TONA KAO OMANJI KILOGRAM: Raspadom Jugoslavije promenilo se i tržište narkotika

Mada je Balkan uvek slovio za rutu kojom droga putuje sa Istoka prema Zapadnoj Evropi, bar dok se potražnja svodila na marihuanu, hašiš i heroin, zaplene ovih opijata u policijskim i graničnim kontrolama nisu nadilazile težinu od nekoliko kilograma. Po pravilu su "prevoznici" bili strani državljani, mahom sirotinja iz Turske.

Onda se nekako naglo, s početkom raspada bivše Jugoslavije, drastično promenilo i tržište narkotika. Kokain je, u jeku borbe najvećeg broja stanovništva za puku egzistenciju, naglo isplivao kao tražena "roba". Polako su u tom poslu počeli da se nazirali pipci ljudi iz državnih institucija.

Obest...

Najživopisnije i neočekivano otvoreno o životu dilera narkotika sredinom 90-godina je svedočio Tadija, u to vreme verovatno najveći diler heroina i kokaina u Beogradu. Njegovo iskustvo, pre svega moć koju je stekao baveći se ovim poslom, ne ostavlja sumnju u motive zbog kojih mu, i pored ogromnog novca koji je stekao i mogućnosti lagodnog života, ni na kraj pameti nije bilo da ga napusti.

Od početka poslednje decenije prošlog veka u glavnom gradu je postojalo petnaestak većih dilera droge. Smatralo se da je "ozbiljan" trgovac narkotika onaj ko je sposoban da kupi i preproda više od kilograma heroina ili kokaina. U međuvremenu je kilogram kao mera značaja dilera znatno "porastao". Devedesetih su, tvrdili su sami dileri, svi poznatiji beogradski kriminalci imali udela u ovom poslu.

Pročitajte - Kako su propali rokenrol i Jugoslavija

Tadiju su svojevremeno svi znali samo po imenu. Ponosio se svojim bogatsvom stečenim preprodajom narkotika. Potpuno opušteno je razgovarao o temi, ne krijući ravnodušnost prema teškim zavisnicima.

"Poznati me nisu privlačili, jer su škrtice. Mogu da ih častim jednom, dva puta. Ako su redovni kupci, da im prodam po nižoj ceni. Ali, oni bi hteli zabadava. Koliko je samo bilo žurki na koje su me pozivali i kao uzgred dodavali da bi voleli da počaste svoje prijatelje heroinom ili kokainom... Milioni maraka su mi prošli kroz ruke, kupio sam dosta umetničkih vrednosti. Možda nisam najbogatiji čovek u gradu, ali najviše trošim. Izdržavam puno ljudi. Sinu sam kupio veliki stan i platio još 500.000 maraka za njegovo uređenje. Supruzi sam kupio lokal od 700.000 maraka, bivšoj devojci dva lokala. To ne može svako. Posedujem puno zlata, 57 prstenova sa brilijantima, imam četiri, pet najskupljih automobila..."

Pričao je da grižu savesti nikada nije imao:

"Razmišljao sam da čovek, na kraju krajeva, mora nečim da se bavi, a meni je ovo najlakše. Kad drogu ne bih ja prodavao, to bi radio neko drugi. Nikog ne teram da dođe kod mene. Trudim se da radim pošteno, ako uopšte ima poštenja u prodavanju heroina. Ako bih baš morao da nađem neko opravdanje... Pa, nemam ga."

Početkom devedesetih, objašnjavao je Tadija, samo dvojica naših ljudi imala su privilegiju da obavljaju tranzit droge ka Zapadu:

"Ako su ljudi iz jedne državne ustanove meni nudili podelu dobiti za lokalne poslove, šta li je tek njima dvojici predloženo? Svi veći ljudi u podzemlju trguju drogom. Zato se taj problem i ne rešava. Uhvate jedan kamion, deset prođe. To policija odlično zna."

Bez okolišanja je priznao da je imao dogovor s beogradskom policijom. Zaduženje mu je bilo da im ponekad „namesti nekog Turčina ili Albanca". Zauzvrat je mogao slobodno da radi svoje, bez straha od hapšenja.

"Bilo je tu svega: neki ljudi su putovali u Ženevu na moj račun, drugima sam plaćao godišnje odmore. Neki su od mene pozajmljivali novac, a nikad mi ga nisu vratili. Ima i onih kojima sam davao prigodne poklone. Ti ljudi znaju da su u delikatnom položaju. Ne verujem da će se usuditi da me izvedu pred sud. Jer, zamislite, pet godina prodajem drogu, a niko me ne hapsi! Imam milione maraka, a ni dana radnog staža! Zar je potreban jači dokaz da sam sa nekim sarađivao? Mnoge imam u rukama, i oni to znaju."

Potpunu zaštitu imao je i od kriminalaca. U početku su mu pojedini zamerali na tome što narkotike prodaje i mladima iz njihovog dela grada, "što truje klince iz kraja", ali su zaobišli etičku prepreke kada je Tadija za pozamašne iznose počeo i od njih da kupuje kradenu robu. U međuvremenu su se u tom kriminalnom segmentu pojavili konkurenti spremniji na veću kooperativnost. Posle godina u kojima je za zakon bio nedodirljiv, hapšen je i osuđivan za ono čime se uvek bavio jer je "odslužio svoje". Tadija je preminuo u proleće 2004. dok je bio na izdržavanju kazne u zatvoru.

Opasna simbioza

Naredni korak u "približavanju" zvaničnih predstavnika državne sile i kokaina predstavljala je čuvena priča o 600 kilograma droge pronađene posle političkih promena 2000. godine u trezoru Komercijalne banke. Droga je, prema zvaničnim informacijama, spaljena u pećima termoelektrane, mada tom činu nisu prisustvovali svi koji bi trebalo da potpišu zapisnik o njenom uništenju. Kako god, priča o istoj drogi osvanula je nakon predaje Milorada Ulemeke Legije koji se dugo skrivao posle ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića. Kada se pojavio pred sudom, jedna od njegovih prvih tvrdnji glasila je da je u "interesu države" pomenutu drogu preneo u BiH.

Međutim, Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika DB-a, ima potpuno drugo uverenje i o drogi i o pravim uzrocima pobune JSO, navodeći da bi razloge za pobunu trebalo tražiti u akciji DB-a u kojoj je 31. oktobra 2001. godine zaplenjeno 24,5 kilograma heronina.

Ova droga je gotovo sigurno pripadala tada jedinstvenom surčinskom klanu u kojem su uz Čumeta bili Dušan Spasojević i Legija. A pobuna jedinice izbila je samo devet dana nakon zaplene. Mijatović je mišljenja da su se tada opasno približili raskrinkavanju zajedničkih poslova krijumčara droge i pripadnika JSO.

"Kada je Legija počeo da izlaže svoju odbranu pred Specijalnim sudom, njegova ključna rečenica je bila: 'Ja sam bio na sastanku s predstavnicima vlasti' i doneta je odluka da mi onih pola tone droge prebacimo sa roniocima preko Drine'. Tada sam se setio da, čim sam ja posle pobune JSO otišao iz DB, oni su odneli tu drogu. Najvažnije jeste da je devet dana posle zaplene došlo do pobune JSO".

Crnogorski rekordi

Od kako su se Srbija i Crna Gora razdvojile iz nekadašnje zajednice primat s kokainom su preuzeli Crnogorci. I od tada oborili više rekorda u broju žrtava i količini švercovanog kokaina. Išlo im je odlično do trenutka dok se nekada jedinstveni kriminalni klan iz Kotora zbog krađe više od 200 kilograma kokaina u Valensiji nije podelio na "kavčane" i "škaljarce". U ratu tih klanova potom je od Valensije, preko Holandije i Beča, do Beograda, Budve, Kotora, Bara i Podgorice, ubijeno najmanje 40 ljudi.

https://www.youtube.com/watch?v=bkHr6d-g3W4

Krajem marta je u delti Dunava na ušću u Crno more pronađeno 1.040 kilograma kokaina koji je ispao iz prevrnutog broda. Policija je pretpostavljala da je pošiljka bila teška tri tone raspoređene na dva plovila. Jedan čamac je stigan na odredište, drugi se prevrnuo. Istraga je, u indicijama, povezala ovaj kokain sa vođom škaljarskog klana i njegovim saradnicima iz Srbije.

Povezane vesti - Najveći mafijaški rat na Balkanu

U protekla tri meseca na brodovima čije su posade činili moreplovci iz Crne Gore policija je zaplenila više od 22 tone kokaina. Poslednja u nizu bila je zaplena oko 17,5 tona kokaina na teretnjaku MSC "Gajan" u Filadelfiji. Uhapšena su četvorica Crnogoraca članova posade, dok su agenti FBI ograničili kretanje još desetorici članova posade crnogorskog porekla. "Mogu zvanično da saopštim da je granična policija zaplenila istorijsku količinu kokaina, što je zapravo najveća zaplena u 230 godina dugoj istoriji, težine 17.928 kilograma i ulične vrednosti preko 1,3 milijarde dolara", saopštio je načelnik policije Kejsi Darst.

I u Peruu je tamošnja policija pre oko dva meseca "privela" brod i posadu koju su kompletno činili Crnogorci, našavši na brodu 2,2 tone kokaina. Da klanovi iz Kotora imaju uhodan posao sa distribucijom kokaina brodovima potvrđeno je i u Tivtu, gde je pretresom školskog broda "Jadran" nađeno 60 kilograma kokaina. Dan pre toga u Venecueli je uhapšen Crnogorac na čijem je plovilu pronađeno 807 kilograma kokaina koji je trebalo da stigne u Evropu.