Život
18.10.2023. 02:45
Priredio Vojislav Tufegdžić

Zanimljivo

Neotkrivena tajna i uloga Navaho Indijanaca u Drugom svetskom ratu

indijanci
Izvor: Shutterstock

Istorija učešća Navaho Indijanaca u Drugom svetskom ratu svrstava se u red legendi o podvizima koji su velikim delom ostali nepoznati široj javnosti.

Brojnost ovih Indijanaca koji su nosili američku uniformu od 1942. godine donekle bi se mogla smatrati simboličnom, u potpunoj suprotnosti sa njihovom često presudnom važnošću i učinkom koji su ostvarili.

"Da nije bilo Navaho Indijanaca, nikada ne bismo zauzeli Ivo Džimu", rekao je major Hauard Konor, sažimajući u jednoj rečenici okolnosti koje su pratile jednu od najznačajnijih bitaka između Amerikanaca i Japanaca u Pacifiku.

Sin misionara 

Angažovanje Navaho Indijanaca u Drugom svetskom ratu dogodilo se gotovo slučajno. Tokom 1942. godine saveznici su gubili rat, a komunikacija između Amerikanaca, Francuza i Britanaca je bila veoma otežana, jer su Japanci tada već odlično poznavali engleski jezik i uspevali da protumače većinu šifrovanih poruka koje su saveznici razmenjivali. Činilo se da svaki vid komunikacije ima propuste, pa je situacija u tom trenutku delovala gotovo bezizlazno.

Čitajući u američkim novinama o ovom problemu, Filipu Džonsonu, inženjeru iz Los Anđelesa, palo je na um da bi mogao da pomogne u rešenju pronalaska šifrovanog jezika koji će neprijatelju biti nemoguće da odgonetne. Džonson je, kao sin misionara koji je propovedao Navaho Indijancima, odrastao u blizini rezervata u kojem su živeli, te je u solidnoj meri poznavao i njihov jezik. Zapravo, bio je jedan od retkih koji su govorili navaho jezik a da nisu bili pripadnici plemena. Filip je verovao da je jezik Navaho Indijanaca idealan za stvaranje šifrovanog jezika koji neće moći da se dešifruje jer je bio isključivo usmen, bez pisanih tragova, a pritom i izuzetno složen. Njegova sintaksa i tonske varijacije činile su ga potpuno nejasnim svakome ko nije prošao dugotrajnu i detaljnu obuku među Indijancima.

Sa idejom o angažovanju Navaho Indijanaca Filip Džonson je otputovao u Eliot kamp američkih marinaca u San Dijegu. Sastao se sa poručnikom Džejmsom Džounsom i uspeo da ga ubedi kako je šifrovani jezik koji mu nudi najbolji, da neprijatelj ni na koji način neće uspeti da ga razume i dešifruje poruke.

Poručnik je pristao da obave testiranje, pa se Filip Džonson vratio u Los Anđeles kako bi pronašao još nekog ko zna navaho jezik. Uspeo je da pronađe čoveka koji je pored engleskog govorio i navaho jezik, pa se sa njim vratio u kamp Eliot. Posle obavljenih testiranja, poručnik Džouns, potom i njegovi nadređeni, shvatili su da pred sobom imaju savršeno rešenje za šifrovanje poruka. Američka vlada je na predlog vojnih starešina vrlo brzo prihvatila da se Navaho Indijanci pozovu na neophodnu obuku. Od 250 Navaho Indijanaca koji su se prijavili u američku bazu u Arizoni, u maju 1942. godine 29 je izabrano da se pridruže prvoj jedinici američkih marinaca koja se sastojala isključivo od pripadnika autohtonih naroda Severne Amerike. Regrutovani Navaho Indijanci bili su mladi i pre ovog iskustva nikada nisu napustili rezervat. Pojedini od njih nikada nisu videli ni autobus ni avion, niti se naravno vozili njima.

Ujedno, način života i disciplina u vojsci su im bili potpuno strani, pa je bilo potrebno dosta vremena kako bi se na to privikli.

Do avgusta 1942. Navaho Indijanci su bili spremni za odlazak u rat i poslati su na Gvadal kanal da služe pod vođstvom general- majora Aleksandra Vandergrifta. Prvi zadatak im je bio da smisle jednostavnu i lako pamtljivu šifru na Navaho jeziku koju neprijatelj neće moći da protumači. General je ubrzo postao impresioniran njihovim mogućnostima, pa je tražio još 83 Navaho Indijanca koji će prenositi šifrovane poruke. Do sledeće godine njihov broj se popeo na 200.

Lovci i pastiri 

Navaho jezik je veoma kompleksan, čak i za one koji su ga učili ceo život. Reči, u zavisnosti od načina na koji se izgovaraju, mogu da imaju i četiri različita značenja, a vreme glagola je gotovo nemoguće odrediti. Sve do kasnog 20. veka jezik nije imao ni svoj alfabet i niti je postojao u pisanoj formi. Navaho Indijanci bili su raspoređeni u različite američke i savezničke vojne jedinice. Njihovo osnovno zaduženje bilo je da pričaju, prenoseći informaciju o taktici i pokretu trupa, naređenja i slično putem telefona i radija. Nemogućnost Japanaca da protumače poruke koje su međusobno razmenjivali u velikoj meri je pomogla saveznicima da dobiju rat na Pacifiku.

Izuzetno su ih cenili zbog njihovih veština, brzine i preciznosti.

Američki vojnici su tvrdili da marinci bez njihove pomoći nikada ne bi zauzeli Ivo Džimu. Navaho su u američkoj vojsci korišćeni za slanje šifrovanih poruka do kraja rata, kada je ukupno bio angažovan 421 pripadnik ovog naroda.

Međutim, javna priznanja za zasluge Navaho Indijanaca došla su mnogo kasnije. Njihova misija u Drugom svetskom ratu bila je klasifikovana kao tajna sve do 1968. godine, a šifre koje su razmenjivali bile su tajne sve do 80-ih, jer je američka vojska verovala da bi mogle da budu korisne u eventualnom novom sukobu. I pored pisanih tragova o korišćenim šiframa, mnogi veruju da je navaho šifrovani jezik i dalje jedini koji ne može u potpunosti da se rastumači.

indijanci
Izvor: Shutterstock

Inače, jezik Navaha jedan je od jezika porodice Atapaskan i pripada grupi apačkih, odnosno južnih atapaskanskih jezika. Preci Južnih Atapaska navodno su pre 1.000 godina došli na područje američkog jugozapada, gde su naišli na stalno naseljene i miroljubive Indijance koji im jezički nisu bili srodni.

Navaho su izvorno bili nomadsko pleme, veoma srodno Apačima i verovatno meksičkim Toboso, Jokoma i Jano Indijancima. Zimu su provodili u poluukopanim hoganima, a letnje stanište im je predstavljao zaklon sačinjen od grmlja i granja. Bavili su se lovom na losove, antilope i jelene. Kada su u Ameriku donete ovce i Navaho prihvatili njihov uzgoj,  život im se znatno izmenio i postali su uglavnom pastirsko pleme.

Nagodba sa državom 

Navaho je jedan od najvećih indijanskih naroda u SAD. Prema informacijama Biroa za indijanske poslove iz 1960. godine, ovo pleme imalo je 90.000 pripadnika, ali ih je 50 godina kasnije bilo više od 286.000. Kada se među pripadnike Navaha ubroje i osobe koje su navele da imaju mešovito poreklo koje uključuje Navaho Indijance, onda ih je danas više od 330.000. Većina ih živi u velikom Navaho rezervatu u kojem imaju svoje plemensko središte, gradić Vindou Rok, a rezervat se prostire na ogromnom području severoistočne Arizone, severozapadnog Novog Meksika i krajevima jugoistočne Jute.

Slikanje peskom je najpoznatija umetnost Navaho Indijanaca. Slike stvaraju uz obredno pevanje pesama u ritualima. Holovej rituali, prema njihovom verovanju, dovode do izlečenja, a pesme koje se pevaju tom prilikom su zapravo njihov oblik isterivanja đavola, dok se Lifevej pesmama saniraju štete prouzrokovane nesrećama.

Uzgoj ovaca, proizvodnja nakita od srebra i tirkiza, te navaho pokrivači koji se prodaju turistima, predstavljaju ovim ljudima osnovne izvore zarade. I pored zasluga iz prošlosti, Navaho Indijanci i dalje spadaju u jednu od najsiromašnijih zajednica američkih domorodaca. Kada su na području rezervata u kojem žive pronađeni plin, ogromne količine uglja, uranijum i drugi minerali, pretpostavljalo se da bi to otkriće Navaho plemenu trebalo da obezbedi sigurniju budućnost. Ali, vrlo brzo su postali žrtve spekulanata i najvećih privatnih kompanija koje sa bave iskorišćavanjem prirodnog blaga.

indijanci
Izvor: Shutterstock

Iskopavanja su nanela ozbiljnu štetu Navaho Indijancima i njihovoj kulturi, od trovanja podzemnih voda do raskopavanja drevnog groblja buldožerima. Čuvajući ovce i održavajući sve elemente svog tradicionalnog života, danas samo mala grupa, uglavnom starijih Navaho Indijanaca, stalno ili povremeno živi na Velikoj planini, pustinjskoj visoravni u severnoj Arizoni na kojoj su živeli vekovima. Uprkos malim pobedama, kao što je presuda federalnog suda iz 1996. zbog kršenja ljudskih i ekoloških prava plemena, Navaho Indijanci su bili prisiljeni da poslednje decenije provedu boreći se protiv pokušaja da ih odatle isele.

U septembru 2014. godine administracija tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame pristala je na nagodbu u iznosu od 554 miliona dolara sa Navaho narodom kako bi okončali tužbu da je federalna vlada na pogrešan način upravljala njihovim dobrima. Uprkos svemu, Navaho ljudi sa Velike planine još prolaze kroz teška vremena.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
14°C
10.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve