišu bio u porodičnoj poseti, i ranije te večeri divljao vozilom niškim ulicama, da umesto probne koja traje do 21. godine, ima redovnu vozačku dozvolu, da je kobne večeri vozio čak 180 kilometara na sat, da su u vozilu sa njim bile i njegove drugarice, koje je posle nesreće odvezao pa se vratio na mesto nesreće… Šta je od svega toga istina, javnost još nije zvanično obaveštena, ali je ova tragedija dovela do protesta Nišlija, koja je okončana odlukom ministra policije Aleksandra Vulina o smeni načelnika tamošnje saobraćajne policije Dragana Pešića. Zvaničnog objašnjenja za smenu načelnika Pešića nije bilo, tako da nije poznato da li se i šta, u ovom konkretnom slučaju smatra kao propust niške policije.

Foto: TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC

Teža kazna za prekršaje

Važnije od svih ovih pitanja jeste da li se oštrijom kaznenom politikom ovakve nesreće mogu sprečiti i da li bi saobraćajke sa smrtnom posledicom trebalo kvalifikovati kao krivično delo ubistva.

-Komitet za bezbednost saobraćaja je u dva navrata, 2012. i zatim 2016. uputio inicijativu za promenu Krivičnog zakonika po kojoj bi se kazna za saobraćajnu nesreću sa smrtnom posledicom i utvrđenim umišljajem izjednačila sa kaznom za ubistvo, a koja maksimalno može da ide do 40 godina zatvora. Obe inicijative smo predložili u saradnji sa Udruženjem žrtava saobraćajnih nesreća, ali nam ni na jednu nije odgovoreno, niti su prihvaćene - kaže Okanović.

U obrazloženju svoje inicijative, Komitet za bezbednost saobraćaja naveo je da su “čvrsto uvereni da umišljajno lišenje života u javnom saobraćaju ne treba i ne sme biti blaže sankcionisano od umišljajnog lišenja života u drugim sferama života”.

-Do 1. januara 2006. godine za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja koje je izvršeno sa umišljajem propisana kazna bila je od tri do 15 godina zatvora, čime je donjom granicom to delo bilo približeno krivičnom delu umišljajnog ubistva, dok je gornjom granicom bilo izjednačeno sa ubistvom. Bez ikakve potrebe i opravdanja po našem mišljenju, propisana kazna za to teško delo umanjena je u Krivičnom zakoniku iz 2006. godine. Važno je napomenuti da ova izmena uživa ogromnu podršku Udruženja žrtava saobraćajnih nezgoda, a verujemo i celokupne javnosti. Takođe, ova izmena bila bi u skladu sa pooštravanjem kaznene politike za najteže prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja, a naročito za vožnju pod uticajem alkohola, predviđene izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja. Smatramo da je stepenovanje trajanja mere potrebno vezati za stepen težine posledice. Takođe, mera bezbednosti oduzimanja predmeta kojim je izvršeno krivično delo, odnosno oduzimanje motornog vozila licu koje je osuđeno za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnom posledicom, izvršeno sa umišljajem, imala bi snažan preventivan uticaj na društvo - navedeno je u inicijativi.

Povezane vesti - Da li je krivac jedini krivac

Okanović kaže da je Komitet predlagao i izmenu člana Krivičnog zakonika koji se odnosi na “napuštanje lica bez pomoći” po kome je krivično delo definisano u slučajevima okrivljenog koji “ostavi bez pomoći lice povređeno u saobraćajnoj nesreći”.

-U sudskoj praksi se došlo do situacije da su se svi koji su udarili vozača ili pešaka u gradu, a zatim pobegli sa mesta nesreće izvukli za ovo krivično delo, jer je povređeni ostavljen u gradu, gde ima drugih učesnika u saobraćaju, prolaznika, znači nije ostavljen bez pomoći. Komitet je tražio da se delo preformuliše u “ko ne ukaže pomoć licu”, što bi značajno izmenilo situaciju. Nažalost, ni ovaj predlog nije prihvaćen - kaže Okanović.

Probna ili regularna dozvola?

Sa sudskom praksom poslednjih godina, smatra Okanović, došli smo u paradoksalnu situaciju da su kazne izrečene po Zakonu o bezbednosti saobraćaja teže nego kazne po Krivičnom zakoniku, kojom se tretiraju saobraćajne nesreće sa lakim i teškim povredama i smrtnim posledicama.

-Najilustrativniji primer je slučaj Duška Antelja koji je 2012. godine povređen na Avalskom putu dok je vozio motocikl. Njemu je u susret naišao mladić automobilom, koji je na punoj liniji pretekao kolonu vozila ispred sebe i u krivini udario Antelja. Lekari su jedva uspeli da mu sačuvaju život, ali mu je jedna noga amputirana, a jedna ruka mu je funkcionalna samo deset odsto. Mladić koji je vozio automobil je pobegao posle nesreće, pa ga je policija naknadno uhapsila, ali u zatvoru nije proveo ni jedan jedini dan. Osuđen je na godinu dana oduzimanja vozačke dozvole, plaćanje sudskih troškova i uslovnu kaznu od godinu i po dana… A da ga je policija zatekla samo u obilasku kolone na punoj liniji, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja bi bio kažnjen sa 30 dana zatvora, 15 kaznenih poena i devet meseci zabrane vožnje. Znači da su kazne za prekršaj po Zakonu o bezbednosti saobraćaja u praksi strože nego kazne za krivična dela. I slučaj Duška Antelja nije usamljen. Nedavno je jedna žena, koja je pripita udarila u vozilo ispred sebe, krivično kažnjena sa 30.000 dinara uplate u humanitarne svrhe jer je vozač automobila u koji je udarila zadobio lakše povrede. I kažnjena je za saobraćajnu nezgodu sa nanošenjem lakših povreda. Druga je za istu situaciju, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, kažnjena i novčano i sa kaznenim poenima jer vozač u čiji je automobil udarila nije prijavio povrede pa je odgovarala po Prekršajnom, a ne po Krivičnom zakoniku. Najveći paradoks je u slučajevima prema pešacima. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozač koji ne propusti pešaka kažnjava se novčano od 20.000 do 40.000 dinara, pet meseci zabrane upravljanja vozilom i osam kaznenih poena. Međutim, ako vozač udari pešaka i nanese mu lake povrede, tužilac može da mu ponudi da uplati 30.000 dinara u humanitarne svrhe i da se ceo slučaj završi na tome, znači bez kaznenih poena i zabrane vožnje. Tako da sistemski visina zaprećene kazne nije najveći, niti jedini problem. Neophodno je promeniti Krivični zakonik na mnogo nivoa, posebno kada su u pitanju ozbiljne posledice, znači teške povrede i smrtne posledice. Kazna za ta dela mora da bude značajno pooštrena, dok bi slučajeve saobraćajnih nezgoda sa lakim povredama kao posledicama trebalo prebaciti iz krivične na prekršajnu odgovornost - kaže Okanović.

Foto: TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC

Kada je u pitanju slučaj iz Niša, Okanović kaže da devetnaestogodišnji vozač, kao mlađe punoletno lice, potpada pod Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela.

-U tom slučaju njemu ne može da se izrekne kazna veća od deset godina. U praksi, u ovakvim slučajevima kazna je obično oko četiri godine zatvora - kaže Okanović.

Sporno pitanje koje je još bez odgovora je i da li je privedeni vozač Nemanja S. imao probnu ili regularnu vozačku dozvolu.

-Probna vozačka dozvola može da se dobije najranije sa 17 godina, i traje do 21. godine života. Po zakonu, vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da vozi pod uticajem alkohola, ne sme da upravlja vozilom od 23 do 6 sati ujutru, ne sme da vozi automobil čija je snaga veća od 80 kilovata osim ako je pod nadzorom člana porodice koji vozačku dozvolu ima najmanje pet godina. Javnost još ne zna koju dozvolu je imao osumnjičeni vozač iz Niša, ali po zakonu iz 2018. godine probna dozvola važi za sve vozače do njihove 21. godine, osim za one koji su završili Saobraćajnu školu i to smer vozač motornih vozila - objašnjava Okanović.

Da li je Nemanja S. pre kobne nesreće zaista divljao niškim ulicama i da li je neko od građana to prijavljivao policiji, takođe je deo problema koji bi trebalo sistemski da se reši.

-U Nemačkoj kada građanin prijavi vozača zbog nasilničke vožnje, policija reaguje odmah po primljenoj prijavi. Kod nas policija reaguje kada građanin prijavi narušavanje javnog reda i mira, nasilje u porodici, zločine, ali kada je saobraćaj u pitanju, saobraćajna policija jednostavno ne postupa po prijavama građana, ne šalje patrolu. Postupak se pokreće samo kada vozača zaustavi policajac na službenoj dužnosti, i to je velika greška - kaže Okanović.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .