DRAGANA BOLJEVIĆ, PREDSEDNIK DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE: Kreatori reizbora 2010. morali su da odgovaraju!

Najvećim propustom ove vlasti smatram to što nije pozvala na odgovornost članove VSS i DVT iz reda sudija i tužilaca, koji su sramno i nezakonito obavljali svoju dužnost
Osnovni problem srpskog pravosudnog sistema je to što Ustav ne definiše sadržinu sudske vlasti. Bez toga, ni to što Ustav kaže da sudska vlast pripada sudovima ne vredi mnogo
Odgovornost za ugrožavanje sudske vlasti u Srbiji snose i ustavotvorci, jer, između ostalog, nisu definisali u čemu se ta vlast sastoji, ocenjuje u razgovoru za „Ekspres" Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije i generalni sekretar MEDEL (Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode, sa sedištem u Berlinu i Parizu). Naša sagovornica je u sudstvu od 1984. godine. Za „Ličnost godine u oblasti vladavine prava" OEBS ju je proglasio 2006, priznanje „Najevropljanka godine u oblasti komunikacije" dobila je 2012. od Prve evropske kuće prava, a pre četiri godine Liga eksperata počastvovala ju je nagradom „Vitez poziva".

Zašto se u Srbiji odvija proces razvlašćivanja sudske vlasti i kad je to počelo?
- Kod nas nije definisano šta znači sudska vlast. Ustav kaže da sudska vlast pripada sudovima i sudijama, ali ne precizira sadržinu sudske vlasti. Kada bude menjan Ustav, bilo bi dobro da ovo bude definisano, mada ne zagovaram brzu promenu Ustava, ni tezu da bez ustavnih promena reformske mere nisu moguće. Razvlašćivanje sudova počelo je pre nešto više od decenije. Iz privrednog sudstva je izmešten Fi registar i osnovana je Agencija za privredne registre. Zemljišne knjige su iz sudova prebačene u katastar, koji pripada Republičkom geodetskom zavodu. Izvršni postupak prebačen je izvršiteljima, koje imenuje i njihov rad uređuje ministar pravde. Deo vanparnične nadležnosti, overe, pa i ostavinski postupak, predat je notarima, koji su takođe pod patronatom ministra pravde. Tako u ovim oblastima o pravima odlučuju nesudski organi za koje ne postoje garancije nezavisnosti i nepristrasnosti. A ljudi su krvarili kad su podigli Francusku buržoasku revoluciju da bi im sudio nezavisan i nepristrasan sud.
Da li se taj civilizacijski pravni korak unazad zbiva samo kod nas?
- Ne. Primarni zahtev da sudstvo bude efikasno je posledica neoliberalnog koncepta na globalnom planu, zahvatio je mnoge države, čak i članice EU i nadvladao je sva druga načela sudskog rada. U svetu je sada veoma aktuelan tzv. forum šoping: strane u sporu imenuju „sudiju" koji presuđuje isključivo na bazi onog što su strane ugovorile i, za razliku od sudova, ne primenjuje ni nacionalno zakonodavstvo, niti međunarodne konvencije. Time se zaobilazi čitav sistem prava i pravne institucije. MEDEL i Svetsko udruženje sudija se protive ovome, jer se tako, umesto pravne države, instalira pravo jačeg, a to je uvek bogatiji. Takav sistem je bio planiran i Transatlantskim trgovinskim sporazumom - TTIP, koji je doskora gurala Obamina administracija, što je Donald Tramp trenutno zaustavio.
Ima li signala da će se kod nas odustati od razvlašćivanja sudova?
- Nadam se da će se taj proces kod nas zaustavljati u istoj meri u kojoj se bude zaustavljao na svetskom nivou. Ali, to je uvek bitka neprestana zato što bogati hoće da instaliraju svoje viđenje sveta i pravo jačeg, a ne pravdu.
Drakonski upliv izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku vlast videli smo prilikom tzv. reforme sudstva 2010. godine. Da li je taj upliv sada manji?
- Dugoročne posledice tog reizbora su toliko velike da od njih teško da nešto može biti veće! Najvećim propustom ove vlasti smatram to što, nažalost, kada je već Ustavni sud 2012. godine poništio sve odluke Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) nije pozvala na odgovornost članove VSS i DVT iz reda sudija i tužilaca, koji su sramno i nezakonito obavljali svoju dužnost. U tom momentu sudije i tužioci su se izborili za evropske standarde i u srpskom pravosuđu i osnovano su očekivali da će zauvek svima biti jasno da se sa pravosuđem ne sme igrati. Međutim, aktuelna vlast ne samo što nije pokrenula pitanje odgovornosti već je sa teško diskreditovanim VSS i DVT donela pravosudne zakone, Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa, izabrala sve predsednike sudova i stotine sudija... Time je aktuelna vlast učinila spornom svaku od tih reformskih mera jer ih je donela sa onima koji su gazili po načelima vladavine prava i pravnoj državi. Kad su sudije i tužioci videli da takvi prolaze nekažnjeno, razvila se dubinska apatija i osećaj da u stvari ne vredi rizikovati zalažući se za principe. Otuda u sudstvu ne postoji osećaj boljitka.

Kako je sve ovo moglo da se dogodi kada smo u okviru pristupnih pregovora pod budnim okom EU?
- Postoji razlika u aktivnostima koje EU preduzima preko svojih stručnjaka koje angažuje u različitim projektima sa Srbijom i u odlukama koje EU donosi vezano za nas. Na stručnom nivou, svi eksperti EU uvek imaju saglasna viđenja i predloge sa onim što je realno. Ali eukrate (evopske birokrate) donose odluke zavisno od koristi koju očekuju od trenutne vlasti u Beogradu. Pokazali su više puta da su spremni na trgovinu, čak i osnovnim principima na kojima je nastala EU (vladavina prava, država socijalne pravde, solidarnost, jednakost itd.), za korist koja im je trenutno bitna. Tako su i ranijim vlastima gledali kroz prste u pogledu vladavine prava kada su isporučivali haške optuženike. Sada se ta trgovina svodi na ustupke u odnosima sa Kosovom. Brisel često ne razume našu stvarnost, oni šematski pristupaju promenama u našim i u drugim društvima. Naše pravosuđe treba popravljati, ali Srbija nije država od juče, ona je treća u Evropi donela građanski zakonik i deveta Ustav. Reč je o državi koja svoj pravni sistem, samo u savremenoj istoriji, razvija već dva veka, što Brisel često zanemaruje.
Upravo ta dva veka ustavnosti Srbije pokazuju stalno jačanje uticaja izvršne vlasti nad sudskom i zakonodavnom. Kako se, onda, sudstvo može izboriti za nezavisnost?
- Najpre je potrebna politička volja za vladavinom prava i onda kada to ne odgovara vodećim političarima. Zatim, nužno je jačanje integriteta sudstva; sudije moraju da se izbore sa apatijom, strahom i da rade na jačanju svojih sposobnosti, jer samo onaj koji je stručan i sposoban može da se odupre pritisku. Naravno da sudija mora biti hrabar i pošten, ali to nije dovoljno, neophodno je da ima znanje. Treće, potrebno je da unapredimo pravosuđe, razumevajući našu tradiciju i mogućnosti, kao i tekovine evropskog prava, što i EU od nas očekuje. Time se suštinski unapređuje društvo, a kada se taj napredak ostvari, postaje nebitno hoćemo li ući u EU ili ne.
Put ka nezavisnom sudstvu otežava i neproglašeni rat između Ustavnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda. Zašto je do toga došlo, kakve su posledice?
- I to je nešto što nije vezano samo za nas. Kako se sve više bave zaštitom ljudskih prava, ustavni sudovi faktički postaju deo pravosuđa, sudovi poslednjeg stepena. Rat koji pominjete proizlazi iz činjenice da je Ustavni sud samoinicijativno poništio onaj deo Zakona o Ustavnom sudu kojim mu nije bilo dato u nadležnost da poništava sudske odluke. Mi sudije smatramo da Ustavni sud, budući da nije deo sudskog sistema, ne treba da poništava pravnosnažne sudske odluke. Za jedinstvo pravnog sistema i jačanje poverenja građana primerenije je da Ustavni sud konstatuje povredu osnovnog prava učinjenog u postupku pred sudom, što je onda zakonski razlog za ponavljanje postupka; sud koji je povredu učinio sam će ukinuti svoju odluku i doneti novu, vodeći računa o konstatacijama Ustavnog suda. Istine radi, Ustavni sud, poništavajući sudsku presudu, često osnovano ukazuje na određene nedostatke. Na primer, u trci za tim da što pre i što više presude, sudije sve češće propuštaju da obrazlože valjano svoje presude, čime se povređuje pravo na pravično suđenje jer ono podrazumeva i pravo na dobro obrazloženu odluku.

Ustavni sud je pravno-politički sud, pa mu je zato jedno oko pravničko, a drugo političko

Odakle takvo neznanje među deliocima pravde?!
- Tu je najmanje reč o neznanju. Zbog insistiranja da sudije reše što veći broj predmeta u što kraćem roku zaboravlja se na potrebu da odluka bude kvalitetno obrazložena, i to baš za stranku koja je izgubila spor; njoj treba da je jasno i da je sud razmotrio sve što je ona isticala i zbog kojih razloga je spor izgubila. To zahteva vreme, a sudije se trude da imaju što više presuđenih predmeta, od čega im zavisi ocena rada i napredovanje, a možda i gubitak posla. Zato beže od komplikovanih predmeta jer, dok jedan takav reše, mogu da okončaju 30 lakih - a isto se računa i složen i jednostavan predmet. Dobro je što je VSS formirao komisiju za razlikovanje sudskih predmeta po složenosti, jer bi to trebalo da omogući sudijama da se na miru bave komplikovanim predmetima znajući da će njihov rad biti adekvatno vrednovan.
Zbog čega Ustavni sud ne vrati u pravne okvire izvršnu i zakonodavnu vlast i tako zaštiti nezavisnost sudske vlasti, kad je i za to nadležan?
- Ustavni sud može da oglasi ništavnim sve zakone, uredbe ili bilo koji propis kojim se narušava nezavisnost sudstva. On je veoma opterećen i samo izuzetno rešava po službenoj dužnosti. Kod nas je vladavina prava u tom obimu dovedena u pitanje da je Ustavni sud zatrpan i teško savladava taj obim posla. Pritom je veoma politički senzibilan, pojednostavljeno rečeno, to je pravno-politički sud, pa mu je zato jedno oko pravničko, a drugo političko.

PRAVOSUDNA AKADEMIJA
Šematski pristup EU se ogleda i u insistiranju na Pravosudnoj akademiji kao jedinom „mestu" u kome bi trebalo da se obučavaju buduće sudije, a sve navodno da bi se izbegao politički uticaj prilikom izbora sudija u Skupštini. Akademija nije evropski standard, jer se mladi pravnici obučavaju za sudije, recimo, u Nemačkoj i Austriji u sudovima, u Holandiji i Italiji i u sudovima i u trening centrima. Sam način obuke nije bitan, bitno je da budu izabrane sudije koje su stručne i od integriteta. Pravosudna akademija je kod nas mlada institucija, radi svega nekoliko godina i još i sama treba da se izgrađuje u svakom pogledu. EU zanemaruje da i tu postoji politički uticaj, i to formalni i neformalni. Na primer, Vlada bira trećinu članova Upravnog odbora, koji zatim bira članove Programskog saveta, a oni komisiju za selekciju polaznika Akademije. Javnosti je nepoznato ko je u toj komisiji, po kojim kriterijumima se biraju njeni članovi i kako oni tačno biraju polaznike. Tako se izborom polaznika Akademije, a za koje uopšte ne tvrdim da su nekvalitetni, to sada nije tema, pre formalnog izbora, netransparentno i pod političkim uticajem, odlučuje ko će biti sudija.

ZAŠTO DVA UDRUŽENJA?
Pre dve godine osnovan je Forum sudija. Zašto se pojavilo to udruženje, da li bi trebalo da arhiviraju Društvo sudija Srbije?
- Mlade kolege iz Foruma nisu uspele da nam objasne za koje se druge ciljeve zalažu u odnosu na Društvo sudija Srbije, koje ove godine obeležava dve decenije rada, ima više od hiljadu sudija i 2001. je bilo, zajedno sa Vladom, ravnopravan (50:50 odsto) osnivač Pravosudnog centra, preteče Pravosudne akademije. Reč je o udruženju koje je 2015. osnovalo 40-ak sudija koje je Skupština izabrala na prvi trogodišnji mandat, a koji su završili Pravosudnu akademiju. U Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji postoji više udruženja sudija, ali se ona razlikuju po političkom opredeljenju zato što njihove sudije mogu da budu članovi političkih stranaka. Nama je to zabranjeno. Uočili smo da mlade kolege imaju veoma konkretne predloge, ne bave se nezavisnošću sudstva i sudskim sistemom kao celinom. Na njima je da pokažu za šta se zalažu, pa će njihovi rezultati u stvari dati odgovor na ovo pitanje.