"SUVIŠNI IZVEŠTAJ", ATENTAT NA ĐINĐIĆA 3.DEO: Uklanjanje Veruovića

Niz grešaka koje su veštaci zvanične verzije Dunjić i Kunjadić načinili prilikom analize ranjavanja telohranitelja Milana Veruovića teško se mogu objasniti nemarom ili previdom. Krucijalne omaške u vezi sa kalibrom i visinama na kojima su povrede nastale u potpunosti su u funkciji uklapanja povređivanja Veruovića u zvaničnu verziju

Kada je pred Specijalnim sudom u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića svedočio njegov telohranitelj Milan Veruović, srpska javnost je iz usta očevica atentata čula za mogućnost postojanja trećeg metka. Efekat koji je njegovo svedočenje imalo bio je ogroman, mada nije imao preveliki tok na sam proces, niti je uticalo na konačnu presudu.

Iako su Veruovićeve navode potvrdili i drugih osam članova obezbeđenja koji su zajedno sa Veruovićem toga dana bili prisutni ispred ulaza br. 5 u zgradu Vlade Srbije. Njihova svedočenja osporena su naletom adrenalina, subjektivnim osećajem i precepcijom zvuka i odjeka u prostoru itd... Postala je tek još jedna u nizu teorija zavere koje su se plele oko ovog procesa. Međutim, ono što je ostalo u senci teorije trećeg metka, koja nikada do kraja nije ni dokazana ni osporena, jeste analiza medicinske i balističke dokumentacije o povređivanju Milana Veuovića. Mnogi propusti koji su tom prilikom načinjeni ukazuju ili na nemar i nestručnost, ili na nekakvu nameru. U svakom slučaju, vredi ih analizirati pošto su njihove posledice dalekosežne i u velikoj meri utiču na konačno opredeljivanje i analizu dokaza u atentatu na premijera Zorana Đinđića.

lz istorije bolesti Urgentnog centra, broj protokola 24372/03, matični broj 2578: "... Vreme prijema 12.45 h, datum prijema 12. mart 2003. Veruović Milan... Bolesnik primljen na Kliniku kao hitan slučaj zbog povrede zadobijene vatrenim oružjem... svestan, orijentisan, sa spontanim disanjem. Lična anamneza: negira alergije na lekove, prethodna teza oboljenja i operacije. Status praesens: svestan, orijentisan, anemičan. Glava i vrat... obostrano respiratorno pokretan. Disanje obostrano čujno, srčana radnja ritmična. Abdomen mek. Prostrelna rana desne preponske regije sa ulaznom ranom prečnika oko 2 cm koja aktivno krvari oko 5 cm od medijalne linije i izlaznom ranom u gonjem kvadrantu desnog gluteusa. Ekstremiteti b. o. Prijem OP sala..."

Iz Operacione liste KC UC broj protokola 2578 od 12. marta 2003. g. na ime Veruović Milan:

"... Bolesnik dovezen u ambulantnu reanimacije kolima hitne pomoći zbog povrede vatrenim oružjem. Pregledom se uočava prostrelna rana desne preponske regije sa ulaznom ranom prečnika oko 2 cm oko 5 cm lateralno od medijalne linije i izlaznom ranom u gonjem kvadrantu desnog gluteusa..."

Lekari lečioci u postupku lečenja Milana Veruovića uglavnom bili u dilemi, u smislu opredeljivanja, šta je u konkretnom slučaju bila ulazna, a šta izlazna rana

Prema mišljenju ekspertize, analizom celokupne medicinske dokumentacije može se konstatovati da su lekari lečioci u postupku lečenja Milana Veruovića uglavnom bili u dilemi, u smislu opredeljivanja, šta je u konkretnom slučaju bila ulazna, a šta izlazna rana. Gorenavedeno implicira da je ulazna rana bila s prednje strane u preponskom delu, a izlazna u zadnjem delu iznad gluteusa (stražnjice). Međutim, u otpusnoj listi sa epikrizom navodi se potpuno suprotna interpretacija ulazno-izlazne rane ove prostreline, tako da se navodi da se u desnom ingvinalnom predelu (što znači desnom preponskom predelu) nalazi izlazna rana, a u gonjem kvadrantu desnog gluteusa - zadnjičnog predela (ulazna rana), a da se pri tome ne navodi šta je to uticalo na promenu ovog njihovog mišljenja.

Eksperti smatraju da su povrede na kostima karlične regije najpouzdaniji parametar, na osnovu kojeg se može zaključiti mesto ulazne, kao i mesto izlazne rane. Međutim, u konkretnom slučaju rendgenski snimci svakako su odmah načinjeni, ali je njihova analiza bila nestručna, što se može konstatovati na osnovu njihovog opisa, koji je u medicinskoj dokumentaciji naveden na sledeći način: "RTG karlice ukazuje na frakturu desne strane karličnog prstena (što predstavlja uopšteni opis bez ikakvog detaljisanja, tako da se ne može sagledati, koje su kosti prelomljene, kako izgledaju mesta preloma, kako se zalamaju prelomne linije, na koji način su usmereni koštani odlomci, i sve ostalo što je tim povodom od značaja). Dakle, da su na pravi način analizirani ovi parametri, ne bi bilo dileme gde je ulazna rana.

Kako se kaže u ekspertizi, prethodna komisija veštaka prof. dr Dušana Dunjića i balističara Milana Kunjadića 21. jula 2003. u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu izvršila je pregled Milana Veruovića, kojom prilikom je konstatovala sledeće: "... - Visine 193,5 cm mereno u patikama... u unutrašnjoj gornjoj četvrtini desnog sedalnog predela, na 114 cm iznad ravni tabana i na 1,5 cm udesno od središnje linije, tamnoljubičasti, ovalni ožiljak, promera 6x7 mm, iznad ravni ostalog dela koze... U desnom preponskom predelu i na 4 cm udesno od prednje srednje uzdužne linije tela, na 115 cm iznad ravni tabana, uvučen i ispod ravni kože, vodoravno položen elipsasti ožiljak, promera 30x12 mm... "

Takođe, oni su u tački VI mišljenja naveli mehanizam nastanka povreda Veruović Milana, u kojoj se navodi sledeće: "... Veruović Milan je kritičnom prilikom zadobio jednu prostrelinu desne polovine karličnog predela sa ulaznom ranom u unutrašnje gonjoj četvrtini sedalnog predela (na 114 cm iznad ravni poda i na oko 1,5 cm udesno od zadnje središnje linije tela), odakle kanal rane ide unapred, udesno, blago naniže do velikog krila karlične kosti, koje prelama u visini acetabuluma (zglobne čašice desne butnjače), a zatim skreće unapred, naviše i unutra, izlazi kroz ranu, na čijem mestu je sada ožiljak, u desnom preponskom predelu (na 4 cm udesno od prednje srednje linije tela, na 115 cm iznad ravni tabana). Prema tome, na osnovu medicinske dokumentacije i izvršenog neposrednog pregleda Veruović Milana može se rekonstruisati pravac kanala njegove prostreline: pravac kanala prostreline je od nazad unapred, lako naniže i udesno, te nakon odbijanja od kostiju karlice i acetabuluma, projektil (i najverovatnije njegovi delovi) skreću ulevo-blago unutra i naviše izašavši u predelu rane, a sada na tom mestu ožiljka kože, u desnom preponskom predelu (na 4 cm udesno od prednje srednje uzdužne linije tela, na 115 cm iznad ravni tabana).

Zvanična verzija tvrdi da je Veruovićeva ulazna rana na 114 cm mereno od poda, a ekspertiza je došla do podatka da je rana na 104 cm mereno od poda

Na osnovu analize putanje ovog projektila, koji je uzrokovao prostrelinu karličnog predela, ova komisija komentariše da je "projektil unutar karlice rikošetirao", tj. odbio se od acetabuluma; a sem toga, ističu da je ovom prilikom došlo i do rasipanja projektila (na identičan način su ovi veštaci komentarisali i prostrelinu trupa kod Zorana Đinđića).

Ekspertiza je mišljenja da je sa stručnog stanovišta potpuno neprihvatljivo i ujedno neshvatljivo da se o pojavi rasipanja projektila raspravlja, a da u takvoj situaciji veštaci ne nalaze za shodno, niti da traže, a kamoli i da pregledaju rendgenske snimke predela karlice (na ovim snimcima zaostali delovi projektila lako se mogu konstatovati - iako su za to imali i mogućnosti i vremena).
Prema njihovom mišljenju, pojava rasipanja - fragmentacije projektila ovom prilikom se može u potpunosti odbaciti, na osnovu analize originalne medicinske dokumentacije (posebno operacione liste i rendgenskih snimaka), odnosno u konkretnoj situaciji ne postoji nijedan od elemenata koji karakterišu pojavu rasipanja projektila, kao što su: tzv. sekundarna projektilizacija projektila (odnosi se na pojavu da se nakon rasipanja projektila svaki od njegovih delova sada se ponaša kao posebni projektil, koji zasebno oštećuje organe karlice) i tzv. levkasta disperzija projektila (misli se na levkasto širenje kanala svakog od ovih delova rasutog projektila, prema izlaznoj rani, u čijoj bi se blizini nalazile i izlazne rane ovih pojedinačnih fragmenata projektila - što nije bio slučaj). Veštaci se upuštaju i u interpretaciju pojave "rikošetiranja" (tj. odbijanja projektila o neku kompaktnu karličnu kost, pri čemu isti menja svoj pravac). Kunjadić i Dunjić decidirano tvrde da se radilo o rikošetu, a bez da su analizirali rendgenske snimke. Ekspertiza smatra da je potpuno neverovatno da prilikom veštačenja nije uzeta u obzir nikakva druga medicinska dokumentacija osim otpusne liste i pregleda Milana Veruovića. Oni smatraju da to nije bilo ni izbliza dovoljno da se donese pravilan i tačan sud o načinu povređivanje Veruović, kao ni o svim drugim aspektima koji su značajni u smislu analiza okolnosti usmrti Zorana Đinđića.

S druge strane, u svom nalazu tvrde da su: na osnovu analize celokupne medicinske dokumentacije, pribavljenih rendgenskih snimaka i CT snimaka karlice, kao i obavljenog pregleda Veruović Milana - bili u stanju da u potpunosti rekonstruišu prostrelinu desne polovine karlične regije, koju je Milan zadobio kritičnom prilikom... Prema tome, na osnovu svega što smo prethodno ustanovili, može se konstatovati da je pravac kanala ove prostreline desne polovine karlične regije bio od nazad prema napred, sleva udesno (što ujedno znači, u smislu pojašnjenja, od unutra prema spolja) i odozdo neznatno naviše (visinska razlika između ulazne i izlazne rane iznosi samo oko 1,5 cm). Projektil se kroz desnu polovinu karlične regije kretao pravolinijski, tj. nije bilo nikakvog rasipanja projektila, niti njegovog "rikošetiranja", smatraju eksperti.

Neverovatno je da su komisije došle do različitih podataka o visini na kojoj su se nalazile ulazna i izlazna rana na Veruovićevom telu. Tako su Dunjić i Kunjadić došli do visine od 114 cm za ulaznu ranu na stražnjoj strani i 115 cm za izlaznu ranu na preponskoj strani. Ekspertiza je došla do podatka od 104 cm za ulaznu ranu i 105,5 cm za izlaznu ranu. Napominjemo da su obe komisije do podataka dolazile pregledom Milana Veruovića, pa je prosto neverovatno da se došlo do različitih podataka. No o tome docnije.

Štaviše, u toku pregleda Milana Veruovića koje je obavila i ova komisija ustanovili su sledeće: "Uz upotrebu pelvimetra određena je dužina kanala ove prostreline, od ulazne do izlazne rane, koja iznosi oko 23 cm; na osnovu visine ulazne rane (104 cm), izlazne rane (105,5 cm), dužine kanala ove prostreline (23 cm) izračunat je - ugao putanje projektila i tla, koji iznosi oko četiri stepena, što znači da ukoliko je Milan Veruovic stajao uspravno, tada biva pogođen ovim projektilom pod uglom od oko četiri stepena.

Pod pretpostavkom da je eventualno ova prostrelina desne polovine karličnog predela Milana Veruovića nastala dejstvom projektila, koji se pravolinijski kretao kroz prostor i telo i naknadno oštetio zid zgrade Vlade - na osnovu matematičke formule moguće je opredeliti stajnu tačku Milana Veruovića na licu mesta, u trenutku povređivanja.

(Nastaviće se)

RAZLIČIT KALIBAR!

Ekspertiza je dovela u pitanje i sličnosti između ulaznih rana kod premijera Đinđića i Milana Veruovića. U zvaničnoj verziji stoji da ih je obojicu pogodio iz iste snajperske puške, isti strelac, koristeći identičnu municiju. Gađao ih je naravno sa istog mesta, prozora iz kancelarija broj 12 zgrade u Gepratovoj ulici. Po zvaničnoj verziji meci su ispaljeni jedan za drugim, dakle bez velikog vremenskog razmaka, što znači da su ispaljeni u istim meteorološkim i drugim uslovima.

Eksperti smatraju da "ukoliko je došlo do ispaljivanja projektila koji su povredili Zorana Đinđića i Milana Veruovića pod identičnim uslovima: isto inkriminisano mesto na drugom spratu ul. Admirala Geprata, ista puška, ista municija, ista osoba i pojedinačno pucanje jedno za drugim, isti uslovi pod kojima je ispaljivanje izvršeno - tada nikako ne bi trebalo očekivati toliko veliku razliku u veličini i izgledu njihovih ulaznih rana (kod Zorana Đinđića promer ove rane je 33x20 mm, a kod Milana Veruovića je oko 20 mm), kao i razlike između znatnih razaranja organa duž kanala prostreline trupa kod Zorana Đinđića (srca, pluća, jetre, zeluca i slezine), i neznatnih povreda organa karlične duplje kod Milana Veruovića - što sve ukazuje na činjenicu da su ove dve povrede nastale različitim projektilima.