INTERVJU PROF. MARKO TODOROVIĆ: Po Nobela iz Šabačke laboratorije

U načinu i ophođenju našeg naučnika, hemičara profesora Marka Todorovića, kojeg ugledni moskovski Univerzitet Lomonosovo po drugi put nominuje za Nobelovu nagradu, ima one opuštene, dopadljive i skoro boemske razbarušenosti koja obitava u junacima Mark Tvena ili Turgenjeva. Profesor Todorović u rodnom selu Trbušac, između Obrenovca i Šapca, dane provodi na svom imanju, radeći sve one seljačke poslove kao i svaki domaćin, a noći u svojoj laboratoriji u Šapcu. Laboratoriju je godinama sam pravio od profesorske plate, danas osim instrumenata u tom prostoru ima i niz, za obične oči neobičnih sprava, ali i više od deset hiljada naučnih i dragocenih knjiga.

Priča kako je tu laboratoriju morao sam da pravi, jer za njegove radove i instrumente bez hemijske laboratoriji nikad ništa ne bi uradio. U početku je koristio laboratoriju Hemijeske fabrike "Zorka " u Šapcu, ali sve je počinjalo moljakanjem a završavalo se "davanjem ili nedavanjem nekakve milosti". Od te laboratorije do prve nominacije za Nobelovu nagradu tekao je mukotrpan rad uz nemaštinu i oskudicu. Ali, njegov naučni rad ušao je na velika vrata 1998. kada je objavio naučno istraživanje u knjizi "U svetlu Mendeljejeva".
"Ruski naučnici su shvatili da su moja otkrića unapredila i nadogradila Mendeljejevlje periodični sistem elemenata i 2016. su me nominovali za Nobela. Sad po drugi put me nominuju za moja otkriča u oblasti ekologije, odnosno prvenstveno zbog mojih otkrića o dioksinima kao najtoksičnijom supstancom na planeti. Svoja otkrića sam sabrao u knjigu "Biotoksini - tiho umiranje", istraživao zašto nam bebe od jedne do tri godine umiru od kancera, kako ljudi dobiju kancer u Srbiji u enormnom broju...Zaključio sam da majke "akumuliraju" dioksine u grudima i prenose ih u organizam beba putem majčinog mleka. Sedam - osam hiljada beba godišnje oboli od kancera, a odraslih nekoliko desetina puta više. To je i odgovor na pitanje - zbog čega žene tako često dobijaju rak dojke. Lomonosov me nominuje za moj "Mehanizam koji otkriva kako nastaju dioksini i kako im se suprotstaviti".

Od čega ste pošli u svom istraživanju i kako funkcioniše Vaš mehanizam za otkriće dioksina?
"Treba odgonetnuti uzroke, jer polazite od činjenica koje vam nudi svakodnevnica. Bavio sam se ranije ekologijom i o tome objavio više od 300 naučnih radova. U svjoj laboratoriji sam došao do saznanja o tome kako nastaju dioksini i otkrio da u jednoj njihovoj dozi dioksina ima ima 14 miliona doza toksičnih doza. Taj mehanizam je teško razumljiv za običnog čoveka. Trebate da budete izuzetno stručni da bi shvatili taj mehanizam. Ko razara naš organizam? Radikali. Apsurno je da kiseonik, osnov života u određenim okolnostima stvatra deset radikalnih čestica koje napadaju DNK. Razmatrao sam koja je najefikasnija odbrana od radikalnih jedinjenja i zaključio da im se moguće suprotstaviti jedino antioksidantima, koji presreću radikale.

Nekom prilikom pričali ste o fenomenu hemije koja može da objasni nastanak sveta?
"Da, to je vezano za Mendeljejevljevo otkriće da je nafta nastala neorganskim putem i tvrdio sam da je to važno jer u suštini može objasniti nastanak sveta. Po Mendeljejevu nafta je nastala delovanjem vodene pare na metalne karbide u unutrašnjosti zemljine kore. Iz toga verujem da je svet nastao hemijskom transformacijom mineralnog sveta, od neorganskih elemenata, gasova i slično. Niko ne može da zameni fundamentalnu reakciju, ono što objašnjava tu znanost sva tri sveta - biljni, životinjski i mirobiološki. To je 6CO2 plus &H2O strelica gore, svetlost, hlorofil kao katalizator nastaje C6H12O6 plus 6O2. To je osnov našeg života. Do sada se više od stotinu naučnika bavilo tom fundamentalnom reakcijom. Ja sam u svoj laboratoriji to pokušao i došao od neorganskih do organskih jedinjenja. Ja to čuvam, prekrstio sam se jer bio sam uporan. E to je ona reakcija mehanizma o kojem smo pričali."

Kako ste nominovani prvi put?
"Ja sam uradio knjigu "U svetlu Mendeljeva" i promovisao je u Ruskom domu u Beogradu, što je tražila moja Akademija. Bilo je bilo prisutno dosta ruskih naučnika. Posle šest meseci mene Ruska akademija poziva da budem njihov gost i ja odlazim 2011. u Moskvu. Onda su oni videli da sam ja bolje osvetlio Mendeljejeva nego sami Rusi. Bili su zadivljeni.

Šta i kako ste nadogradili Mendeljevjljev Periodni sistem?
"Ja nisam ređao hemijske elemente po rastućoj atomskoj masi kao što je to radio Mendeljev. Ja sam ređao po savremenoj teoriji - na osnovu elektronske konfiguracije atoma elemenata u nepobuđenom stanju. Sreća je bila da sam ja ove elemente uspeo da poređam na jedan savremen način, praktično prema blokovima, S.P.D.I. elementi. Sve u četiri grupe, ali svaki je zastupljen po rednom broju koji mu odgovara. Mnogo je lakše za edukaciju. To je bila moja svrha, jer je hemija stvarala bauk i kod srednjoškolaca i kod fakultetski obrazovanih ljudi. Morali su da uče osamnaest grupa, 9A, 8B. A nije dat jedan kontinuitet. Za razliku od Mendeljejeva ja sam poređao te elemente i dao elektronsku građu svih stoosamnaest hemijskih elemenata. Čak sam ja i predvideo da će poslednji biti plemeniti gas i stvarno je tako i bilo.I predviđam nove hemijske elemente. Šta će dalje biti kad se završi Periodni sistem? Ja znam da posle ovoga što bude, sledeći hemijski elemenat mora da bude metal, mora da bude element prve grupe."

Koliko je on imao elemenata u svom periodnom sistemu?
"Pa on je imao šezdesetosam i predvideo je još njih nekoliko i ostavio mesta za njih da bi se ubacili kad se budu nagradili, jer je išao prema atomskoj masi. Kad sam uradio tu prvu verziju, to nije niko pre mene uradio u svetu, i vi sada kada pogledate svaki element i vidite kako reaguje. Ono što je vrlo interesantno, što sam ja dao i za plemenite gasove koji su važili za nulte, da ne reaguju, ne stvaraju jedinjenja, ja sam dao mogućnost da mogu da budu dvovalentni, Rusi su bili zadivljeni, jedino helijum ne može da bude dvovalentan. To daje mogućnost građenja novih, što je i naglasio Ermakov. A koji je moj značaj za budućnost hemije? Ako imate osam faktorijel od pet je stodvadesetpet. Možete zamisliti ovamo još na pet. To daje na milione novih mogućnosti stvaranja takvih elemenata, jedinjenja što je on i rekao pa samim tim će biti i novih materijala. Sad se izučavaju plemeniti gasovi i njihove osobine za razne materijale. Ja sam dokazao da mogu biti dvovalentni, četvorovalentnti, šestovalentini i osmovalentni. I kad sam uradio tu prvu verziju, za mene su čuli brazilski preofesori. Pozovu me odmah da budem gost njihovih univerziteta."

Trbusac, Sabac - 4 Jun 2019: Intervju akademik profesor doktor Marko Todorovic na njegovom imanju blizu Sapca

Vi ste otac biogoriva u Srbiji, odnosno Jugoslaviji?
"Bili smo nas dvojica, profesor Jokić i ja, uradili smo prvi eksperiment. Danas biodizel proizvode i privatnici. Tragedija je da niko neće da kaže da je to zahvaljujući profesorima Jokiću i Todoroviću. Ja koji sam želeo da dam recepturu, napisao sam knjigu "Biodizel, humano gorivo". Dao sam recepturu mom narodu, napisao koliko treba ulja ili masti, metanola i koliko može da se dobije biodizela."

Govorite da ste otkrili novu formu goriva o kojoj ne želite da govorite?
"Ne želim o tome. Neću iz principa. Ja skupljam sve te nove tehnologije i recepture u jednoj knjizi i to ću Vam pokazati. Neću da me kradu. To ću, kad dođe vreme uraditi drugačije. Ali to je ekstremno novo gorivo, budite sigurni. Proverio sam. To je mene podstaklo da se bavim ekološkim inovacijama. Posle nekog vremena kod mene je došao vlasnik fabrike u Šidu koji je imao problem, ako krenu sa biodizelom, treba da ta fabrika ispušta oko trinaest hiljada tona glicerina, a šta sa njim kad Srbija troši svega šesto-sedamsto tona. Ja sam mu dao dvanaest mogućnosti šta da iskoristi i kako, na koji način da se taj glicerin tehnički iskoristi."

Da se vratimo problemu kancera, da li možemo to da dopunimo o otrovima koje uzimamo i kroz kiseonik do nezdravog života, stresa?
"To su sve preduslovi. Malopre smo govorili o dioksinima, ja sam naveo kako oni utiču na proces starenja, kako aditivi utiču. Imate oko četiristopedeset aditiva koje mi unosimo putem hrane, a svaki nešto izaziva. Kad dete uzima neke bombone i kad pogledate koji je aditiv, tačno možete da znate da znate da li će dete da ima povraćanje, proliv na osnovu toga šta je oznaka E130 ili E250. Sve sam napisao u toj knjizi. Drugo, što tu piše jeste energetska restrikcija. Jer ja nisam ni za kakve dijete. Ja ne koristim dijetem, nego energetsku restrikciju. Ono što ja izučavam, sveto trojstvo. Ja sam ovde i naveo koje su hranljive materije. Pa sam lepo naveo da postoje energetske, gradivne i zaštitne. Trojstvo. Morate sve tri da unosite. Neko ga namakne, ti nutricionisti i nije mogao da igra. Ti si izbacio jedno od trojstva i normalno da se to odrazilo."

Verujete li da će te dobiti Nobelovu nagradu?
"Ne, nikako. Ali, ja sam ponosan da me tako ugledna svetska ustanova kao što je Univerzitet Lomonosov nominuje za Nobela. To je meni sasvim dovoljno. Verujte mi. Gledao sam podatke o ljudima koji su dobili nobelovu nagradu. Malo izučavao. Njih sto četrdeset četiri. Ni jedan od njih nijedan pravoslavac. Od sedamsto trideset sedam dobitnika za ovih sto godina iz čest oblasti dvesta osamdeset četiri su Amerikanaci, sto Engleza, sedamdest osam Nemaca, tridesetdva Šveđana. Šta to govori? Te četiri zemlje su dobitnici i ja sam znao da je neću dobiti. Nudili su se meni masoni. Neću da imam posla. Nije mi stalo da Nobelove."

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa...

 

Procedura nominacija za Nobela

"Ako te predloži referentna ustanova, poput Lomonosova, ne znači da ćeš automatski biti nominovan. Potrebno je da se čovek, u ovom slučaju moja malenkost sa nominaciojm složi. A takođe je neophodno da se sa nominacijom složi i jedna referentna naučna ustanova u našoj zemlji. U ovom slučaju to je Srpska akademija inovacionih nauka, čiji sma član."

 

Pokušaj krađe

"Mendeljejev je svoj fenomenalni rad Periodni sistem elemenata objavio 1. marta 1869. godine. Nemački naučnik Lotermajer ukrade taj rad i objavi ga kao svoj 12. decembra 1869. Zapad je želeo da uzme primat i da je to njihov naučnik. Trideset godina se vodila bitka čiji je Periodni sistem. Mendeljev je tri puta nominovan ya Nobela 1903. 1904. i 1905. Nije prošao. I onda je bio Kongres hemičara u Karlsrueu i prisustvovao je i Lotermajer i Mendeljejev. I Mendeljejev se javno na tom skupu obrati Lotermajeru i kaže da li je u godini pre 12. decembar nego 1.mart? Ovaj nije imao kud, znao je sve, priđe Mendeljejevu i kažu mu da je on tvorac, da je to objavio iz ne znam kojih razloga i tek se od 1903. vodi da je Mendeljejev tvorac."

Spasao Rusiju od gladi

"Ljudi kod nas malo znaju o Mendeljejevu. Bio sam bi na jednom skupu gde su bili dvesta i nešto doktora poljoprivrednih nauka kod nas, pitao sam - ko je prvi agrohemičar? Svi su ćutali. Mendeljev je bio prvi agrohemičar. Rusija bila gladna i on je pravio eksperimente sa četiri elementa - kalijum, kalcijum, azot i fosfor. Napravio recepture i od 1886. do 1902. povećao je prinos hrane dva i po puta u Rusiji. Dvadeset pet receptura sa ta četiri hemijska elementa. Prvi agrohemičar. Prvi je dao teroriju o postanku nafte i govori o neorganskoj što sve više ide u prilog da je nafta nastala neorgansko, a ne organsko."