UHAPŠEN KOMANDANT ČETNIČKOG POKRETA U SRBIJI: Bratislav Živković osumnjičen za ratovanje u Ukrajini i vrbovanje dobrovoljaca

Bratislav Živković, poznat kao komandant Četničkog pokreta u Srbiji, uhapšen je zbog osnovane sumnje da je organizovao učestvovanje u ratu u inostranstvu, potvrđeno je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE).

U odgovoru dostavljenom RSE navodi se da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu, uhapsili Živkovića "zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio krivično delo organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi".

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu biti priveden nadležnom tužilaštvu, stoji u odgovoru MUP-a.

Živković je obuhvaćen istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine o učešću šestorice državljana Srbije u sukobima u istočnoj Ukrajini na strani proruskih strana. Kako navodi RSE, državljani Srbije su u Ukrajini obuhvaćeni istražnim postupkom zbog izvođenja napada na ukrajinske snage u oblastima Donjeck i Luganjsk na strani proruskih separatista kao deo ekstremne desničarske organizacije "Unité Continentale".

Nakon što ga je zaštićeni svedok saradnik u tužilačkoj istrazi o pokušaju državnog udara u Crnoj Gori u oktobru 2016. godine Aleksandar Sinđelić više puta pomenuo, RSE se mesec dana nakon toga obratio Bratislav Živković, koji se predstavio kao komandant zvanično neregistrovanog "Četničkog pokreta". Negirao je Sinđelićeve navode, a govorio je o svom učešću u ratu u Ukrajini, kao i o odlikovanju ruskog Ministarstva odbrane.

Kako je "Blic" pisao prošle godine, Bratislavu Živkoviću je zbog špijunaže i zato što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost zabranjen ulazak najpre u Rumuniju, a zatim i u druge članice NATO u narednih 15 godina. Nakon toga, on je otišao u Bugarsku, a potom i u Rusiju.

Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina. Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.
Kako je potvrđeno za RSE, u februaru 2018. Viši sud u Beogradu doneo 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su učestvovali u ratu u Ukrajini, od kojih je 26 pravosnažnih na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom. Protiv četiri učesnika izrečene su zatvorske kazne, dok je ostalima izrečena uslovna kazna.
Inače, blizu 300 Srba ratuje u Donbasu protiv Ukrajine, a put u Donjeck preko Moskve, plaća im ruska organizacija "Kosovski front". Služba bezbednosti Ukrajine je srpskim vlastima u dva navrata predala spiskove građana Srbije koji se bore u Donbasu, ali zvaničnih reakcija vlasti u Beogradu nije bilo.