INTERVJU, RENATO BALESTRA: PODRŽAO SAM SRBIJU TOKOM NATO AGRESIJE

Jedna od najvećih modnih ikona 20. veka, osvedočeni prijatelj Srbije -Renato Balestra posetio je ove nedelje Beograd povodom još jedne u nizu humanitarnih akcija u vidu pomoći obnove enterijera Kolarčeve narodne zadužbine koja je bila održana u okviru kulturno-modnog događaja „Muzika & moda". Pored najnovije Balestrine revije, program na Kolarcu sadržao je koncert orkestra Narodnog pozorišta, kojim je dirigovao Jakopo Sipari di Peskaseroli, a gosti učesnici su bili sopran Silvana Froli i tenor Aleandro Marijani.

Balestra, iako rođen 1924. godine, veoma je vitalan, pričljiv i ljubazan, dostojanstvenog držanja i neskrivene radoznalosti za ljude s kojima se sreće. Njegov odgovor na izuzetnu vitalnost koju poseduje je da je „čovek mlad sve dok ima snage da istražuje sebe i svoje mogućnosti". Ovaj modni mag je poznat u Srbiji po neskrivenoj naklonjenosti našoj zemlji, koju je u više navrata iskazao, i isto toliko puta naglasio da je prijateljstvo obostrano. Najpoznatija nam je njegova pomoć i podrška tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je javno izražavao podršku našem narodu i slao humanitarnu pomoć. U razgovoru za „Ekspres" s Balestrom pričamo o tome šta ga je privuklo Srbiji, kako je postao srpski prijatelj i zaštitnik, kakva sećanja ima na čuvenu Rosinijevu operu „Pepeljuga", za koju je dizajnirao kostime, kakav utisak na njega ostavljaju naše žene i muškarci, šta mu se dopada u Beogradu...

Pre dve godine, 2016, u Beogradu ste bili kako biste održali humanitarnu reviju „Plava, moja ljubav" i tako doprineli akciji prikupljanja sredstava za kupovinu koncertnog klavira za Kolarčevu zadužbinu. I sada ste u Beogradu sličnim povodom. Recite nam nešto o Vašoj novoj kolekciji i reviji koja će sutra biti održana.
- Moj poslednji modni šou, koji je pre deset dana održan u Rimu, predstavlja moju novu prolećnu i letnju kolekciju. Nazvao sam je „Čarobna bašta" i ona predstavlja buđenje prirode, kada trava počinje da raste i cveće da cveta. Otuda i takvo ime. To je veoma mladalačka kolekcija sa svežim bojama, puno bele i zelene, od svetlozelene nalik prvoj travi do dubokih tonova smaragdnozelene. Sve je veoma svetlo. Želeo sam da prikažem svežinu proleća. Ta kolekcija će, na moje zadovoljstvo, biti prikazana i u Kolarcu u okviru manifestacije „Muzika & moda" i humanitarne akcije za obnovu enterijera Kolarčeve zadužbine.

S obzirom na to da decenijama dolazite u Srbiju, kako biste okarakterisali naš narod, koje su to osobine, šta je to što Vas je osvojilo i privuklo Srbima i od Vas napravilo vernog prijatelja naše zemlje?
- O Srbiji i vašem narodu mislim sve najbolje! Srbi su veoma prijatni i vrlo slični nama, Italijanima. Veoma su prijateljski nastrojeni i rekao bih umetnički nadareni. U Beogradu sam upoznao mnogo ljudi koji imaju razvijen osećaj za umetnost, koji su dobri u slikarstvu i koji su kreativni. Imaju talenta za umetnost. U Srbiji i Beogradu se osećam kao kod kuće. Možda zbog toga što je moja majka slovenskog porekla. Ljudi su prelepi, i žene i muškarci. Visoki su i dobro izgledaju, i zato imate toliko modela. Posetio sam dosta zemalja širom sveta i jedino u vašoj zemlji nisam imao problem sa pronalaženjem modela jer su vaši ljudi prirodno elegantni i imaju fino držanje. Kada sam leteo srpskom avio-kompanijom, skrenuo sam pažnju svom asistentu na to kako putnici imaju prirodnu eleganciju čak i kada su jednostavno obučeni.

Takođe, bili ste nam zaštitnik kada nam je to bilo najpotrebnije. Poznato je da ste za vreme bombardovanja 1999. pritekli u pomoć Srbiji, slali nam humanitarnu pomoć i izrazili javnu podršku našem narodu. Kakvo je Vaše mišljenje o NATO agresiji na našu zemlju i kako ste se odlučili da nam pomognete, šta Vas je podstaklo na to?
- To je bila spontana reakcija. Bio sam ovde mnogo puta pre toga i bio sam pozvan uoči rata. Kada sam pričao s našim ambasadorom, pitao sam ga da li je u redu da posetim Srbiju u tako dramatičnom trenutku. Rekao je da će on obezbediti moj boravak. Došao sam i zatekao užasan rat. Bio sam u Americi kada je rat u Srbiji počeo i neko mi je rekao da uradim nešto za ljude ovde, i rado sam to učinio. Uradio sam to u želji da dođe do mira i da se konflikt završi. Možda su ljudi osetili moju ljubav prema njima i zato su mi uzvratili naklonošću, na šta sam bio veoma ponosan.

Volim Srbiju, volim vaš narod i ta ljubav će trajati dok sam živ. I to je obostrano od početka. Da bi se o tako delikatnim stvarima kao što je bilo to kobno bombardovanje znalo, trebalo je mnogo čitati i iščitavati između redova, ali i upoznati narod kojem se to dešava te sagledati stvari iz svih uglova. Ja sam sve to radio, a imao sam i sreću da upoznam vaš narod i pre nego što mu se sve to desilo. Da biste imali pravu sliku, ne možete o tome samo čitati u novinama. Morate da živite s tim ljudima. Dok ne odete na neko mesto i ne upoznate ljude, ne možete osetiti atmosferu. Kada niste deo toga i nemate ličnu komunikaciju s ljudima, ne možete imati pravu sliku o njima. Možda zbog toga ja imam dublji uvid. Nisam imao ni trenutak nedoumice šta treba da uradim. Nije sve ni u humanitarnoj pomoći. U ovo vreme, kada je informacija jedno od glavnih oružja, ja sam se trudio da ceo svet zna kakva nepravda vam se dešavala.

Brojne kolekcije u opusu Vašeg rada inspirisane su operskim arijama. Iako ste u više navrata dizajnirali kostime za razne opere, čini se da se nekako najčešće opredeljujete za Rosinijevu „Pepeljugu". Šta Vas opčinjava u tom Rosinijevom delu da mu se vraćate na svim meridijanima sveta?
- Veliki sam obožavalac opere i klasične muzike uopšte. To me pokreće i inspiriše. Operu sam zavoleo još u detinjstvu pa je to razlog što se kroz moj rad prepliću moda i muzika. To je postala neminovnost. Moja kreacija nije samo za operu. Ja volim muziku i uvek sam okružen muzikom. Muzika je velika inspiracija za stvaranje. „Pepeljugu" sam radio jer mi je bila ponuđena, i rado sam to prihvatio. Svirao sam klavir mnogo godina. Nažalost, nisam nastavio time da se bavim, već sam prešao na modu, ali sam i dalje stalno okružen muzikom. Muzika je inspiracija za modu, a inspiracija je osećanje koje se kanališe u stvaralaštvo. Muzika je meni jako važna i veliki je deo mojih emocija, a samim tim i moje inspiracije.

Krajem 1998. ste sarađivali s beogradskim Narodnim pozorištem kao kostimograf u operi „Pepeljuga". Kako je došlo do te saradnje i po čemu pamtite taj događaj?
- Kada su čelni ljudi iz pozorišta videli jednu od mojih kolekcija, dopala im se i ponudili su mi da učestvujem. Bio sam veoma srećan zbog toga. Za mene je izrada tih kostima poput vraćanja muzici jer mogu da predstavim atmosferu opere kroz kostime i zato volim to da radim. Jedan od najdirljivijih momenata je bila topla dobrodošlica koja mi je pružena tokom rata, i zbog toga sam se osetio vrlo prijatno ovde. Nosim mnogo lepih utisaka odavde. I hrana je dobra. U Beogradu se osećam se kao kod kuće.

Više od dve decenije ste prisutni na našim prostorima, pogotovo u Beogradu. Kako biste prokomentarisali stil i izgled naših žena?
- Srpkinje su veoma elegantne i lepe. Baš kao i vaši muškarci. To mi je glavni utisak i pri svakom dolasku mi se to potvrdi. Vi ste svi uglavnom visoki, prirodno lepi i posedujete urođenu eleganciju. Bez obzira na to da li je srpska žena stilizovana ili je u džinsu, dominantno je njeno dostojanstveno držanje i nasmejano lice. Čitav život mnogo putujem i srećem razne ljude po svetu, i vi ste jedan od najlepših naroda. Ovde sve devojke izgledaju kao manekenke, i nikada nemam problem s njihovim izborom za reviju.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa, koje je od petka na kioscima