INTERVJU, DRAGAN MARKOVIĆ PALMA: Napraviću Dačiću i Vučiću voštanu figuru

O Draganu Markoviću Palmi teško je reći nešto novo, a opet šta god o njemu napišemo - malo je! Možemo reći da je lider Jedinstvene Srbije, da je koalicioni partner socijalista i blizak prijatelj Ivice Dačića, ali i Svetlane - Cece Ražnatović. Možemo reći i da je već punih 13 godina, na ovaj ili onaj način, na čelu Jagodine. Mnogi ga slave, posebno oni koji dobiju jednokratnu pomoć od grada, koji dobiju posao, kome nađe partnera (da, da čak je i to radio, ali nipošto gej partnera), kome zaposli makar jednog člana porodice, kome dete pošalje na besplatno letovanje u Grčku.
Drugi ga osporavaju, zovu ga lokalnim šerifom, optužuju za afere oko goriva i "Kolubare", nepotizam i nezakonito trošenje gradskih para. Osim toga, Marković je vlasnik jedne televizije na kojoj se pojavljuje čak i više od predsednika Aleksandra Vučića, ljubitelj je žirafa i svetlećih fontana, a posebno svog boks kluba "Palmini tigrovi".
U zvaničnoj biografiji navodi se da je poslovnu karijeru započeo pomažući ocu da peče ciglu, da bi kasnije postao privatni preduzetnik i vlasnik firme "Palma" za transport i trgovinu.
U međuvremenu od Jagodine je napravio paralelan svet - ili je to sve previše dobro da bi bilo istinito, ili ćemo tek saznati šta je to u stvari...
Sve to možemo reći i opet nije dosta - Palmu jednostavno treba doživeti. Upravo zbog toga, kako bismo ga što više približili čitaocima, odlučili smo da razgovor koji je vođen sa Markovićem prenesemo integralno i bez intervencija.
Društvene mreže gore zbog snimka na kojem se vidi da na nekoj licitaciji delite građanima jednokratnu pomoć. Mnogi Vas kritikuju, zovu Vas robovlasnikom, lokalnim šerifom... Pa jeste li robovlasnik?
- Mi to u Jagodini radimo trinaest godina, postoji skupštinska odluka i sredstva se planiraju u budžetu. Imamo kriterijum na osnovu kog delimo novac građanima, tu odluku donosi Centar za socijalni rad i Komisija za socijalna pitanja. Dalje, kako smo doneli... Znači, dve hiljade za jedno bolesno lice, četiri hiljade dinara za lekove ako su bračni par. Tri hiljade po detetu ako ima troje dece, a radi samo jedan roditelj, ako rade oba roditelja, dve hiljade. Ako ima četvoro dece, dvanaest hiljada dinara. Zašto ja to radim? Zato što ja poznajem osamdeset odsto građana Jagodine, jer ovo je četvrti mandat gde moja partija, koju ja vodim, pobeđuje preko pedeset posto. I nije to ni populizam niti politički marketing. Oni koji me kritikuju, neka i oni rade to.
A odakle sve te pare?
- Odakle mi pare? Mi smo jedini grad u Srbiji koji ne plaća ništa članovima Gradskog veća, u drugim gradovima članovi GO bruto primaju i do sto pedeset hiljada dinara platu. Mi smo jedini grad u Srbiji gde odbornici nemaju ni dnevnice, plate, gde članovi nadzornih odbora ne primaju ništa. Jedini grad u Srbiji koji na osnovu broja stanovnika može da zaposli dvadeset pet komunalnih policajaca, a nismo nijednog zaposlili. Tako da mi štedimo na mesečnom nivou između devet i jedanaest miliona dinara. Jedini grad u Srbiji gde trinaest godina, đaci koji završe četvrti i osmi razred, o trošku Skupštine grada idu na more. Mlađi u Crnu Goru, srednjoškolci u Grčku. I to je populizam za njih. Mi smo jedini grad u Srbiji koji prijavljuje donatore. Ja nisam video nijedan grad da je prijavio donatore i da kaže od donatora vodim... Ne znam nikoga, kao ja. Ja sam trenutno u Grčkoj, doveo sam trista prosvetnih radnika, razrednih starešina i učitelja koji preuzimaju prvi razred. Obezbedio sam donatora da od 30. oktobra, 1. novembra vodim šest stotina studenata u Beč. To radim već deset godina. Je l' i to populizam? Pa njima deluje tako. Uopšte ne slušam šta priča opozicija. Ti građani su u teškoj socijalnoj situaciji upravo zbog tih ljudi koji su danas u opoziciji, a nekada su bili u vlasti. Rasprodali su njihove fabrike, ostavili ih bez posla, a svakom od njih je trebalo deset do petnaest godina do penzije. Kada su stekli pravo da idu u penziju, prosečna plata, bez ovih petnaest godina kad se računa, mala je i zato su penzije male u Srbiji. Znači, oni imaju najveću odgovornost, opozicija i predsednici tih opozicionih partija. Meni ne smeta to ništa, pravo da vam kažem, što na društvenim mrežama se pojavljuju izmontirani prilozi. Taj jedan koji me je kritikovao kad je bio u vlasti, sad je opozicija...
Na koga konkretno mislite?
- Pa na nekoliko opozicionih lidera. Slušajte, oni daju krv, povedu pet kamera kad su bili vlast, da slikaju kako oni daju krv. Pa sram te bilo, bre. Pa, bre, treba da daš krv, šta jedeš, kakva je tvoja tablica ishrane, a kakva je tablica ishrane onih bolesnih ljudi. I čime se hvališ, bre? I sad oni meni pričaju... Napadaju me što ja pomažem građane iz budžeta. Za sve postoji odluka. Pa naravno da ću da pomažem.
Ali i Vi ste poveli kamere da Vas slikaju?
- Ja moram javno, jer to su gradske pare. Ja moram javno da kažem kome dajem.
Znači, Vi faktički građanima vraćate njihove pare?
- Pazite, ja hoću da oni koji pune budžet i da budu korisnici budžeta.
A kako to da Jagodini ne treba komunalni policajac? Sami ste tako odlučili ili...
- Pa šta treba? Da punim budžet od kazni? Da mi kazni onog koji je došao u apoteku da kupi lekove i parkirao kola na pet minuta?
Znači, u Jagodini nema kazni za prekršaje?
- Pa ljudi poštuju... Šta, bre, treba da kaznim onog ko hoće da dogradi jednu sobu jer mu se rodilo dete, pa je sipao pesak ispred kapije? Je l' tako da punim budžet? Neću da kažnjavam građane i da punim budžet od kazni, već od poreza na plate, od novozaposlenih radnika, od izgradnje novih zgrada, jer se komunalije za izgradnju objekata plaćaju za poslovno-stambeni prostor... To hoću da mi budu izvorni prihodi, a ne od kazni.
Je l' zaživela najavljena mera da ćete oduzeti fotelje gradskim funkcionerima i zameniti ih drvenim stolicama? Na čemu sada sede?
- Kad sam to govorio, nisam mislio na Vladu i na predsednike države. U Vladi moraju da postoje fotelje, dolazi nam ceo svet, hvala bogu, sve više i više. Ali za lokalne samouprave? Predsednici opština i gradonačelnici ne mogu da sede na foteljama. Moraš da sediš na hoklici stolici, da ti bude tvrdo nešto. Kad misliš da si najsrećniji, a oni koji su te glasali jedva preživljavaju, i ako si srećan, ima da staviš kamen u cipelu da te sve vreme žulja kako bi mislio o onima drugima i da li je i njima lepo.
A na kakvoj stolici Vi sedite?
- Ja sam to rekao dan pre nego što sam pošao u Grčku. Kada se vratim, negde između 10. i 15. septembra, biće aukcija prodaja fotelje. Moja fotelja košta trista evra, ja ću za tu fotelju najmanje tri hiljade evra da uzmem na aukciji. I fotelje gde sede funkcioneri, od gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, zamenika predsednika Skupštine... I tako, mi ćemo da dođemo do deset hiljada evra na taj način i da poklonimo porodicama koje imaju više dece. Međutim, veliki broj njih ne zna šta je hoklica stolica, jer oni su rođeni u liftu. Nikada se nisu namučili, lider postavi svoje ime i postane funkcioner, a ne zato što treba da budu to što jesu. Neka vide kako izgleda hoklica stolica. Danas se ona koristi samo za mužu krava na selu.
Znači, prenosite hoklicu sa sela u Skupštinu grada?
- Ja ću da primam goste...
Na hoklici?
- Ma ne, za goste će biti udobne stolice, jer u Jagodinu dolaze ambasadori, privrednici, Italijani... Neću da kažu mi smo propali, sedimo na drvenim stolicama. Ali ja ću njima da objasnim zašto ja sedim na drvenoj stolici. Očekujem da ću da uzmem desetak hiljada evra za te stolice, biće nekih četiri ili pet fotelja, znači oko deset hiljada evra minimum. Biće razgledanje pet dana, od deset do dvanaest. Razumete, kao prava aukcija, licitacija. Mora da uplate deset odsto od procenjenih vrednosti fotelja da bi izašli na licitaciju.
Hoćete pozvati i političare na aukciju?
- Ma kakvi političari! Pa sedamdeset odsto političara u Srbiji nigde ništa ne plaća, pa će da kupe fotelju? Oni ne znaju koliko je kilogram praseta na pijaci, koliko je bostan... Kad se pojave, oni im odmah pune gepek. Platili bi samo kada bi ih držala dva policajca da im otmu pare iz džepa.
Pa bilo bi zanimljivo da, recimo, Dačić kupi vašu fotelju...
- Ivica Dačić je jedan od najskromnijih političara u Srbiji. Neću ja to da radim zato što smo mi u koaliciji i ne želim da mi pravimo političku farsu od toga. Fotelje će da kupe privrednici koji imaju para dosta i te pare idu u humanitarne svrhe.
Hajde da pređemo na državnu politiku. Da li ste prežalili izbor Ane Brnabić za premijerku, budući da ste bili najžešći kritičar takve odluke?
- Samo da vam kažem, ja nisam ni srećan niti sam prežalio izbor premijerke jer ja nemam šta da žalim. Žalite za nečim što volite, a propustite priliku, a moj stav je oko toga poznat. Prema tome, ne žalim, glasao sam protiv Vlade. Žao mi je što sam glasao protiv ministara, u Vladi ima mnogo dobrih ministara. Ali kad je u pitanju premijerka, ja lično nemam ništa protiv te dame, nek ona radi svoj posao. Nisam je do sada nigde sreo ni video...
Dobro, ali rekli ste da ona nije Vaš premijer. Je l' se makar to promenilo?
- Moj predsednik je Aleksandar Vučić. Ja kad putujem negde u inostranstvo ne kritikujem nikoga od funkcionera. I kad sam bio opozicija i sada kad sam vlast. Ne kritikujem, a i ne pominjem. Ako mi neko, ne da mi nije po volji, nego ako loše radi ili nije ispunio kriterijume, o njemu ne pričam.
Pa dobro, da li Brnabićeva dobro radi svoj posao?
- Ona ima kolektivni organ, kolektivno odlučivanje. To da li neko dobro radi, saglasnost za tako nešto ima obavezu da da ili da skine nešto, samo Aleksandar Vučić, jer on je jedini kandidat od svih evropskih kandidata za predsednike koji je pobedio u prvom krugu. Direktno su mu građani dali poverenje i mene ne interesuje uopšte Ana Brnabić. Nije predmet mog interesovanja.
Mediji su pisali da ste ljuti na Dačića jer je na kraju podržao Anu. Je l' ste mu oprostili?
- Ne, nisam ljut, mi tako dugo i trajemo. Mi smo se dogovorili da autonomija po pojedinim pitanjima mora da postoji. Bez autonomije partije i političara, kratkog je daha sve ono što radite. Nekoliko puta se dešavalo da je Ivica u Skupštini bio uzdržan ili protiv, a mi kao koalicioni partneri smo glasali "za". I zašto bi mi sada se oko toga svađali? Pa mi da svi isto mislimo, bili bi svi u istoj partiji. Pa zašto postoji višestranački sistem? Ne zato da sad neko klima glavom kao papagaj ili da Ivica na sve što ja kažem, kaže "ok, šefe". Argument i činjenice moraju da se koriste za nešto da bi mi izglasali.
A da li bi Dačić bio bolji premijer od Brnabićeve?
- Izbor premijera je bio u Skupštini, a Ivica Dačić veoma dobro i kvalitetno obavlja funkciju ministra inostranih poslova. Dačić je, sa Vučićem, jedan od iskusnijih političara u Srbiji. I nije za uporediti ta dva imena.

Pa sedamdeset odsto političara u Srbiji nigde ništa ne plaća, pa će da kupe fotelju? Oni ne znaju koliko je kilogram praseta na pijaci, koliko je bostan. . . Kad se pojave, oni im odmah pune gepek. Platili bi samo kada bi ih držala dva policajca da im otmu pare iz džepa

Mnogi funkcioneri SNS su vam zamerali zbog Vašeg stava oko izbora Ane Brnabić. Bilo je dosta pretnji, kritika...
- Ma nije tačno.
Kako nije? Pa mnogi su Vam poručili da nećete više biti deo vlasti ukoliko ne podržite Brnabićevu.
- Pa ja nisam u vlasti, kako da je napustim?
Kako sad niste? Pa malopre ste izjavili da ste sada u vlasti, na kraju krajeva, deo ste vladajuće koalicije...
- Pa nemam nijednu funkciju, niti ima jednu funkciju moj član Jedinstvene Srbije ili poslanik.
Dobro, ali ste deo koalicije koja je...
- Samo polako. Ja podržavam Aleksandra Vučića i sve ono što je dobro od zakona. I podržavamo i dalje kao pre što smo podržavali. Prema tome, Vučić nije onakav kakvog su opozicionari hteli da ga predstave: da on naređuje, da je on šerif i to. Eto vidite, pitao me je šta mislim o Ani. Ja sam mu odgovorio: Ne mogu da glasam za Anu. Šta da kažem novinarima? On mi je rekao: Reci im to što si rekao meni. Tako da nek stoji etiketa koja je zalepljena Vučiću da, ne znam, u Srbiji postoji blokada medija, ovoga, onoga i tako dalje. I ja sam mu na tome puno zahvalan. Ja sam školski primer...
Pa da, ali ipak ste ga pitali šta treba da kažete novinarima...
- Zato što smo u koaliciji. Meni je stalo do njegovog mišljenja. On je pokazao i tim gestom me je vezao više za njega.
Ali šta je sa kritikama funkcionera SNS? Mislite da iza njihovih izjava zapravo ne stoje Vučićeve poruke?
- Ne, ali često se u javnosti tako govori. Pravo je svakog poslanika, funkcionera da kaže ako misli drugačije nešto od mene. Ja se na to nisam uopšte obazirao. Ja sam takav rođen, ne mogu da se promenim. JS je porodična partija i taj porodični princip nas je okupio. To je tačka i sada i za sva vremena.
Dobro, ajde ovako da pitamo: Da li ste Vi sada u svađi sa naprednjacima?
- Ne. Nisam ni tada bio. Tamo ima mnogo sposobnih i dobrih ljudi.
Ali predsednik IO SNS Darko Glišić je u intervjuu za "Ekspres" rekao da Vi već punih petnaest godina u Jagodini poslujete "domaćinski na račun države" i da ste gradu ugrozili tekuću likvidnost...
- Nije tačno, nije tačno. On i ja smo se posle toga čuli i to je dezinformacija njegova i tako.
Kako mislite dezinformacija? Čovek je to rekao u intervjuu?
- Slušajte, neću time da se bavim. Ja ne razgovaram i ne dogovaram sa funkcionerima SNS, ima ih dosta, već sa Vučićem.
Glišić je rekao da ćete sigurno trčati i kod te iste Ane Brnabić po pare i najavio da će država da pravi neke rezove u Jagodini.
- Ne komentarišem šta je rekao Darko Glišić. Ništa. Idemo dalje.
Dobro, hajde da pređemo na neke zabavnije teme. Poslednjih dana u medijima je apsolutni hit i Vaša fotografija sa Dačićem na motoru. Da li se više okreću za vama kada po Paraliji vozate Ivicu ili možda neku žensku osobu?
- Na motoru vozim samo jednu zgodnu i najlepšu ženu Marković Snežanu, koja je imala šesnaest godina kad se udala za mene, a ja imao devetnaest godina. Evo, mi se bavimo poljoprivredom i pre neki dan obišli smo motorom da vidimo kukuruz se isušio, supruga moja i ja. A Dačić je došao na moj poziv u Paraliju, ne ide na odmor, nigde ne ide na more. I sad se nije kupao, nije ušao u vodu. Čovek došao da mu ne zvone telefoni, da se malo odmori...
A posetio Vas je i njegov sin Luka. Je l' ga vidite kao Ivičinog političkog naslednika?
- Ne, Luka je mnogo dobro dete i Luka nema političke neke velike ambicije. Međutim, ima nešto što se zove genetika. On ima genetiku Dačićevu, da mu ostavite mikrofon i kažete "aj sad, pričaj". I to je, ovako, za pohvalu.
Zanimljivo je da se punih 13 godina nalazite na čelu Jagodine. U čemu je tajna?
- Pa nema tu tajne, sve je vidljivo, znači morate prvo da sredite, sva sela smo asfaltirali. U svako selo izgrađen je Dom kulture, svako selo dobilo je novu ili adaptiranu školu, penzionerski klub, ambulantu, poštu. Svako selo ima gas, dva sportska terena, mali sportski teren i veliki, mali je sa rasvetom. Pali se ulična rasveta, pali se i rasveta na sportskom terenu. Znači, razlika u infostrukturi u selu i gradu ne postoji. Morate da brinete o ljudima, da ih zapošljavate, da pomažete onima koji nemaju, i eto. To nije nikakva tajna. Ja nisam patentirao to što radim, mogu i drugi da rade to isto i jednostavno građani mu daju poverenje, uvek preko 50 odsto.
Ovo uputstvo i vlasti i opoziciji može da posluži kao savet?
- Ma ne gledam uopšte na opoziciju, jer pazite, to nigde na svetu nema da se opozicija svađa i to ružnim terminima. Pa šta bi radili kada bi došli na vlast? Oni bi da se tukli svakog dana. Nemaju ničeg zajedničkog, osim da svako od njih bude predsednik Srbije i predsednik Vlade. O tome odlučuju građani, a ne ambicije pojedinaca ili rođaka. Ne bavim se opozicijom i ne gledam u tuđe dvorište. Praksa treba da bude: daj mu vlast, pa da vidiš kakav je čovek. Ali kada se opozicija svađa ovako, pa ko da im da vlast? Šta će oni sutra da rade?
Kako će proći na beogradskim izborima?
- Pobediće ova većina koja ima većinu i u parlamentu, pobediće sigurno i to sa mnogo jakim rezultatom, mnogo jačim nego što smo pobedili na republičkim izborima.
Znači, SPS i SNS će definitivno imati zajedničkog kandidata na izborima?
- Kako SPS? Pa ja sam predsednik Jedinstvene Srbije, a gde je JS, tu je i SPS. Beograd nije ni Vranje, ni Loznica, ni Prokuplje. Beograd je glavni grad Srbije, metropola i oko Beograda moramo da budemo jedinstveni.
Dobro, a ko će biti taj kandidat?
- Nemam pojma. Ni sa kim nisam razgovarao, ima vremena za to, imamo mnogo sposobnih ljudi i na jednoj i na drugoj i na trećoj listi, tako da...
Znači, podržaćete koga god bude vlast predložila?
- Pa ne koga god, nije to neka funkcija portirska, ali sam siguran da će vladajuća koalicija dati dobrog kandidata.
I dalje mnogo pažnje privlači Vaš muzej voštanih figura u Jagodini u kojem ima dosta srpskih političara. Ko je sledeći kandidat za jednu voštanu figuru?
- Za sada su tu Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, Slobodan Milošević, a ja sam rekao da ću da napravim figure Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, i napraviću ih. Oni su obeležili jedno vreme i danas veoma kvalitetno predstavljaju Srbiju u pozitivnom smislu i zaslužuju da postanu, da ne kažem članovi te velike porodice. To su stvarno istorijske ličnosti koje su veoma poznate i Srbija im je zahvalna na sve ono što su radili u istoriji za Srbiju.
A Bogoljuba Karića?
- Bogoljub je srpska privredna legenda i čovek koji zna da pravi pare, a da koristi ima i država, ogromne koristi. On zaslužuje, hajde sad da ne mešam se mnogo u kadrove, ali on zaslužuje veoma visoko mesto.
Šta biste mu Vi dali da ste u poziciji da odlučujete?
- Ja nikad figurativno ne razmišljam i to šta bi bilo kad bi bilo, znači da bude da bi bilo, a ne šta bi bilo kad bi bilo. U svakom slučaju, dobro je što nam se Bogoljub vratio. Ja se malo razlikujem od ovih iz Beograda, znači specifičan sam čovek.
A koja je razlika između Jagodinaca i Beograđana kad je reč o političarima?
- Vi ste dama, ne mogu da govorim kako govore oni, kako mi. Ali Beograđani su dobri ljudi, pošteni, volim Beograd, dosta Beograđana dolazi u Jagodinu i mi ne treba da se delimo na Beograd, Jagodinu, Leskovac, Pirot, Knjaževac. Svi smo mi Srbi i svi moramo da navijamo za Srbiju i da nam Srbija bude posle porodice druga stvar za koju ćemo se boriti.
Malo, malo pa se pojavi neka vest da ste doveli neke investitore u Jagodinu?
- Doveo sam dvanaest investitora, sedam fabrika rade, sad je počelo da se pravi još fabrika. Prvi sam napravio industrijsku zonu, već dve godine, niko me nije zvao, počela trava da raste i onda sam krenuo u Evropu. Otišao u Italiju, zvao jednog, drugog, trećeg... Posle trećeg, oni su mi bili ekonomski ambasadori, ti investitori koji prave fabrike. To je najbolja preporuka.
Pa šta se sada sve izgradilo na toj Vašoj travi?
- Ima fabrika za proizvodnju selotejp traka i ambalaža za brzu hranu, fabriku za ciradu automobila, fabrika za sedišta za automobile, fabrika kuhinja, precizne mehanike, ukrasnog nameštaja, fabrika papuča koja je, nažalost, izgorela skoro.
Šta Vam kaže predsednik Vučić za taj spisak? On dosta vodi računa o stranim investitorima?
- Ja znam koliko je teško dovesti investitore, a Aleksandar Vučić ih je doveo mnogo za kratko vreme. I stvarno, da bi investitor došao u Srbiju, on prvo traži da postoji politička stabilnost, sigurnost, realizacija potpisanih obaveza, od memoranduma, ugovora, aneks ugovora... I sve se to u Srbiji poštuje.
A je l' se traže subvencije?
- "Fijat", recimo, ima poseban status, ali naravno da stranci traže što više mogu da dobiju. Međutim, Srbija ima kriterijum i to kriterijum koji je dobar i ne samo za strane investitore. Taj kriterijum stoji na papiru. Nama svake nedelje dolazi poneki zainteresovan investitor sa kojim razgovaramo.
Svake nedelje?
- Da, svake nedelje.

ZNAČI, OBAVEZNO DIJALOG O KOSOVU

Hvalili ste Vučićev poziv na unutrašnji dijalog povodom pitanja Kosova. Da li je taj dijalog ikada pokrenut i hoće li ikada biti pokrenut?
- Taj dijalog još nije započet, podržavam dijalog, ali mi moramo da stavimo na sto činjenice. Onaj gazda od malopre koji traži dozvolu da hoće da proširi jednu sobu jer je dobio dete ili ide ga registruje kola, on ne ide u Beograd, nego ide u Prištinu. I mnogo je lako iz Beograda davati predloge i naloge šta da rade Srbi na Kosovu, a oni tamo žive sa Albancima. Niko nije rekao treba priznati nezavisno Kosovo, ali treba razgovarati i ta saradnja i taj dijalog mora da donese bolje sutra za građane, odnosno za Srbe koji žive na KiM. Ubeđen sam i verujem u prvog čoveka Srbije da nikada neće izdati interese Srbije i povrediti funkciju na kojoj je.
A da li je rešavanje tog pitanja moguće a da na kraju ne dođemo do konačnog zahteva za priznanje nezavisnosti?
- Hajde da konstatujemo da je Kosovo oteto. I kad vam nešto otmu, valjda je bolje da razgovarate da nešto možete da uradite za Srbe na Kosovu, nego da se distancirate i kažete ne želimo da razgovaramo o toj temi, mi samo guramo naš fazon, fokusiramo se na dve stvari, i to je to. Znači, dijalog obavezno, u tom dijalogu će sigurno biti veći apetiti Albanaca, ali znate šta? To je srpska teritorija, mi je vodimo kao srpsku teritoriju i dijalogom moramo da doprinesemo veću bezbednost Srba na Kosovu. Ne sme da postoji diskriminacija da ista prava na novim radnim mestima imaju i Srbi i Albanci i jednostavno da Srbi na Kosovu osete da nisu građani drugog reda kada je u pitanju odnos sa Albancima.