UHVAĆENA KOMUNIKACIJA DVA " SPECIJALA"

Saslušanje člana „Pink Pantera" planirano je za sredinu maja, ali on kao „privilegovani svedok" ima pravo da odbije svedočenje u postupku protiv svoje supruge Maje Adrovac

Ivan Adrovac će kao svedok u postupku protiv svoje supruge Maje Adrovac, optužene da je Aleksandru Zdravkoviću pomagala u pokušaju ubistva biznismena Milana Beka, biti ispitan o komunikaciji mobilnim telefonima koju su, prema tvrdnjama tužilaštva, okrivljeni vodili među sobom nekoliko dana pre nego što je izvršen atentat, saznaje „Ekspres".

U dopisu koji je sudija beogradskog Višeg suda Marina Anđelković u oktobru prošle godine uputila nadležnim institucijama Švajcarske, gde Adrovac izdržava zatvorsku kaznu od 14 godina zbog pljačke devet zlatara, navodi se da je njega potrebno ispitati „na sve okolnosti u vezi sa izvršenjem krivičnog dela koje su mu poznate, kao i na okolnosti u vezi s njegovom komunikacijom sa optuženima Aleksandrom Zdravkovićem i Majom Adrovac".

Adrovac će na pomenute okolnosti biti saslušan na predlog Zdenka Tomanovića, punomoćnika Milana Beka.

Iako je sudija švajcarskim kolegama poslala zamolnicu da omoguće saslušanje Adrovca putem video-linka, njemu je ostavljena mogućnost da odbije da svedoči. Naime, u poslednjoj rečenici dopisa sudije Anđelković, kako „Ekspres" saznaje, navodi se da Adrovac može da se pozove na svoje zakonsko pravo „privilegovanog svedoka", odnosno može da ne odgovara na pitanja stranaka u postupku, s obzirom na to da je optužena njegova supruga Maja.

Osim toga da li će Adrovac pristati da svedoči, za sada je neizvesno i kada će to ispitivanje biti održano. Naime, na poslednjem pretresu u postupku pokušaja ubistva Milana Beka, koji je održan krajem januara, sudija Anđelković je rekla da joj i dalje nije stigao dopis Ministarstva pravde Švajcarske u vezi sa molbom da se omogući Adrovčevo saslušanje. Sudija je navela i da je prema njenim saznanjima trenutno problematičan prevod jednog od niza dokumenata u vezi sa svedočenjem Adrovca, kao i da je švajcarsko Ministarstvo pravde zatražilo da se dostave konkretni razlozi, kao i osnov po kojem će Adrovac biti ispitivan.

- U nekim predmetima sve ide lakše, a ovde je nešto zapelo - rekla je Anđelković i dodala da se „ovo baš odužilo".

Prevod dokumenta nije jedino što usporava Adrovčevo saslušanje. Švajcarski zakon predviđa rok od tri meseca za konačnu odluku od trenutka kada tamošnje institucije dobiju zahtev. Zato je sudija Anđelković procenila da je realno da se traženo saslušanje zakaže za sredinu maja.
Inače, saslušanje Adrovca je do sada više puta zakazivano i odlagano zbog proceduralnih i tehničkih razloga.

NEMA DOKAZA PROTIV ADROVCA

Policijski operativni podaci prikupljeni u istrazi pokušaja ubistva Milana Beka ukazuju na to da je u ovom zločinu Ivan Adrovac imao i te kako važnu ulogu, međutim, dokaza koji bi ukazali na njegovu eventualnu krivicu nije bilo pa protiv njega u ovom slučaju nikada nije pokrenuta istraga. Ipak, na suđenju Maji Adrovac i Aleksandru Zdravkoviću ime Ivana Adrovca se često pominjalo, a najviše kada je veštak telekomunikacijske struke Dragomir Vasiljević usmeno obrazlagao rezultate svog veštačenja.

Ovo veštačenje, rađeno po nalogu suda, pokazalo je, kako je obrazložio veštak, da je Zdravković, koga optužnica tereti da je pucao u Beka, dan pre pokušaja ubistva prestao da koristi svoj mobilni telefon, a da su gotovo istovremeno aktivirani „specijali" - telefoni korišćeni za tajnu komunikaciju. Osoba koja je koristila jedan „specijal", kako je tvrdio veštak na jednom od pretresa, čekala je tri dana ispred kuće biznismena na Senjaku, dok ga je druga osoba najverovatnije pratila. Sumnja se da je jedan od „specijala" koristio upravo Ivan Adrovac.

Interesantno je da do danas sud nije naložio da se izvrši analiza telefonskog broja optužene Maje Adrovac. Objašnjavajući zašto je to tako, veštak Vasiljević je rekao „da mu nikada nije dostavljen listing za broj koji je ona koristila, ali da je o njenoj komunikaciji uspeo da sazna posredno, odnosno kada su se njen suprug i Zdravković čuli s njom".

Veštačenjem se, kako je tvrdio Vasiljević, otkrilo i da je optuženi Zdravković prestao da komunicira s Majom i Ivanom Adrovcem neposredno pred pokušaj ubistva biznismena Milana Beka. Upravo tada su aktivirani specijalni mobilni telefoni.

„Specijali" su, kako je veštak objasnio, obični mobilni telefoni koji se koriste samo za izvršenje krivičnog dela i komunikacija se odvija samo između izvršilaca, odnosno s njih se ne pozivaju drugi brojevi.

Ivan Adrovac je, prema tvrdnjama veštaka, imao redovnu telefonsku komunikaciju sa Zdravkovićem sve do tri dana pre pokušaja ubistva Milana Beka, nakon čega pet dana nije komunicirao ni sa kim.

Takođe, prema tvrdnjama veštaka, Maja Adrovac se sa Zdravkovićem prvi put čula 14. novembra 2014. godine, dva dana pre pucnjave, posle čega je njihov kontakt prestao sve do decembra, odnosno mesec dana nakon što je Beko ranjen u pucnjavi ispred svoje vile. Komunikaciju su, prema tvrdnjama veštaka, ponovo imali tek od maja 2015. godine.

- Zdravković je ugasio svoj telefon dan pre pokušaja ubistva, a periodi kada mu je bio isključen telefon poklapaju se s periodima kada je uključen „specijal". Jedna osoba koja je koristila „specijal" čekala je tri dana ispred Bekove kuće, dok ga je druga osoba najverovatnije pratila, pokazala je analiza baznih stanica s kojih telefoni primaju mrežni signal. Prvi dan „specijali" su bili korišćeni samo jedan sat tokom dana. Drugi dan nekoliko minuta, dok su na dan izvršenja atentata korišćeni najduže - rekao je veštak na jednom od pretresa.

Prema svedočenju veštaka Vasiljevića, može se zaključiti da su napadači brzo otkrili put kojim Beko ide od svoje firme „Luka Beograd" do kuće. Kako je kazao, jedan „specijal" je prvog dana uključen ispred ulaza u firmu za koji se ispostavilo da biznismen ne koristi. Već sledećeg dana telefon je korišćen na mestu kojim je Beko svakodnevno dolazio na posao i odlazio s posla.

Periodi uključivanja telefona poklapaju se s vremenom kada biznismen dolazi u firmu i napušta je. Isti „specijal" upaljen je i na Mostarskoj petlji, na trasi kojom se Beko kretao ka kući. Ovaj „specijal" je poslednji put korišćen neposredno pre nego što je Beko upucan.
Drugi „specijal" paljen je samo ispred Bekove vile.

Veštak je zaključio da komunikacija Ivana i Maje Adrovac i Aleksandra Zdravkovića stvara sumnju da je ostvarena u vezi s pokušajem ubistva Beka. Odgovarajući na pitanja odbrane, Vasiljević je rekao „da ne tvrdi da se Adrovčeva čula sa Zdravkovićem, već da postoji komunikacija između njihovih brojeva telefona i da postoji mogućnost da su se u stvari čuli Zdravković i Ivan Adrovac, koji je koristio telefon supruge Maje".

Nakon primedbi advokata da nije posao veštaka da iznosi takve sumnje, sudija je naglasila da je to mišljenje veštaka i da ono nije obavezujuće za sud. Advokati odbrane potom su negodovali što je veštačen telefon Ivana Adrovca koji „u ovom predmetu ne postoji" naglašavajući da on nije optužen niti saslušan kao svedok.

- Besmislen je zaključak veštaka da su Ivan i Maja, koji su muž i žena, pričali telefonom upravo o kritičnom događaju, jer je sadržina razgovora nepoznata. Takođe, „specijali" nikada nisu pronađeni, niti je utvrđeno ko ih je koristio i u koju svrhu. Štaviše, veštak je pojasnio da je on pošao od pretpostavke da su to „specijali" koji su korišćeni kritičnom prilikom jer je „to tako označila policija" - ukazali su branioci okrivljenih.

Dalibor Katančević, advokat Maje Adrovac, insistirao je na tome da postoji mogućnost da su Zdravković i Ivan Adrovac komunicirali i u danima za koje veštak tvrdi da je nastao prekid. On je naveo da je moguće da su komunicirali preko bežičnog interneta ili fiksnim telefonom.
Optuženi su, inače, u svojim odbranama tvrdili da je Adrovac koristio tuđe telefone za komunikaciju, a najčešće Majin telefon.

Zdravković je u odbrani rekao da Maju Adrovac poznaje kao suprugu svog prijatelja Ivana Adrovca i da se čuo s njom samo kada ga je on pozivao s njenog telefona „pošto je često gasio svoj". Isto je ispričala i Adrovčeva.

- Zvala sam mnogo ljudi da bih čula supruga. I da jesam, to je da bih čula supruga - objasnila je Adrovčeva na jednom od suđenja.

NAPADAČA NIKO NIJE PREPOZNAO

Na Milana Beka pucano je 14. novembra 2014. godine ispred njegove kuće na Senjaku. Nijedan od svedoka koji je saslušan u istrazi, među kojima su bili biznismenov vozač, baštovan i telohranitelj, nisu mogli sa sigurnošću da opišu napadača. Osam meseci posle pucnjave policija je uhapsila Maju Adrovac, i to zato što je nakon analize utvrđeno da se na čaurama s mesta događaja nalazi njen DNK trag. Međutim, njen biološki trag nije bio dovoljan da joj se izrekne osuđujuća presuda. Adrovčeva je zato presudom Višeg suda u Beogradu u junu 2016. godine oslobođena optužbi zbog nedostatka dokaza.

Sudija Svetlana Aleksić, koja je vodila postupak protiv Adrovčeve, kazala je tokom obrazlaganja presude da ne postoji dokaz za navode tužilaštva da je okrivljena svesno pomogla tada nepoznatom počiniocu da izvrši krivično delo. Sudija je dodala da je „relativno to kako je njen DNK dospeo na čaure", kao i da nije dokazana veza optužene s nepoznatim počiniocem.
Ni oštećeni Milan Beko na suđenju nije prepoznao Maju Adrovac kao svog napadača.

Rekao je tada da su i on i još trojica svedoka videli napadača iz neposredne blizine, ali da niko ne može da ga prepozna.

- Plašim se da se svedoci ipak sećaju onoliko koliko smeju da se sećaju. Sumnjam na to ko stoji iza ovoga onoliko koliko sada smem da sumnjam. A uz neko hrabrije tužilaštvo možda se i moje sumnje ohrabre, a svedoci prisete svega što je bitno. A što se tiče ove žene, vi tvrdite da je ona pucala, baš kao i jedan dnevni tabloid. Ja ne znam da li je ona pucala ili ne. Rekao sam vam da sada nisam u stanju da prepoznam niti da opišem napadača. Čekaćemo šta kaže sud - rekao je Beko na sudu.

Mesec dana pošto je sud oslobodio Adrovčevu, postupak je dobio novi obrt, kada je policija uhapsila Aleksandra Zdravkovića i zatim ga osumnjičila kao osobu koja je pucala na Beka. Istraga protiv ovog bivšeg pripadnika zemunskog klana brzo je završena pa je Više tužilaštvo protiv njega podiglo optužnicu kojom ga tereti za krivično delo pokušaj ubistva.

Otprilike u isto vreme kada je završena istraga protiv Zdravkovića, prestonički Apelacioni sud je zaključio da se oslobađajuća presuda izrečena Adrovčevoj ne može prihvatiti jer je njen DNK trag nađen na četiri čaure, što upućuje na zaključak da je ona ostvarila kontakt sa čaurama pre nego što je municija stavljena u oružje kojim je izvršeno krivično delo.

S obzirom na to da su u ovom slučaju postojale dve optužnice, protiv Adrovčeve i Zdravkovića, Apelacioni sud je odlučio da ta dva slučaja spoji u jedinstveni postupak.

- U tom postupku prvostepeni sud će dati nedvosmislen odgovor da li su pronađeni tragovi na predmetnim čaurama nastali kao posledica radnji okrivljenih Maje Adrovac i Aleksandra Zdravkovića koje su se slivale u jednu celinu - saopštio je tada Apelacioni sud.

Na početku ponovljenog postupka Maja Adrovac je ostala pri odbrani koju je iznela i na prvom suđenju, kada je tvrdila da nema nikakve veze s pokušajem ubistva poznatog biznismena.

Isto je tvrdio i Zdravković. Ipak, na jednom od pretresa Adrovčeva se obratila sudu „kako bi dopunila odbranu".

Maja Adrovac je tada u suzama prišla govornici i rekla da će pokušati da objasni šta se događa. Ispričala je da su joj nepoznati ljudi došli na vrata stana u kojem živi sa dvoje maloletne dece i da su se predstavili kao inspektori, a potom je zamolila sud da prestanu pritisci na nju.

Odgovarajući na izlaganje Adrovčeve, sudija Marina Anđelković je rekla da sud nije prava institucija kojoj treba da se obrati, jer nije izdata nikakva naredba zbog koje bi inspektori dolazili kod nje. Tužiteljka Snežana Đukić dodala je da ni tužilaštvo nije ništa naredilo policiji.

U nastavku suđenja, na zahtev advokata Adrovčeve, ispitan je i stručni saradnik s Biološkog fakulteta u Beogradu koji je 2015. učestvovao u veštačenju DNK materijala koji je pronađen na mestu gde je pucano na Beka. Iako je na početku svog izlaganja saradnik Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Feđa Puač objasnio da se konkretnog veštačenja ne seća jer je od tada prošlo skoro četiri godine, odbrana je insistirala na detaljima.

Advokate je, između ostalog, zanimalo da li se Puač seća tačnog vremena kada su dobili rezultate DNK analize, kada ih je i kome predao, ko se kada potpisivao i štampao određena dokumenta iz slučaja. Međutim, veštak je na gotovo svako pitanje odgovarao sa „ne sećam se".
Na poslednjem pretresu sudija Anđelković obavestila je sud da će suđenje Adrovčevoj i Zdravkoviću po treći put krenuti iz početka.

- Član veća za koji dan ide u penziju i potrebno je odrediti novog člana te ponovo se odrediti o dokazima - rekla je Anđelkovićeva i dodala da će, kako postupak kreće ponovo, optuženi imati novu priliku za iznošenje odbrane.

Od roditeljskog nadzora do teške robije

Presudom švajcarskog suda, Ivan Adrovac je krajem avgusta 2018. godine osuđen na 14 godina zatvora jer je kao član grupe „Pink Panter" od 2008. do 2016. godine učestvovao u pljački devet zlatara. Suđenje Adrovcu završeno je u jednom danu pošto je priznao dela koja su mu se stavljala na teret. Sud je ocenio da Adrovac nije bio uključen u planiranje pljački, ali da je imao važnu ulogu u njihovom sprovođenju.
Krađe su bile detaljno pripremljene i izvršene na gotovo identičan način. Adrovac je najčešće prvi ulazio u zlataru i pretvarao se da je kupac, a za njim su ulazili njegovi saradnici. Uz pretnju oružjem, naređivali su zaposlenima da legnu na pod i, dok su ih držali na nišanu, razbijali su staklo na vitrinama i uzimali nakit. Vrednost ukradenih dragocenosti procenjuje se na oko 20 miliona franaka. Adrovčev deo bio je daleko manji od ukupne sume, ali pozamašan za srpske uslove, procenio je sud. Osim u Švajcarskoj, opljačkane su zlatare u Nemačkoj i Austriji. Ova presuda, međutim, nije konačna i o njoj će odlučivati drugostepeni sud.
Adrovac je ranije osuđivan i u Srbiji. Kao maloletnik kažnjen je merom pojačanog roditeljskog nadzora i maloletničkim zatvorom.
Ponovo je osuđen u novembru 2007. na tri meseca uslovne kazne zbog droge.

Adrovac bio u Beogradu u vreme pucnjave
Ivan Adrovac bio je u Beogradu kada je pucano na Milana Beka. To je, kako se navodi u optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavila njegova supruga iznoseći odbranu pred tužiocem tokom istrage. Adrovčeva je kazala da je 14. novembra 2014. godine, na dan kada je pucano na Beka, posetila supruga u jednom stanu na Vračaru, i to u društvu njegove rođene sestre Ane Savić.
- Tog dana me je pozvala rođena sestra mog supruga i saopštila mi da je njihovom ujaku loše, a zatim i da je preminuo. Sećam se datuma jer znam da je tog dana bila ujakova slava Sveti Vrači. Trebalo je da između 16 i 17 sati tog dana budem kod njega da mu pomognem oko spremanja. S obzirom na to da je umro ujutru, odmah sam otišla kod njega. Bila sam tamo celog dana jer su rodbina, komšije i prijatelji dolazili da izjave saučešće - rekla je Adrovčeva. Ujakovu kuću u Ulici Radoslava Ljumovića u naselju Veliki Mokri Lug, kako je rekla, napustila je oko 20 sati, posle čega je sa zaovom otišla u njen stan u Braničevskoj ulici da bi Ivanu saopštila da mu je ujak preminuo.
Ivan Adrovac je Srbiju napustio noć uoči hapšenja Maje Adrovac. Od tada do hapšenja u Švajcarskoj, nekoliko puta je viđen u društvu Filipa Koraća, glavnog saradnika Luke Bojovića, sa čijim klanom inače „Pink Panter" ima dugogodišnju saradnju.