INTERVJU, ZORAN-BATA MIRKOVIĆ: Neka deca gledaju Bufona, a ne bitange

Voleo bih da Bufon podigne trofej nakon finala Lige šampiona s Realom u Kardifu. Golman za udžbenike. Drago mi je što je legenda mog nekadašnjeg kluba. Sportsmen kakav se retko sreće. Ne znam da li je čovek imao ijednu mrlju u karijeri. Eto, stao je u red golmana kao što su Piter Šilton, Rožerio Seni i Rej Klemens koji su imali više od hiljadu mečeva. Ljudi kao Bufon spadaju u grupu egzemplara

- Kad mi je Zidan drugi put proturio loptu kroz noge, Lipi je prekinuo trening i rekao: „Ti si novi, ovo ovde je Zidan, mi njega ne napadamo. Pokrivaj tu, svoj deo terena, a njega pusti da igra to što igra."
Zoran Mirković je mogao da prikrije takvu dobrodošlicu u Juventusu iz leta 1998, kad je stigao iz Atalante, i da objašnjava kako se to dogodilo nakon maratona s pancirom od deset kilograma ili da je to uobičajeni ritual, ali nije. Mogao je društvu s Konjarnika, Banjice i iz kluba malog fudbala Zemun da priča kakvi su njegovi saigrači Alesandro del Pjero, Didije Dešan, Filipo Inzagi, pa Edgar Davids, Ćiro Ferara, Paolo Montero, Tjeri Anri... Ipak, izabrao je ulogu od čarobnjaka izigranog dođoša u Anjelijevom parku iz mnogima - u svetu pretvaranja i stvaranja lažnih predstava o sebi - teško razumljivog razloga: zato što voli igru i njene majstore. Bata lavljeg srca. Takav je bio kao učenik dede Mlađe Mitrovića u omladincima i seniorima Rada, pa u Partizanu, u Italiji, Turskoj, u reprezentaciji na Svetskom prvenstvu u Francuskoj ili na malom fudbalu. Dresovi i stadioni su bili različiti, ali posvećenost fudbalu uvek ista - ogromna i neotuđiva. Zato ne čudi što sada, u vremenu odbrojavanja do finala Lige šampiona u Kardifu, gde će koplja viteštva i znanja na putu slave odmeriti „kralj" iz Madrida i „stara dama" iz Torina, putem „Ekspresa" šalje jedan amandman:
- Finale u kojem igraju Real i Juventus treba da ima minimum dva meča! Malo je 90 ili 120 minuta takvog spektakla.

I dok se Real pre početka sezone u Ligi šampiona svrstavao u uzak krug favorita, dotle su po pitanju novog Juventusa, bez trenera Antonija Kontea, koji je otišao u Čelsi, bila podeljena mišljenja.
- Obe ekipe su zasluženo stigle do velikog finala. I sad očekujem da u toj poslednjoj borbi za pehar ponove onaj fudbal koji ih je krasio tokom cele ove sezone. Znam da je teško igrati na istom visokom nivou, ali onda neka budu bar približni tome. Siguran sam da će to biti dobra utakmica. Juventus je ove godine, oko toga ne može biti dileme, sigurno ostavio najjači utisak. Odigrati na visokom nivou tako veliki broj utakmica s jakim protivnicima mogu samo izuzetne ekipe.
Šta je glavna snaga Vašeg bivšeg kluba iz Torina?
- Čvrstina! A da bi se do nje došlo, potrebne su izuzetna uigranost i organizovanost. Sam podatak da su izbacili Monako, Barselonu i Porto s jednim primljenim golom u šest utakmica zaista je frapantan. To je ekipa koja ima najveći i najbolji kolektivni duh. Juve je kompaktna ekipa, sastavljena od igrača sličnog nivoa, što je i pokretačka snaga celog tima. Torinjani su pokazali da podjednako dobro znaju i da se brane i da napadaju.
Barselona se u četvrtfinalu iz tragične pozicije uverila u to. Nekako je to izdanje Juventusa protiv Juventusa brzo odnela traka fudbalskih dešavanja visokog intenziteta i kvaliteta.
- To je bila demonstracija moći proistekle iz kolektivne igre. Sve je to ukompovano do poslednjeg detalja. Pokazali su nesalomiv timski duh. Izgarali su u svakom minutu i na svakom pedlju terena. Šta mislite kako treba odigrati da vam Mesi, Suarez i Nejmar za 180 minuta ne daju gol. Pa, to je cela večnost. Sve je u timu Juventusa funkcionisalo besprekorno, što se najbolje vidi i po rezultatima iz tog dvomeča - 3:0 i 0:0. Podvig!

Kakav je Zidan bio igrač - tako igra i Real! Generalno, Real je sastavljen od igrača kojima je nadigravanje u krvi, pa iz tog razloga samo tako može i da igra. Vi od njih ne možete da tražite nešto drugo, ne možete da zahtevate da se u jednom momentu brane, spuste na 20 svojih metara. Oni to ne znaju, oni su ekipa koja igra na gol više!

Ako bi se gledala tradicija, Real je u prednosti. Madriđani su igrali 14 finala i podigli 11 pehara. Od pokretanja Lige šampiona, pet puta su bili finalisti i svaki put su se radovali, dok Juventus ima učinak 2-8, s trijumfima 1984/85. i 1995/96.
- Ovaj Real je sasvim drugačija priča u odnosu na Juventus. Njegova igra je bazirana an ekstrakvalitetu fudbalera, Ronalda i Bejla pre svih, dok Benzema verovatno neće biti u tom finalu. Madriđani veruju da su u stanju da nametnu svoj ritam u onim intervalima kad im to ne polazi za nogom, imaju dosta problema kad treba da se brani. To su neki momenti gde je Real ranjiv.
Trenera Masimilijana Alegrija sećate se iz ligaških mečeva dok je igrao za Peruđu. Njega je karakterisala jako inteligentna i racionalna igra. Kako ga doživljavate sada, dve decenije kasnije na klupi Juventusa?
- Alegri je kao igrač bio pomoćni trener na terenu! Prepoznaje se to. On je kao i Antonio Konte. To su ljudi predodređeni da budu dobri treneri. Alegri je i kao igrač perfektno stajao na terenu. Bio je prosečan ligaški fudbaler, ali nosio je nešto lidersko u sebi.
Italijanska trenerska škola postala je dominantna u Evropi. Ranijeri je šampion s Lesterom, Konte sa Čelsijem, Ančeloti s Bajernom... Kakva je sličnost između Alegrija i Marčela Lipija, koji Vas je pre 19 godina doveo iz Atalante na „Dele Alpi"?
- Lipi je iskusan stručnjak. Generalno, vladao je svakom situacijom. Sad povlačiti neke sličnosti nije jednostavno jer je generacijski jaz ogroman, a i fudbal se za ove dve decenije dosta promenio. Možda je za poređenje jedino to kako im ekipe stoje po terenu i što zagovaraju disciplinu. To je broj 1, to je baza na kojoj sve počiva. Ključ dobrih rezultata Juvea nije u granitnoj odbrani, a kad se to pomene, mnogi navode četvorku u sporednoj liniji i Bufona. Simbol ovog tima Juventusa ne krije se na tom prostoru. On je bukvalno na celom terenu i ne čini ga pet, nego doslovno svih 11 fudbalera! Svi daju svoj doprinos i imaju svoj učinak. Pogledajte sada Mandžuka! Eto, to je sad stvar trenera - da njega s njegove pozicije prvog špica pomeri na levi bok, praktično na kontra nogu. Mandžukić je, kao što je poznato, onako malo problematičnog karaktera. I sad kad on taj premeštaj prihvatio u cilju rezultata i za dobro ekipe - znači da je sve tu pod konac. Juventus ima najbolju grupu igrača današnjice. Ubeđen sam da je to tako. I zato je bliži trofeju. Ali zna se - finale je finale. To je 90, eventualno 120 minuta igre. Tu mi gledaoci možemo da žalimo što se ne igraju dve utakmice. Da se nagledamo fudbala, onog pravog, zdravog i lepog. U takvim utakmicama svašta može da se desi. Ali, opet, prednost dajem Juventusu zato što kao grupa može da odgovori svim zahtevima te utakmice.
Pre tri godine učestvovali ste u Madridu u humanitarnoj utakmici veterana Real - Juventus. Rekli ste da bi na stadionu nastao tajac kad god bi Zinedin Zidan primio loptu pa je pomilovao - očekivala se eksplozija ushićenja zbog poteza koji niko osim njega ne može da ponovi. Da li Zidan i kao trener piše ljubavnu poeziju na terenu?
- Kakav je Zidan bio igrač - tako igra i Real! Generalno, Real je sastavljen od igrača kojima je nadigravanje u krvi, pa iz tog razloga samo tako može i da igra. Vi od njih ne možete da tražite nešto drugo, ne možete da zahtevate da se u jednom momentu brane, spuste na 20 svojih metara. Oni to ne znaju, oni su ekipa koja igra na gol više!

Ako Srbija pobedi Vels, 90 odsto ide na Svetski šampionat u Rusiju

Kakvu će taktiku Alegri pripremiti za Kristijana Ronalda?
- Očekujem da će Alegri opet ići s Barzaljijem na toj desnoj strani. Ne znam da li će sve igrače imati na raspolaganju. Znam da je Kedira povređen, ne znam da li će se oporaviti. Ipak, trener Juventusa neće mnogo menjati ekipu za finale. Sigurno će jedan na toj desnoj strani biti Dani Alveš. Možda postoji dilema Kvadrado ili Barzalji, ali mislim da će zbog pronalaženja adekvatnog odgovora na Ranalda šansu dobiti Barzalji. Na ostalim mestima u timu biće sve standardno. Čitam u italijanskoj štampi da je Mandžukić povređen, ali zna se kako jaku volju i želju on ima pa verujem da će zaigrati u Kardifu.
Linije koje Dibala, Iguain i Mandžukić iscrtavaju tokom utakmice deluju kao stranice Bermudskog trougla u kojem tonu protivničke nade nakon sudara s Juventusom. Ipak, Dani Alveš se tokom sezone pretvorio u bočnu plutajuću minu?
- Uloga igrača kao što je Dani Alveš u savremenom fudbalu je krucijalna. Više nemate te bočne igrače koji su strogo defanzivni. Doduše, u toj varijanti s Barzaljijem bi se možda mogla i povući razlika jer je s druge strane Kristijano Ronaldo, ali tendencija je da taj defanzivni bočni igrač, kad god može, učestvuje u napadima. A opet i taj koji je ofanzivniji treba da se brani. Tako da se tu praktično pravi tandem. Kad imate igrača tipa Dani Alveš, koji može da igra i odbranu i napad, ili po staroj nomenklaturi da bude i bek i krilo, možete s njim da kombinujete šta hoćete.
S druge strane je Aleks Sandro.
- To je najbolji defanzivni igrač na svetu! Nenormalno je motoričan - odbrambene zadatke obavlja perfektno, a opet stiže da se nametne i kao napadač.
Golman Điđi Bufon je u martu upisao hiljaditu utakmicu u karijeri, od kojih je čak 285 za Juventus u Seriji A. Ne pojavljuje se često u medijima, ali ne propuštate priliku da pomenete tog golmana koji će verovatno narednog leta u Rusiji zabeležiti svoje peto učešće na svetskim šampionatima. Zašto?
- Bufon je golman za udžbenike. Drago mi je što je legenda mog nekadašnjeg kluba. Sportsmen kakav se retko sreće. Ne znam da li je čovek imao ijednu mrlju u karijeri. Eto, stao je u red golmana kao što su Piter Šilton, Rožerio Seni i Rej Klemens koji su imali više od hiljadu mečeva. Ljudi kao Bufon spadaju u grupu egzemplara, a tu je svakako i Paolo Maldini. To su neki igrači, u ovom slučaju golmani, o kojima treba da se piše i priča afirmativno. Deca da se ugledaju na Bufona, a ne na neke bitange!
I kakva je prognoza finala 3. juna na „Milenijum stadionu" u Kardifu?
- Kažem, šteta je što se ne igraju dve utakmice, ali kad je tako, barem neka bude produžetaka. Posle neka bude kako bude, ali dajem prednost Juventusu. Voleo bih da Bufon podigne trofej.
Sedam dana nakon završetka ovogodišnjeg ciklusa Lige šampiona, nastavljaju se kvalifikacije za Svetski šampionat u Rusiji. Reprezentacija Crne Gore, u kojoj ste pomoćnik selektoru Ljubiši Tumbakoviću, igra protiv Jermenije. Hamletovska dilema „biti ili ne biti"?
- Jeste, Jermenija nam je ključna. Pokušaćemo da uhvatimo priključak sa selekcijama koje se nadaju baražu. Već sam pogled na tabelu nam govori da je ta utakmica jako bitna. Na kraju krajeva, svaka sledeća je uvek najvažnija. Ipak, ova s Jermenijom ima neverovatno veliki značaj. Igramo kod kuće, nadamo se da ćemo valjda prvi put u dosadašnjem toku kvalifikacija biti u prilici da računamo na najjači tim, pa se i nadamo najboljem. Nedostajaće nam Vešović zbog kartona. Jako je bitan šraf, ali nadamo se da će se oporaviti igrači koji su bili povređeni i da ćemo ih sve imati na raspolaganju. Tu utakmicu moramo da dobijemo. Kaže se da se u životu ništa ne mora, ali Jermenija se dobiti mora!
Kad je reč o selekciji Srbije, prva četiri kvalifikaciona meča su nagovestila da bi „orlovi", posle propuštena tri velika takmičenja, konačno mogli da se pojave u visokom fudbalskom društvu - u Rusiji 2018. Da li Vi delite takav optimizam?
- Da! Utakmica s Velsom može mnogo toga da generiše u daljem toku kvalifikacija. Ako se pobedi Vels, verujem da su „orlovi" 90 odsto u Rusiji!
Znači, s direktnom mondijalskom kartom?
- Verujem da će biti tako. Vidi se pomak. Na kraju krajeva, imamo ekipu koja zna da igra na rezultat. Sad, možda u nekim momentima ne umiremo baš u lepoti, ali na velika takmičenja idu čvrsti i jaki, a ne uvek lepi! Odmah bih potpisao da tako bude sa Srbijom, ali da se nađe među učesnicima Svetskog šampionata u Rusiji 2018.
Balkanska fudbalska liga. Zašto se o njenom pokretanju govori duže od decenije, a utisak je da se i pored nekih najava nije mnogo odmaklo na tom planu? Koji su razlozi za to kad niko ne spori da bi ona bila spasonosno rešenje za fudbal u regionu sa slabim ligama, malom posetom i izostankom sponzora?
- Ne znam... Na ovim prostorima sve se pretočilo u politiku. I koliko god mi na balkansku ligu sa sportske strane gledamo kao na dobru stvar, poslednju štriklu daće politika, odnosno vlasti država koje bi u nju bile uključene. I kad one odluče, verovatno će i liga krenuti. A ja kao sportista slabo se razumem u politiku, pa kad je tako - neću mnogo u to ni da se mešam!