INTERVJU, DARKO GLIŠIĆ, ŠEF IZVRŠNOG ODBORA SNS: Što se tiče SNS možemo na izbore sutra

INTERVJU, DARKO GLIŠIĆ, ŠEF IZVRŠNOG ODBORA SNS: Što se tiče SNS možemo na izbore sutra

Foto: Nemanja Jovanović


Ljudi iz SNS ne smeju to otvoreno da kažu Aleksandru Vučiću, ali će doći da to meni provuku kroz uho, kao i ostalim najbližim saradnicima: “Eto, bilo bi sjajno, država bi bila ko Švajcarska ako biste meni dali neko ministarstvo”, a nikad nije nešto s malim budžetom, već neko ministarstvo koje ima puno tendera

“Reci ovima iz Merošine da će sedeti tu dok se ne dogovore. Daj im vodu ili kafu, i hranu će dobiti ako hoće, ali ja da ih primam neću”, te reči šef Izvršnog odbora SNS Darko Glišić izgovara svojim saradnicima dok nas prima u svoj kabinet u sedištu stranke u Palmira Toljatija, objašnjavajući da svi od njega očekuju da bude sudija u razmiricama lokalnih funkcionera, što on nemilosrdno odbija:
“Uvek im kažem, ili se izmirite i dogovorite ili možemo da se rastajemo. Stranka može da postoji bez svakog od nas”.
Taj odnos pokazaće tokom intervjua u više navrata kritikujući i lokalne i visoke stranačke funkcionere, kao i koalicione partnere. Zaista, u centrali SNS-a atmosfera je kao u čekaonici Doma zdravlja. U hodniku sedi nekoliko muškaraca nestrpljivo čekajući da ih neko prozove, dok se oko njih nezainteresovano motaju “medicinske sestre” iz partijske omladine.
Darko Glišić postao je šef IO SNS prošle godine u maju, što znači da je on zadužen za svih 167 stranačkih odbora. Pre toga bio je dva puta predsednik opštine Ub, prvo kao radikal, onda kao naprednjak. U zvaničnoj biografiji stoji mu da je inženjer geodezije, da voli stranu rok muziku i da je sportski radnik. U nezvaničnoj se navodi da je vrlo kritičan i prema medijima i prema opoziciji, a zaštitnički nastrojen prema lideru. Zna kad da napada, a kad da brani. Preduzimljivi operativac reklo bi se. Iako je retko davao intervjue, o ovom razgovoru dogovorili smo se preko telefona, bez ikakvih prenemaganja. Sačekao nas je u kabinetu, čije zidove krasi partijska scenografija – logo SNS, pano “Beograda na vodi” i portret Aleksandra Vučića. Simbolično, na jednom stolu su rođendanske čestitke, a na drugom čutura i maketa aviona “Er Srbije”. Glavni kadrovik SNS i Vučićev operativac za partijska pitanja, saradnicima pre početka intervjua poručuje da nas “niko ne prekida osim ako zove šef”. I zvao je, čak dva puta.

Ključno pitanje je ima li SNS parlamentarnu većinu za izbor Ane Brnabić ili je sve farsa, kao što kažu ljudi na Tviteru?
– Nije farsa. Način na koji Aleksandar Vučić vodi politiku potpuno je drugačiji od modela koji je bio u prethodnom periodu. Mi ne želimo nikog lično da namirujemo, niti želimo da poverenje poslanika kupujemo na taj način gde ćemo svakom od njih da ispunimo želju ili bezbroj želja koje oni imaju. To važi i za koalicione partnere, nećemo kao što se to pre radilo da pravimo interne dogovore i te želje stavljamo na papir i potpisujemo, šta će ko kome tu da da. Ne želimo tako da funkcionišemo, jer su baš ti razlozi doveli da država bude u stanju u kojem je bila – potcenjena, zadužena, neuređena, nestabilna. Nećemo ničiju pojedinačnu sujetu da hranimo, već imamo jasnu politiku i jasan predlog koji jeste u ovom momentu najbolji mogući za Srbiju, a to je da Ana Brnabić bude kandidat za premijera zato što ona ima kapacitet i znanje. Pritom, vrlo važno, ona je predlog onoga koji je osvojio dva miliona glasova na izborima. Situaciju koju smo mi čak ilustrovali u kampanji onim čuvenim spotom gde dvojica voze avion ne želimo da imamo, jer je to pogubno po državu. Zbog toga smatram da predlog onoga koji po Ustavu ima pravo da predloži mandatara treba da bude prihvaćen pogotovo od one stranke u kojoj je on učestvovao u njenom stvaranju i koji je doveo do toga da ona danas ima preko 50 ili čak 60 odsto podrške. Vučićevi potezi doveli su do toga da je država napredovala, dobili smo ugled u svetu. Danas imamo 10 od čak 35 poglavlja otvorenih za pristup Evropskoj uniji i mnogo drugih parametara koji govore da ovo jeste dobar put. Zato smatram da je dužnost svakog poslanika iz redova SNS da podrži ovaj predlog bez obzira na to što svako od njih misli da može da bude kalif umesto kalifa, ministar umesto ministra, premijer umesto premijera i da su najpametniji na ovome svetu. Oni imaju obavezu da slede dobru državotvornu i mudru politiku za zemlju u kojoj svi mi živimo.
A šta je sa koalicionim partnerima?
– Koalicioni partneri, koji su se navadili da mogu ucenama da nešto ostvare, ili ne poznaju dobro Vučića ili su im te loše navike iz vremena DOS-ovog režima i Borisa Tadića toliko ušle u krv da ne mogu da ih se odreknu. Šta god da je u pitanju, nećemo popustiti pred ucenom nekoga ko bi na ovaj ili onaj način završio neki svoj lični interes, a onda odjednom da promeni mišljenje i da tobož zbog sekiracije za državu odluči da može da glasa za premijera ili ne. Potpuno je nebitno ovde ko za koga navija, ko ima kakvu seksualnu orijentaciju, kako se češlja ili bilo šta što spada u domen ličnih karakteristika ili osobina. Ovde su se tražile dve osnovne karakteristike: jedna, da neko ima znanje i kapacitet da može taj posao da radi, a Ana Brnabić ima. I druga, da može uspešno da sarađuje sa izabranim predsednikom, kako više nikada ne bismo imali situaciju da premijer i predsednik budu u koliziji, a da od toga građani dobijaju po leđima. Ovde se oba uslova ispunjavaju. Tako da za svakog ko politiku posmatra kao aktivnost koja treba da da neki rezultat u interesu građana, jasno je da treba da podrži ovaj predlog. Svako ko politiku posmatra dosovskim i tadićevskim očima, a to je po principu “za tebe sam ako me namiriš”. Kad platiš, ti si najbolji i najlepši na svetu bez obzira na to što nemaš nikakve rezultate”. Ta politika više ne funkcioniše. Kada kažem da ako nisu dobro upoznali Aleksandra Vučića, mislio sam na to da oni koji ga iole malo znaju, znaju da na ucene, pritiske i iracionalne predloge poput ovih koji se sada dešavaju oko izbora premijera on ne reaguje. Neće ni da sasluša te gluposti.
Znači bilo je ucena? Jesu li bile formalne prirode ili je to bilo onako usput?
– Jeste. Počele su da dolaze od koalicionih partnera, ali i od ljudi unutar naše stranke. Pa znate kako, oni vam pošalju poruku kroz neku izjavu. Izađe Dragan Marković Palma i kaže da ne može da prihvati to da neko ko nema decu ili nije domaćin bude premijer. A može da prihvati i super je što su njemu dok je bio klinac svirali Šopen i Betoven, možda je s njima bio i Mocart, ali ne može da se seti, iako su ti ljudi umrli pre dvesta ili trista godina. Kod nekog drugog kandidata verovatno bi smetala boja očiju, ako bi to bio neko ko ima decu, smetao bi broj dece. Traži se samo razlog da se uđe u postupak cenkanja. Nema cenkanja, nagađanja kao na pijaci, ovde vodimo državu. Videćete da će nakon izbora Ane Brnabić za premijera isti taj domaćin Palma da dotrči kod nje i da traži da mu iz budžetske rezerve uplati nekoliko desetina miliona dinara, jer je on u Jagodini već 15 godina tako domaćinski poslovao da ta lokalna samouprava bez pomoći države ne može da živi. Grad Jagodina ne može da opstane ako država ne bi intervenisala novcem za tekuću likvidnost, niti bi plate isplaćivali, niti bi poslovali.
On je ugrozio tekuću likvidnost grada?
– Tako je, ja to dobro znam po zahtevima koji pristižu u Vladu Republike Srbije da mu se uplati novac. Pa tako je palo istorijsko pomirenje sa Tadićem, koje je imalo za cilj da se s nekoliko stotina miliona dinara pokrpe sve rupe koje su nastale u lokalnom budžetu. U javnom sektoru u Jagodini ima 5.500 zaposlenih, pa to nemaju ni mnogo veći gradovi.
Pa dobro, zašto nije snosio odgovornost u poslednje tri godine?
– Poslednje tri godine mi smo počeli da ga navikavamo na to, kako on zove, domaćinsko poslovanje. Nismo želeli zbog građana koji su ga tamo podržali da pravimo radikalne rezove. Najlakše bi bilo da mu kažemo da mora da otpusti 500 ljudi iz lokalne samouprave ili da obustavimo transfere, ali tako ostavite 1.000 i nešto porodica bez primanja. Želeli smo polako da uvodimo red. Uostalom, kao što se desilo i u državi u kojoj su se smanjile plate i penzije, postepeno, racionalizacija je dovela do toga da ona danas bude finansijski stabilna, održiva i da može da funkcioniše. To smo želeli da uradimo i sa opštinama koje su imale taj problem. Sa nekima smo uspeli, sa nekima nismo. U Jagodini je očigledno slučaj da neko politikom želi da brani svoje navike i svoj način postupanja. To je suština svega.
A kako ucenjuju naprednjaci?
– Što se tiče ljudi iz samog SNS-a oni imaju drugačiji pristup, ali im se u očima vidi. Oni to nikad ne smeju otvoreno da kažu Aleksandru Vučiću, ali će doći da to meni provuku kroz uho, i meni i ostalim najbližim saradnicima: “Eto, to bi dobro funkcionisalo, bilo bi sjajno, država bi bila ko Švajcarska ako biste meni dali neko ministarstvo”, a nikad nije nešto s malim budžetom, već neko ministarstvo koje ima puno tendera. I onda pokušavaju da taj glas dopre do Aleksandra, a od straha od njegovog autoriteta nikad ne mogu da mu kažu u lice. I stoga naši ljudi pokušavaju da na mala vrata nešto plasiraju, proguraju, ali posao nas koji smo oko njega je da to regulišemo.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Videćete da će nakon izbora Ane Brnabić za premijera isti taj domaćin Palma da dotrči kod nje i da traži da mu iz budžetske rezerve uplati nekoliko desetina miliona dinara, jer je on u Jagodini već 15 godina tako domaćinski poslovao da ta lokalna samouprava bez pomoći države ne može da živi

Vi tu prepoznajete ad hok interese ili postoje neke trajnije i organizovanije grupe i interesi?
– Znate kako, ljudi se udružuju po onoj narodnoj “sličan se sličnom raduje”. Svako po nekom svom afinitetu traži s kime će da napravi određenu vrstu klana ili grupe kako bi ojačao svoj uticaj i vršio pritisak. Neću da grešim dušu, puno je dobrih ljudi, čestitih, koji zaista imaju dobre ideje, pošteni i odgovorni, koji mogu puno da rade, da se posvete poslu, da kao Aleksandar žive taj posao, i da se iz toga rađaju rezultati. Ali u SNS postoje i oni koji grupašenjem žele da naprave neku svoju poziciju, a moj posao je da se sa tim grupama obračunavam. I to radim intenzivno ovih godinu dana, rekao bih bez milosti. Moje je da tu situaciju u potpunosti sagledam, da iznesem pred predsednika stranke i da se tad donese odluka šta i kako postupiti.
Na primer?
– Daću jedan dobar primer: Siniša Mali je najuspešniji gradonačelnik u istoriji Beograda. Svi pominju gospodina Pešića, a malo je onih koji ga se sećaju ili ne preveliki broj, pogotovu mlađe generacije i ne pamte to vreme. Mali je u potpunosti sredio Beograd, da to ne bude grad poput Jagodine ili Smederevske Palanke, gde ste mogli samo da stavite katanac. Beograd koji je bio sinonim za finansijske afere, koji se nije razvio kao metropola. Danas imate Beograd sa najviše gradilišta u njegovoj istoriji, u kome nikad više turista, koji je finansijski sređen, koji je sredio gotovo sva javna preduzeća, potpuno skockan. Onaj ko dođe može da bude pravi gradonačelnik, da ne misli o tome da li je likvidan i da li ima novca da sutra isplati plate. Taj Siniša Mali je platio cenu zato što je radom pravio rezultate, a ne češljanjem, frizurom i plaćanjem naručenih tekstova i pogotovu zbog toga što nije hteo da plaća reket pojedinim medijima, potpuno je ruiniran u javnosti i sve mu se stavlja na teret. Raznorazne grupe su prepoznale da ih ugrožava time što se radom bori. Nikad mu neće pominjati rezultate, nego će mu pominjati ženu od koje se razveo, a mnogi su se razveli. Stavljaće mu Savamalu na teret, te dve straćare u kojima ni narkomani nisu hteli da rade ono što rade. Dakle, nešto što je bilo potpuno ruglo Beograda, a danas kada pogledate kako izgleda taj deo Beograda, ne znate šta da mu zamerite.
Bilo je među vašim ljudima onih koji su se radovali tome kako je Siniša Mali prošao?
– Da, mnogi iz redova SNS-a doprineli su tome. Neki direktno, ali više njih indirektno tako što su se podsmevali ili nisu želeli da ga brane, jer bi im bio problem da oni završe u nekim novinama. Rezultatima rada Siniša Mali zaslužuje da bude još tri mandata gradonačelnik, jer vodi dobro ovaj grad i od njega bi napravio čudo.
Što je onda smenjen?
– Ne može više da bude pod ovim teretom. Naprosto, čoveku su uništili život. Šta treba, da mu žena izlazi svaki dan u novinama ili da se pominju Savamala i udžerice. Ne želimo to. Činjenica je da su mnogi iz SNS-a videli sebe na poziciji Siniše Malog, znali su da ne mogu da ga pobede radom i znanjem i onda su bili na direktan ili indirektan način deo hajke koja se vodila. Pa neki i na direktan način jer su želeli da budu gradonačelnik umesto gradonačelnika. I tu nema nikakve dileme, nešto se može reći glasno kao što ja kažem, a postoje stvari koje ja iz pristojnosti ne želim glasno da izgovorim. On se nije dovoljno snašao u tome, nismo ga dovoljno branili, branio ga je Aleksandar Vučić, ali ga nije stranka dovoljno branila i to je činjenica.
Da li ga uopšte stranka doživljava kao svog, od kad je došao, naprednjaci su govorili da je on “Vučićev, sposoban, ali nije naš”?
– Ja kao predsednik IO stranke mogu da kažem u svoje ime da ga doživljavam kao deo SNS-a, jer je on svojim rezultatima rada pomogao stranci. Nije suština da SNS nekog imenuje na određenu funkciju i da taj neko nosi člansku kartu na reveru ili da istetovira na čelu broj članske karte i kaže: “Ja sam SNS, ne moram da radim ništa”.
Ali dve trećine tako misli?
– Znam da misli i to je naša borba večita sa našim članstvom. Suština SNS-a je da mi nismo samo stranka za sebe, mi smo državotvorna stranka, koja mora da pokaže da je za nju prioritet boljitak za državu, uvođenje nečeg novog, korak napred, širi pogled. Nemamo određenu ciljnu grupu, ne preferiramo samozvanu elitu kao pojedini koji su opozicija. Mi želimo da naš obuhvat budu svi građani Srbije i zato je SNS potpuno otvorena i za one koji nisu članovi, a razumeju našu politiku da rukovode, da vode, da dobiju priliku da nešto rade. Siniša Mali je jedan primer, Ana Brnabić je drugi. Ona nije član SNS-a, ali razume našu politiku i zbog toga je naš predlog iako je vanstranačka ličnost. Naš član ili funkcioner mora da shvati da ovo nije stranka kao sve druge, jer da jeste, verovatno bismo osvajali po 10-15 odsto, a onda bismo se nagađali šta će kome da pripadne.

U SNS postoje i oni koji grupašenjem žele da naprave neku svoju poziciju, a moj posao je da se sa tim grupama obračunavam. I to radim intenzivno ovih godinu dana, rekao bih – bez milosti

Da se vratimo na početak, očekujete tih 128 podignutih ruku?
– Samo da razjasnim: pošto javnost stalno kaže nije većina 128 nego 126. Broj 128 je broj poslanika kojim raspolaže lista “Srbija pobeđuje – Vučić”. Predsednik Republike ima ustavnu obavezu da predloži ime mandatara, na osnovu saznanja koja prikupi da taj mandatar ima potrebnu većinu. Tako je Vučić i rekao: Ana Brnabić me informisala da ima većinu i ja sam njoj ustupio mandat. To je odlučeno na sednici Predsedništva SNS. Procenili smo da je to najbolje moguće rešenje i da će poslanička grupa Srpske napredne stranke to da podrži. I svi prvo klimnu glavom, a posle pitaju “gde sam ja tu”, u maniru “daću podršku, ali da se i ja malo uvažim”. A dok je Vučić tu, ne pominju ništa, jer znaju kako on reaguje na zahteve za lične interese. Zato što svi misle da je njihova ruka 126 i da je njihov glas presudan. A mi želimo da sačuvamo taj početni broj od 128 i da kroz njega manifestujemo naše jedinstvo, koje se potvrdilo i na sastanku koji smo imali. Sve stranke koje su činile našu koaliciju očekujem da će da daju podršku. Ljudi unutar ovih 128 ne razumeju o čemu se radi, hoće da se cenkaju… Ako je tako, hajde da izađemo na izbore pa da vidimo da li građani glasaju za politiku i nekog ko se profilisao kao istinski lider ili za druge. Siguran sam da im rezultat na tim izborima, ako ih uopšte priželjkuju oni koji se cenkaju, ne bi bio baš za ponos. Ostali su dobrodošli da kroz ovo glasanje po onoj narodnoj “ne pada sneg da zaveje breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag”. Sad svi mogu da pokažu da li im je do države ili do toga da se zakite nekom funkcijom.
A jeste li razgovarali sa LDP-om, možda će oni da podrže Brnabićevu?
– Ne. Naravno da to nije zabranjeno, to je bolje za državu da se glasa za taj predlog, a da smo mi ulazili u zvanične razgovore, nismo. Bitno nam je samo da niko ne može da trguje, ucenjuje, reketira, taj model koji su “Kurir” i Aleksandar Rodić ustanovili u medijima ne može da važi u politici. Ja te pljunem, ti sad dođi da mi nešto daš da bih ja promenio mišljenje, taj model mi ne prihvatamo. Pa “Kurir” neka piše šta god hoće, Palma neka izmišlja neke druge razloge. Hoćete da se cenkamo, nikakav problem. Hajde da izađemo na izbore pa da vidimo šta kažu građani. Narod nije blesav, ne možete više da im prodajete tu vrstu magle i laži. Niko nije lud da možete da ga ubedite da će Aleksandar Rodić da vas zove da posetite kompaniju, tada ste sjajni i divni, i da mu onda traži reket, pa kad reket ne date da vas pljuje mesec dana po novinama računajući da će time da podigne cenu. A sada daj nešto pa da prestane, ma ne može ništa. Nećeš dobiti ništa, samo račun za porez da platiš porez i ti si građanin kao i svi drugi potpuno svejedno. To što imaš novine ne znači da hajkom i galamom možeš da se braniš od obaveza koje ima svaki građanina.
A Vučić mu je bio u poseti tri meseca posle državnog udara, posle napada na brata, izjave u policiji, poligrafa… Zašto?
– Pitajte Rodića zašto je pozvao onoga koga je napadao da je kriminalac najgori na svetu, ubica, šta god. Što je pozvao nekog takvog u svoju redakciju. Premijer države ne treba da bude sujetna osoba, što je Vučić i pokazao. To je medijska kuća i poziv, znak mog dobrog vaspitanja je da odem i posetim tu medijsku kuću. Nije on njih zvao da ga pozovu u goste. Sada se ispostavilo da su ga zvali da postave novi reket.
Znao je on gde dolazi i šta je prethodilo tome, sve slično kao sad. Da li to znači da ćemo za tri meseca videti Vučića u Vlajkovićevoj, ako ga opet pozovu?
– Nećete ga videti zato što se “Kurir” sada potpuno ogolio. On je ranije imao kratke reketaške izlete, pa se povuče kada vidi da ne može da dobije. A sada očigledno pritisnuti time što moraju da plate porez, razne dažbine i što su u dramatičnom padu tiraža, idu do kraja. Nemaju izlaz pa pritiskaju na sve načine ne bi li iznudili neku beneficiju i opstali.
Šta traže sada?
– Ne znam.
Nemoguće da ne znate?
– Uopšte ne želim da ulazim u to. Nisu samo političari u pitanju, imate mnoge ljude sa estrade koje je “Kurir” reketirao, pevače, ljude iz javnog života kojima su nalazili švalerke, decu, afere, da ih sada ja ne imenujem, ali ih ima puno. Dovoljno je samo da otvorite novine i u “Kuriru” pročitate da je neko nekom razbio glavu, da se neko sa nekim švaleriše, a onda odjednom prestane da se o tome piše, jer je taj izmirio neku svoju obavezu prema njima. Na isti način reketiraju i političare.
To su ozbiljne tvrdnje, šta ćete ako Vas tuže?
– Ma šta me briga, mene je za ovih 20 godina tužilo mnogo njih. I nikada nisam osuđen ni za šta, ne postoji protiv mene ni prekršajna, ni krivična presuda. A imao sam u jednom momentu desetak tužbi. Ovo su činjenice. Pišete da Mali ima 24 stana u Bugarskoj i onda odjednom prestanete, jer se dokaže da nema. Pa koja bi budala kupila 24 stana u jednoj zgradi? Ako hoće da kupuje, kupio bi jedan u Španiji, jedan u Švajcarskoj, Italiji, širom sveta, gde god da ode da ima, da je kod kuće. Onda kad on dokumentima dokaže da ima samo jedan stan, bude nikom ništa. Nema ni izvini, pogrešili smo, već hajde da otvorimo neku drugu aferu. Isto to je bilo sa Aleksandrom Vučićem, te on sedeo sa nekim narkomanom, dao mu 100 evra i tako je krenula hajka na tog visokog intelektualca, prepametnog Rodića, na kraju se ispostavilo da to nema nikakve veze sa životom.
Poznajete li Rodića lično kad tako govorite?
– Ja se sećam mlađanog Rodića, dok je još SNS bio u Čika Ljubinoj, kako je u hodniku čekao da ga primi Aleksandar Vučić. Tada nas je molio “pustite me da ga vidim, ja sam vaš, dajte samo da uđem, hoću da vam pomognem”. Obijao je hodnike danima. I sve ovo sad govori o njemu, o njegovom moralnom kredibilitetu. Njega ne može ni Dušan Kovačević da opiše, koji na satiričan način opisuje te nesrećne junake nekog vremena. Rodić je tragičan, posebno kad znate kakav je odnos imao prema svom ocu tokom hapšenja. Još iz Čika Ljubine stekao sam utisak da je jedan neobrazovan i neotesan buzdovan, koji dolazi tu da proba nešto da završi.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Rodić je tragičan, posebno kad znate kakav je odnos imao prema svom ocu tokom hapšenja. Još iz Čika Ljubine stekao sam utisak da je on jedan neobrazovan i neotesan buzdovan

On je sad političar…
– To je sjajno i svi smo već u strahu da će nas počistiti na izborima, strepimo.
U emisiji na “Pinku” jedna od tema je bila i to da SNS ne brani dovoljno Vučića od “Kurira”, šta mislite o tome?
– Kad se prvi put to desilo ja sam u nekoliko gradova organizovao skupove podrške i to je jedna od stvari na koje sam baš ponosan. To je bio vid moje borbe za odbranu istine od laži koje je “Kurir” posejao. Danas je činjenica da ga dovoljno ne brane čak ni ljudi iz SNS-a. Očekivao sam od ministara, od ljudi koji svakodnevno sa njim rade i provode vreme, da ustanu i podignu glas i kažu da su to gluposti i laži i da se jasno od toga ograde. Neki su to uradili, ali premali broj, možda jedan ili dva ministra, mislim Stefanović i Vulin.
Ima li to veze sa formiranjem Vlade i mandatara?
– Pa verovatno da ima, što je mnogima u glavi da li ću biti ja ili će biti neko drugi, zaokupljeni ličnim položajem nisu videli šta je suština napada “Kurira”. To jeste napad na Vučića, ali i na sve one koji čine Vladu Srbije, na ljude koji su uz njega. Ljudi nisu videli šumu od drveta.
Reagovala je i Zorana Mihajlović?
– Posle mesec dana napada kad se oglasite, bolje da se niste ni oglašavali. Oglasite se prvi dan, dva ili tri i pokažite da ste deo tima i da podržavate nekoga i neku politiku. A kad se tek sad oglasite, to je prilično kasno, a i svi građani su videli o čemu se tu radi, tako da te tekstove niko ozbiljno i ne shvata. Tekstovima u “Kuriru” se trenutno hrane samo oni koji mrze iz ličnog hira Aleksandra Vučića poput Saše Jankovića i sličnih, koji ništa sem mržnje ne mogu da ponude. Ne možete ništa racionalno da nađete u njihovim izjavama, ponašanju, ne možete da navedete nijedan njihov rezultat, nekog rada i sami opterećeni gomilom afera.
Mislite da je i Đilas uključen, kao što “Informer” i “Pink” navode?
– Mislim da je jedna stvar kod Đilasa dramatična. Svaki put kada bi bio imenovan na neku funkciju, on bi se ženio. Pošto je trenutno samac, treba mu neka funkcija da bi se oženio ponovo. Šalim se… Potrošilo se ono novca što je ostalo od mosta i drugih stvari, pretpostavljam, firma više ne funkcioniše kako treba, potreban mu je povratak u javni život. On to tako vidi da bi mogao da popravi svoju krvnu finansijsku sliku.
Zašto niko iz stranke nije reagovao na Đilasov ekonomski program koji je prilično smešan, posebno deo oko fiksnog kursa?
– Sami ste rekli da je smešno, na smešne stvari ozbiljni ljudi nemaju kad da odgovore.
Ostavilo je utisak u javnosti da je to nešto epohalno?
– Dragan Đilas je neko ko je već viđen, ovo je potpuno drugo vreme, ovo je 2017. godina. Ovo nije vreme u kome je on plivao, potpuno su drugačiji standardi, a on je ostao zaglavljen u 2008. Ja mu želim svu sreću na ovim izborima, da sa svojim koalicionim partnerima i sa intelektualcem akademikom Rodićem napravi čvrstu koaliciju. Janković može sutra da bude dobar vojni ministar, ume da rukuje oružjem, ali samo da to nije u njegovom stanu i da mu neki prijatelj nije blizu. Oni su idealna kombinacija, trio fantastiko: Đilas, Rodić i Saša Janković. To deluje spektakularno i kukala majka onome ko bude njima dao glas. U dosovsko vreme kada je DS stekao ime najozloglašenije organizacije, ili je bolji termin najkorumpiranije političke organizacije, Đilas je bio jedan od simbola toga i građani neka kažu da li su mazohisti ili ne. Imaće vrlo brzo priliku, beogradski izbori na početku naredne godine.
Ima li SNS kandidata?
– Nismo još o tome razgovarali, bavićemo se time na jesen.
Kao ključni čovek unutar stranke, recite nam postoje li batinaši SNS-a, o kojima svi govore?
– Pa da postoje otišli bi na skup “Ne davimo Beograd” pa bi batinali. Da li ste Vi videli da se neko pojavio na njihovim protestima da ih provocira? Pa niste. Svaki organizator skupa ima neke ljude koji pomažu da taj skup protekne onako kako treba, da iznesu flašice sa vodom, da upute ljude gde da stoje. Redari koji se staraju o tome. To nikakva tajna nije i to ima svako ko ima neki veći skup, preko 15.000 ljudi, a da postoje batinaši, pa valjda bi otišli da batinaju te. I to sad govori o nekom ko ima fašisoidnu narav i politiku, ko kako shvata demokratiju.
Dobro, ali je bilo prebijanja u lokalnim odborima, npr. u Mionici.
– Nije bilo prebijanja. Ne možete da govorite o Mionici jer niste bili učesnik toga, a ja jesam pa znam. Vrlo dobro znam ko je nasrnuo na nas jer sam bio ne samo šef Izvršnog štaba, nego sam bio i učesnik i očevidac. I nama da neko psuje majku i da nasrće na nas, mi mu nećemo uzvratiti. Svaka ti čast, opsuj nam i oca, posle ćemo da legnemo da nas šutneš da ti bude lakše. Nego ćemo da se branimo. Da dobijemo batine zbog toga što smo nekog upozorili da ne ide sa parama i ne kupuje glasove birača, e pa izvinite, taj film se neće gledati. Ja sam bio svedok u Mionici i veoma sam ponosan na rezultat, 64,7 odsto, u obračunu sa Demokratskom strankom i SPS.
Kad smo kod Vašeg kraja, kažu da se pitate za sve u Kolubarskom okrugu, šta je sa starim lavovima iz tog kraja: Aleksom i Mikom Jokićem?
– U stranačkom smislu, ja se pitam u svakom okrugu, to je moj posao. Posao predsednika IO je da u svakoj opštini sagledava i kontroliše stvari koje se dešavaju unutar stranke i ja radim svoj posao. A što se tiče braće Jokić, puno poštovanje prema svemu što su doprineli Srpskoj naprednoj stranci i nikad naši odnosi nisu bili problem, moje puno uvažavanje je bilo prema njima. Ljudi su izmišljali kako ne govorimo, to nije istina. Nikad nikakvog sukoba nije bilo.
Kažu da se vaš Ub razvija, a da Valjevo trpi?
– Eto, to je još jedan od klišea, kao i ovaj za Jokića. Ako je kod nas dobro ovamo, da je to nauštrb drugih. To nije tačno… Isto kao što pričaju da su se u valjevskom “Krušiku” zaposlili samo ljudi s Uba, a to je zabluda. Ako uzmete spisak zaposlenih, videćete da ih je oko dva odsto, oko 100 Ubljana na 1.600 zaposlenih. Tu nema Valjevaca, jer neće da rade za 30.000 ili 35.000 dinara. Nikome nije problem kad na Ubu rade ljudi iz Valjeva, ali ovo jeste. Da mi kažu da sam lopov, da sam lenj, da nema nikakvih rezultata, ne mogu da kažu, ali zato spekulišu sa takvim stvarima.

BIĆE REZOVA NA LOKALU

Koji su problemi na lokalu?
– Nije to tajna, zato što ljudi na izbore izađu i pominju Aleksandra Vučića kao da je kandidat za odbornike predsednika opštine, da bi što više glasova osvojio. A onda kada osvoje taj broj glasova onda ne slušaju ono što im kaže Aleksandar Vučić, već kažu: Ja sam ovde najbolji, ja ću da pravim s kim ja hoću, da se dogovaram sa onim s kim ja hoću. To je takođe od stvari koje stoje u opisu mog posla: da sa njima to radim i to je na dnevnom nivou. To su neostvarene lične ambicije i hvalisanje bez pokrića. Imali smo puno rezova nakon izbora 2016. Sada smo počeli da analiziramo i tokom leta ćemo napraviti promene u desetak, možda i više odbora. Kriterijumi će biti ponašanje tokom predsedničke kampanje, a drugi postignuti rezultati. Ako je neko imenovan za predsednika opštine, ne znači da je opština njihova privatna svojina ili firma u kojoj nikom ne polažu račun. Pravićemo i tu rezove, neke predsednike opština ćemo zamoliti da odstupe, odbore raspustiti, imenovati neke druge koji imaju volju da rade, koji imaju tu vrstu odgovornosti da su spremni da ostvare neki rezultat.

TUŽILAŠTVO POD PRITISKOM JAVNOSTI ODUGOVLAČI O SLUČAJU SAVAMALA

Pominjali ste slučaj Savamala. Šta je sa Vučićevom izjavom da je za to odgovoran vrh gradske vlasti?
– Pa neka kažu državni organi.
To je floskula.
– Jeste floskula, ali šta očekujete sada od mene da Vam kažem. Da li sam čitao taj predmet: nisam, da li sprovodim istragu – ne sprovodim. Na osnovu čega mogu da Vam dam izjavu osim na osnovu novinskih natpisa.
Vučić to ne bi slučajno rekao…
– Sigurno, on kao premijer je imao veći uvid od mene koji sam tada bio predsednik opštine Ub. On je svakako imao neka saznanja državnih organa. Možda tužilaštvo odugovlači sa objavljivanjem nekih informacija jer su svakodnevno presingovani od strane pojedinih medija da moraju da okrive onog koga ti novinari okrivljuju, da moraju Aleksandra Vučića, Nebojšu Stefanovića i Sinišu Malog da okrive kao izvršioce i nalogodavce. I samo će takvu istinu da prihvate. Onda nije lako ni tim ljudima koji rade na tom predmetu, a svakodnevno su izvrgnuti pritisku, rekao bih i javnim pretnjama, da taj posao urade po slovu zakona.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar