INTERVJU, IVAN MEDENICA: Bitef je uvek bio i ostaće političan

U slučaju nastupajućeg, 51. Bitefa, fenomen „durational performances", izvedbi koje jako dugo traju, a na koji je stavljen estetski naglasak ove godine, ima i političku dimenziju. Tu se pre svega misli na antologijsku predstavu „Olimp" Jana Fabra, koja traje puna 24 sata. Insistiranje na sporosti, predavanja toku vremena, pravoj i intenzivnoj razmeni između gledalaca i publike... Sve je to proživljena politička alternativa savremenom varvarstvu, koje odlikuje brzina, površnost, spoljašnji, vizuelni efekat. Danas se u izvođačkim umetnostima političnost ne ostvaruje samo kroz teme koje se pokreću već i kroz forme prikazivanja

Za nedelju dana počinje 51. Bitef, čiji je slogan ove godine „Epic Trip". O 51. Bitefu razgovaramo s Ivanom Medenicom, umetničkim direktorom ovog prestižnog međunarodnog pozorišnog festivala, koji je na toj funkciji od 2015. godine. Naime, Medenica je nesporni autoritet kada je reč o srpskom teatru, višedecenijski srpski pozorišni kritičar i teatrolog. Godine 2003. bio je selektor Sterijinog pozorja, a potom i umetnički direktor te ugledne pozorišne manifestacije, a samo ove godine dobitnik je nagrade za teatrologiju, kao i Sterijine nagradu za pozorišnu kritiku.
Da podsetimo, Medeničine selekcije, nekad na Pozorju, a danas na Bitefu, poznate su kao selekcije s razlogom i povodom. On se odlučuje za predstavu zato što odgovara nekoj važnoj i aktuelnoj temi, a ne samo zbog kvaliteta. Ovogodišnji Bitef počinje trenutno najatraktivnijom predstavom na svetu, 24-časovnom predstavom „Planina Olimp" Jana Fabra. Osim pomenutog komada, ove godine će se i druge predstave baviti velikim civilizacijskim narativima, na primer slovenačka predstava „Biblija, prvi pokušaj" i srpsko-slovenačka koprodukcija „Carstvo nebesko". Ujedno, Bitef je povodom svog 51. izdanja u Kulturnom centru Srbije u Parizu organizovao predstavljanje ovogodišnje manifestacije u vidu prateće izložbe Bitefovih plakata za svih 50 godina. Tamo se, između ostalog, govorilo o kulturnoj saradnji između Srbije i Francuske, gde je ovaj razgovor i vođen za „Ekspres".
Bitef ove godine obeležava 51. godinu svog postojanja. Odlučili ste da ove godine započnete festival organizacijom nekoliko manifestacija u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Zbog čega ste se odlučili baš za Pariz?
- Jedan od prvih zadataka koje sam sebi postavio kada sam postao umetnički direktor Bitefa bio je da probam da ga vratim - naravno, imajući u vidu sasvim drugačije okolnosti u kojima se danas nalaze Beograd i Srbija - tamo gde je bio u vreme svog nastanka, na veliku međunarodnu scenu.

Otvarajuća predstava „Planina Olimp" nalikuje rejv partiju, čak dobijete i narukvicu na ulasku u salu da biste mogli slobodno da izlazite i ulazite. Sigurni smo da će upravo to okruženje i ta atmosfera privući mladu publiku

To radimo, pre svega, koncipiranjem glavnog programa festivala i konkretnim izborom predstava, ali i sadržajima poput ovog u KC Srbije u Parizu, što predstavlja Bitef u međunarodnim okvirima. I prošle i ove godine Bitef je najavljen u jednom regionalnom i jednom svetskom kulturnom centru: 50. Bitef u Rijeci i Berlinu, 51. u Ljubljani i Parizu. Reakcije su bile vrlo dobre. To dokazuje da je, i pored krize koju je iz pretežno objektivnih razloga prolazio tokom devedesetih pa i nešto kasnije, Bitef i dalje ostao jedan od značajnih svetskih pozorišnih manifestacija.
Koji događaji će biti organizovani u okviru tog predstavljanja?
- U galeriji Kulturnog centra Srbije u Parizu će u trajanju od dve nedelje biti predstavljena izložba svih plakata Bitefa od njegovog osnivanja do danas. To je jedna od četiri izložbe koje su prošle godine, a u okviru projekta „Nebo nad Bitefom", koji je osmislila naša koleginica Vesna Bogunović, svečano otvorile jubilarno izdanje festivala. Vizuelni identitet je Bitefu uvek bio veoma važan, a godinama ga radi agencija „New Moment". Kada danas pogledate sve te plakate, vi vidite, kako mnogi stručnjaci ističu, da oni nisu pratili samo istoriju razvoja avangardnog pozorišta u svetu već su i ispisivali istoriju modernog grafičkog dizajna u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji. Dovoljno je pomenuti imena nekih od tih umetnika: Vladislav Lalicki, Saveta i Slobodan Mašić, Slavimir Stojanović, Slaviša Savić... Ipak, središnji deo ovog predstavljanja u Parizu jeste debata o 50 godina Bitefa, koju ću ja voditi s nekim od vodećih francuskih stvaralaca i kritičara.
Možete li nam predstaviti goste koji će učestvovati u debati?
- Velika nam je čast što su se našem pozivu odazvali neki od zaista najuglednijih francuskih pozorišnih umetnika i kritičara koji su ranije bili gosti i učesnici festivala. Na prvom mestu treba izdvojiti legendu savremenog plesa Karolin Karlson, koja je učestvovala već na drugom Bitefu 1968. kao solistkinja u trupi Alvina Nikolaisa, a onda i dvadesetak godina kasnije kao već poznata koreografkinja, sa svojom čuvenom predstavom „Dark". Žorž Bani je ugledni francuski i svetski kritičar i teatrolog, profesor Sorbone i počasni predsednik Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara. Veoma je zanimljivo i dirljivo to što se njegov prvi susret s Bitefom dogodio dok je bio mladi rumunski kritičar kome je naš festival bio prvi prozor u svet. Ostao mu je veran i posle emigriranja u Francusku sedamdesetih, sve do dana današnjeg. Mislim da neću preterati ako kažem da je Bani jedan od najznačajnijih Bitefovih ambasadora. Reditelj srednje generacije Žoris Lakost prvi put je prošle godine učestvovao na festivalu, a njegova predstava „Svita br. 2" je naišla na oduševljenje i kritike i publike, te je dobila i specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov" i nagradu publike. Ta specijalna nagrada mu je svečano uručena upravo na našoj tribini u Parizu.

Jedan od prvih zadataka koje sam sebi postavio kada sam postao umetnički direktor Bitefa bio je da probam da ga vratim - naravno, imajući u vidu sasvim drugačije okolnosti u kojima se danas nalaze Beograd i Srbija - tamo gde je bio u vreme svog nastanka, na veliku međunarodnu scenu. I prošle i ove godine Bitef je najavljen u jednom regionalnom i jednom svetskom kulturnom centru: 50. Bitef u Rijeci i Berlinu, 51. u Ljubljani i Parizu

Koliko je, po Vašem mišljenju, Bitef značajan za unapređenje kulturne diplomatije i koliko doprinosi širenju ugleda Srbije u Evropi i svetu?
- Prošle godine pozvao sam profesorku Milenu Dragićević Šešić, koja je ekspert za ovu oblast, da organizuje tribinu, a kao preteći program Bitefa, na temu kulturne diplomatije i Bitefa. Na njoj su učestvovali ugledni domaći i strani eksperti iz oblasti kulturne diplomatije i ljudi koji su stvarali Bitef. Ovaj skup je otvorio veliki prijatelj Bitefa, ruski pozorišni kritičar Mihail Švitkoj, koji je bio ministar kulture Rusije, a sad je lični savetnik predsednika Rusije za međunarodnu kulturnu saradnju. On je rekao da je za sve umetnike iz bivšeg Sovjetskog Saveza Bitef, uz Avinjon, bio najznačajniji pozorišni festival u svetu. I zaista, u doba Hladnog rata, Bitef je bio jedno od retkih mesta susreta i razmene između pozorišnih umetnika iz Istočnog i Zapadnog bloka. Čuvena je legenda da su se upravo na Bitefu susreli Džudit Malina i Džulijen Bek iz čuvene američke avangardne trupe šezdesetih i sedamdesetih „Living theater" i poljski pozorišni guru Ježi Grotovski. I danas je Bitef najznačajniji izvor informacija o evropskom pozorištu za mnoge kolege iz regiona, ali i iz Rusije ili sa Balkana. Zaista nije neskromno reći da je Bitef jedna od prvih institucija naše kulture koja je počela da u praksi sprovodi pravu, aktivnu i delotvornu kulturnu diplomatiju, i pre nego što je ta naučna disciplina formulisana.
A koliko je i da li je Bitef političan?
- Bitef je uvek bio političan i, dokle sam ja njegov umetnički direktor, ostaće. Ta se političnost sagledava na različitim nivoima i manifestuje u različitim oblicima. Ipak, on je uvek bio, da tako kažem, levičarski festival, što se i podrazumeva kada je reč o manifestaciji posvećenoj avangardnom, savremenom stvaralaštvu. Drugim rečima, kao i u teatru, tako se i u društvu zalagao za progresivne ideje. Bitef je, na primer, šezdesetih i sedamdesetih dao veliki doprinos oslobađanju ljudskog tela i, s tim u vezi, prihvatanju seksualne različitosti. Kao što sam već naglasio, od svog osnivanja Bitef je bio most među kulturama koje su pripadale vrlo žestoko sukobljenim ideološkim taborima. Pored toga, uvek je pokazivao interesovanje za vanevropske izvođačke kulture, pogotovo one tradicionalne iz Azije i Afrike...

Veliki prijatelj Bitefa, ruski pozorišni kritičar Mihail Švitkoj, koji je bio ministar kulture Rusije, a sad je lični savetnik predsednika Rusije za međunarodnu kulturnu saradnju, rekao je da je za sve umetnike iz bivšeg Sovjetskog Saveza Bitef bio, uz Avinjon, najznačajniji pozorišni festival u svetu

Danas je geostrateška situacija u svetu bitno promenjena, nema više Berlinskog zida i Hladnog rata, a Jugoslavija se raspala. Ipak, iako više nije taj neki svet između, Srbija i Beograd i dalje imaju položaj granice, tačnije predvorja Evropske unije. Mađari su na našoj severnoj granici podigli novu bodljikavu ogradu jer se Evropa tako brani od velikog talasa izbeglica: prva ograda u Evropi posle pada Berlinskog zida podignuta je na našoj granici. Mi smo tako, bez svoje volje, opet u nekoj ulozi medijatora, mesta i konteksta gde može da dođe do susreta emigranata i Evropljana, gde može da se ostvari autentičan interkulturalni dijalog. Poslednje, ali ne i najmanje bitno, kako ističe Hans-Tis Leman, danas se u izvođačkim umetnostima političnost ne ostvaruje samo kroz teme koje se pokreću već i kroz forme prikazivanja...
U konkretnom slučaju nastupajućeg, 51. Bitefa, fenomen „durational performances", izvedbi koje jako dugo traju, a na koji stavljamo estetski naglasak ove godine, ima i političku dimenziju. Tu, pre svega, mislim na antologijsku predstavu „Olimp" Jana Fabra, koja traje puna 24 sata. Insistiranje na sporosti, predavanja toku vremena, pravoj i intenzivnoj razmeni između gledalaca i publike... Sve je to proživljena politička alternativa savremenom varvarstvu, koje odlikuju brzina, površnost, spoljašnji, vizuelni efekat.
Slogan/naziv ovogodišnjeg Bitefa je „Epic Trip". Kao umetnički direktor, izjavili ste da je selekcija bila „radikalna" jer ste odabrali predstave koje nisu nastale na osnovu uobičajene dramske građe, već na osnovu epskih tekstova. Možete li nam pojasniti taj koncept i takvu odluku?
- Kao što se naslućuje iz slogana 51. Bitefa, „Epic Trip", očekuje se nešto epsko, nešto veliko i veličanstveno, a pritom i - tripozno (smeh). Zaista, ovaj slogan referiše na sve glavne estetske i tematske odlike glavnog programa. Neke predstave pokrivaju sva ta značenja, druge neka od njih. Odrednica „epsko" se odnosi, pre svega, ne epsku ili, šire gledano, mitsku građu dobrog dela predstava: „Olimp" Jana Fabra se bazira na celoj grčkoj antičkoj mitologiji, „Biblija, prvi pokušaj" Jerneja Lorencija na biblijskim tekstovima, „Carstvo nebesko", takođe Lorencija, na srpskoj epici srednjeg veka. Razlog ovakvom izboru je naš stav da nam se, posle pada Berlinskog zida, nije desio kraj istorije u smislu života u beskonfliktnom društvu liberalne demokratije, već da, naprotiv, intenzivno živimo istoriju, i to svugde u svetu, sa bezbrojnim ratovima, izbegličkom katastrofom, divljanjem desničarskih pokreta i neoliberalnog kapitalizma, raspadom parlamentarne demokratije, globalnim terorizmom... U takvim okolnostima treba se vratiti formativnim narativima naše civilizacije da bismo probali da sagledamo gde smo je izneverili. Epsko je, naravno, i trajanje jer je estetski fokus ove godine, kao što sam istakao, na dugim predstavama.

U pogledu radikalnosti, mislim da se ona ove godine definitivno odnosi na trajanje. Nadam se da smo golo telo na sceni apsolvirali još sedamdesetih, tako da to što ih ove godine ima dosta nije nikakva radikalnost

Poslednje, ali ne i najmanje bitno, epsko se odnosi i na prevlast pripovedanja u odnosu na dramsko podražavanje u većini predstava. Što se tiče pojma „trip", on se odnosi na putovanje u prošlost civilizacije, ali i na posebno psihofizičko stanje, tu omamljenost koju izaziva dugo trajanje... U pogledu „radikalnosti", za koje ste me pitali, mislim da se ona ove godine definitivno odnosi na trajanje. Nadam se da smo golo telo na sceni apsolvirali još sedamdesetih, tako da to što ih ove godine ima dosta nije nikakva radikalnost.
Da li mislite da će gostovanje predstave „Quizoola!" Fords Entertainment teatra i „Planina Olimp" belgijskog reditelja Jana Fabra zbog svoje posebne forme uspeti da privuku neku novu publiku na Bitef?
- Da, mi se nadamo da hoće. Iako su sporost i dugo trajanje potpuno suprotni njihovim životnim ritmovima i navikama, ove predstave upravo će privući mladu publiku. Kao što smo često govorili, „Olimp" nalikuje rejv partiju, čak dobijete i narukvicu na ulasku u salu da biste mogli slobodno da izlazite i ulazite. Sigurni smo da će upravo to okruženje i ta atmosfera privući mladu publiku.
U jednom delu javnosti se s vremenom stekao utisak da je Bitef namenjen isključivo obrazovanoj, pozorišno kompetentnoj publici, dakle jednom uskom krugu. Koliko je tačna ta tvrdnja i koliko se program festivala menjao kroz decenije kako bi privukao širu publiku?
- To je predrasuda, mada donekle utemeljena. Svaki umetnički izraz zasnovan na inovaciji, eksperimentu, pomeranju granica stvara izvesnu bojazan i otpor kod publike koja nije ekspertska, a vrlo često i kod nje. Međutim, mi stalno ističemo da predstave na 51. Bitefu nisu nimalo elitističke, hermetične, čak su veoma zabavne. Kao takve one, duboko sam uveren, mogu da komuniciraju s različitim publikama.
Da li ste zadovoljni ovogodišnjim budžetom koji je odobren za festival?
- Uvek može i bolje, ali je moja marketinška politika, u kombinaciji s kućnim vaspitanjem, da se zbog novca ne treba javno žaliti, dok ne počnu da vas ponižavaju preniskim iznosima. Ove godine imamo znatnu finansijsku podršku Grada Beograda i Ministarstva za kulturu, kao i „McCann Group", našeg glavnog sponzora, kao i desetine drugih, manjih sponzora. Bilo bi od velike pomoći da se promenom zakona privatni sponzori dodatno motivišu da ulažu u kulturu.