Društvo
19.12.2016. 14:19
Saša Trifunović
"ZABRANJENI GRADOVI": Dubašnica, raj za sve režime
Iako se zdanje nalazi na atraktivnom lovištu od čak 800 hektara, u kome caruju kapitalni primerci muflona, jelena, divokoza i divljih svinja, zbog bolesti Broz tu nikada nije ni kročio, ali je zato bračni par Milošević redovno odsedao ovde
Prohladnog januarskog dana 2006. godine Borom se šaputalo da se najtraženiji haški begunac Ratko Mladić krije u omiljenom letnjikovcu nekadašnjeg neprikosnovenog vladara Srbije Slobodana Miloševića na obližnjoj Dubašnici! Jedan izvor, drugi, treći... nije bilo sumnje, tu možda ima neke priče. Novinari su se zaputili vijugavim i besprekorno asfaliratnim putem ka Dubašnici.
Bilo je logike u glasinama o potencijalnom skrovištu bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske. Objekat udaljen tridesetak kilometara od Bora i 16 kilometara od Borskog jezera čuva policija, svuda naokolo je video-nadzor, daleko je od očiju javnosti, a među četinarima je još davno, devedesetih, prokrčeno mesto za helidrom.
Nikada nije bilo potvrde ili demantija glasina. Za tajanstvene priče koje je krio rezidencijalni objekat građen krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina kao letnjikovac namenjen Josipu Brozu Titu, a u koji se devedesetih uselila porodica Milošević, novinarima su policajci uvek odgovarali samo zagonetnim smeškom. I tako se završala svaka storija o vili u kojoj su se donosile važne političke odluke. Ratne, poratne...
Iako se zdanje nalazi na atraktivnom ograđenom lovištu od čak 800 hektara, u kome caruju kapitalni primerci muflona, jelena, divokoza i divljih svinja, zbog bolesti Broz tu nikada nije ni kročio.
Zidovi vile na Dubašnici kriju razne priče. Od mirnog porodičnog boravka bračnog para Milošević, pa do bahanalija i hedonističkog života Marka Miloševića i ministara i funkcionera nakon dolaska DOS-a na vlast.
Brozovi politički naslednici, međutim, što zbog skučenosti prostora nove države, što zbog atraktivne lokacije, poslednje dve i po decenije nisu želeli da se odreknu ovog zdanja. Zidovi vile na Dubašnici kriju razne priče. Od mirnog porodičnog boravka bračnog para Milošević, pa do bahanalija i hedonističkog života Marka Miloševića i ministara i funkcionera nakon dolaska DOS-a na vlast.
Što željni senzacije, a što iz revolta zbog "nedodirljivosti" u vreme opšteg socijalnog sloma devedesetih, mediji su ispredali razne priče o vili na Dubašnici, koju okružuje tridesetak hektara travnjaka i četinara uz bogato lovište nadohvat ruke.
Minska polja
Pričalo se da su, na žicom obavijenom imanju, radi bezbednosti Miloševića "posejana" minska polja, pa do toga da se zapravo ispod trospratnog objekata od više hiljada kvadrata nalazi podzemni grad u kojem se Milošević krio tokom bombardovanja.
Od pada Miloševićeva sa vlasti do danas malo se šta promenilo i još uvek je zovu "zabranjeni grad". Letnjikovac je u nadležnosti MUP-a i ima tretman objekta od posebnog značaja.
Iz sećanja nekadašnjeg direktora Šumske uprave i predsednika opštine Bor Marka Paltiše za ovu rezidenciju, u stilu lovačke kuće, idejni projekat izradio je izvesni arhitekta Dimitrijević, rodom iz boljevačkog sela Podgorac, zaposlen u Zavodu za zaštitu istorijskih spomenika u Beogradu. Bilo je to rešenje u formi "razdvojene krošnje jele", ali neki značajni ljudi poželeli su da se objekat proširi. Selimir Stepanović, arhitekta iz Bora, sa saradnicima je sačinio novo idejno rešenje rezidencijalnog karaktera. U ime države glavnu pomoć pružio je tadašnji ministar jugoslovenske policije Franjo Herljević. Važnu ulogu imao je i Božin Jovanović, alfa i omega političkog života Bora i direktor RTB-a.
Ipak, usledio je i kratak period kada se mogao baciti pogled ka unutrašnjosti ovog objekta. Nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović 2004. godine rešio je da pobije glasine o navodnim bunkerima, o Mladiću, minskim poljima i skrivanju Mire Marković. Bio je to prvi i poslednji put da je javnost kročila preko praga. Veo tajni opet spustio se nad vilom.
Pored kapije te godine još uvek je stajao interfon sa brojevima za ukucavanje šifri. Šifra domaćina novinara, pripadnika MUP-a Srbije zaduženog za brigu o letnjikovcu, ovog puta bila je jasna.
"Ja sam. Dolazim sa novinarima..."
Bešumna kapija skliznula je u levo otvarajući put ka rezidenciji.
Do letnjikovca sa načičkanim satelitskim antenama vodi besprekorno asfaltiran uzan put, oivičen uredno podšišanom travom. Sa leve i desne strane puta odvaja se nekoliko manjih puteljaka, koji vode do pomoćnih objekata.
Nagađa se šta su, i da li su, nakon petooktobarskih promena sa tog mesta iznete dragocenosti. Mnogi Borani čije se vikendice nalaze na putu ka Dubašnici potvrdili su da je odmah nakon predaje vlasti nekoliko natovarenih kamiona napustilo planinu
Na prvi pogled, svi detalji oko objekta i u njemu urađeni su do perfekcije, preovladavaju mermer i koža. Ipak, primetno je da nema suvišnog luksuza o kojem se pričalo. Najviše se vodilo računa o komociji domaćina.
"Nije ovo ništa preterano luksuzno. Znam mnoge kuće gasterbajtera koje imaju bogatiji inventar", zaključio je tada domaćin.
Iako odiše skromnošću, ostaju nagađanja šta su, i da li su, nakon petooktobarskih promena sa tog mesta iznete dragocenosti. Mnogi Borani čije se vikendice nalaze na putu od Borskog jezera ka Dubašnici potvrdili su da je odmah nakon predaje vlasti nekoliko natovarenih kamiona napustilo planinu.
Bahati gosti
Pažnju danas skreće luksuzan bazen smešten u dodatno izgrađenom objektu od nekoliko stotina kvadrata, u koji se ulazi iz centralnog objekta. Za potrebe relaksacije, uz ivicu bazena sa dodatkom za masažu, postavljen je Hi-Fi uređaj i TV aparat sa velikim ekranom. Na tri sprata rezidencije nalazi se deset luksuznih i uglavnom sa ukusom uređenih soba, sa čijih zidova vise umetnički radovi malo poznatih slikara. U svakoj sobi obavezan inventar je Hi-Fi i TV sa satelitskim risiverom. Soba bračnog para Milošević je skromna, kao i njegov pisaći sto, na kome se izležava telefon-faks.
Marko Milošević je motornim sankama zimi izvodio vratolomije vijugavim putem ka Borskom jezeru, a Mira Marković je prilikom jedne šetnje uganula nogu, pa je helikopterom prevezena kod lokalnog "nadriortopeda"
Od prizemlja do potkrovlja može se doći i uskim liftom obloženim drvetom ili stepeništem od sjajno obrađene bukovine. Prostrana kuhinja sa modernim uređajima nagovešavala je da su se tu odvijale gozbe za mnogo ljudi.
Meštani okolnih imanja iz straha su "šaputali" dogodovštine prilikom susreta sa Miloševićem, njegovom suprugom, sinom ili pripadnicima obezbeđenja. Marko Milošević je motornim sankama zimi izvodio vratolomije vijugavim putem ka Borskom jezeru, a Mira Marković je prilikom jedne šetnje uganula nogu, pa je helikopterom prevezena kod poznatog lokalnog "nadriortopeda". Pričalo se da su iza stoletnih bukvi i četinara za vreme boravka Miloševića opasni momci naoružani do zuba vrebali "nepozvane goste".
Pritužbi prilikom direktnog susreta sa Miloševićem nije bilo, i svi koji su bili u toj situaciji kažu da je bio "praktičan i druželjubiv". Takav susret, međutim, nije bio sa mnogobrojnim policijskim patrolama, koje su po dolasku Miloševića seljacima često zabranjivale prolazak traktorima do udaljenih imanja. Pamtili su seljaci opsadu pod kojom je bilo obližnje selo Zlot kada Milošević boravi na imanju. Jednom su bili pod opsadom skoro dva meseca, dok je nekoliko policijskih patrola stražarilo 24 sata neprekidno.
Neki seljaci žalili su se da im policija nije dozvoljavala da priđu svojim njivama. Jedan stariji policajac ispričao je da je Marko Milošević jednom prilikom udario policajca koji je čistio sneg, zbog čega je ovaj imao problema u vožnji motornih sanki. Kada je to čuo Slobodan Milošević, ali i tadašnji načelnik policije Časlav Golubović, primorali su bahatog sina da se pred svima izvini policajcu.
Nakon Miloševića u bogatstvu životinjskog sveta i zagarantovane diskercije prvi je u potpunosti uživao bivši ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić.
Ispostavilo se, zapravo, da je vila postala raj za sve režime. Meštani Zlota pričali su da nije bilo moguće sakriti buku šenlučenja koja se čula iz vile, i da se potom pucalo na sve strane, čak i rafalnom paljbom. Da je ovo istina, potvrdio nam je jedan od zaljubljenika u prirodu, koji se sa drugovima našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Svojim mobilnim telefonom sa kamerom snimio je obesan smeh iza dobro očuvane ograde, a zatim i rafalnu paljbu iz streljačkog naoružanja.
"Bilo je kao na ratištu. Praštalo je na sve strane, i priznajem da smo se uplašili za živote. Strahovali smo da će nas sustići neki zalutali metak jer kada je počela pucnjava, nismo znali u kom pravcu da bežimo budući da su rafali odjekivali sa svih strana", rekao nam je ovaj Boranin i svoju priču potkrepio dokaznim materijalom koji je snimio, i na kojem se sve jasno vidi.
Nekadašnji predsednik opštine Branislav Rankić rekao je da i među ljudima iz državnog vrha postoje trvenja oko toga ko ima prednost u korišćenju objekta, pa je jedan policajac debelo kažnjen pošto je bez saglasnosti nekadašnjeg ministra Jočića, pod pritiskom, morao da pusti unutra tadašnjeg generalnog sekretara MUP-a Vladimira Božovića, koji je nenajavljen stigao u pratnji ekipe telohranitelja u dva zatamnjena crna džipa. Ove neprijatnosti potvrdio nam je i sam Božović.
Bivši predsednik opštine Bor Nebojša Videnović još 2011. godine nagovestio je da će se od MUP-a zatražiti da se rezidencijalni objekat na Dubašnici prenese u nadležnost opštine za potrebe razvoja lovnog turizma za bogate klijente iz inostranstva. Pozitivan odgovor s druge strane još uvek nije stigao.d.getElementsByTagName('head').appendChild(s);
Komentari
