INTERVJU, ZORAN PAŠALIĆ: Tigar bez zuba

INTERVJU, ZORAN PAŠALIĆ: Tigar bez zuba

Foto: Oksana Toskić


Pojedinac ne može da čini instituciju. Institucija je ta koja treba da jača i čiji autoritet treba osnažiti. Znate li kad je uveden prvi ombudsman i kako se zvao? Ili kako se zove zaštitnik građana u Crnoj Gori ili Hrvatskoj?

Zaštitnik građana Zoran Pašalić tražio je da mu pošaljemo pitanja unapred da bi se pripremio. I kao neko ko je do pre tri nedelje bio predsednik Prekršajnog apelacionog suda, stvarno se udubio u predmet. Na većinu pitanja imao je spreman učtiv, pravnički, ali floskulativan odgovor. Prijatno nas je iznenadio činjenicom da je u instituciji Zaštitnika zadržao skoro sve ljude koji su do sada tu bili zaposleni. Manje nas je iznenadio utisak da nije spreman da se suprotstavi vladajućoj stranci, odnosno da na pravi način zagrebe ispod površine i udari na trule ili neizgrađene institucije sistema. Pašalić očito ne želi da se zamera, iako bi ombudsman baš to trebalo da radi, jer u suprotnom postaje kancelarija za brze odgovore. Neće da kaže čak ni da li navija za Partizan ili Zvezdu mada je svojevremeno bio član skupštine i jednog i drugog kluba. Ne komentariše postupanje svog prethodnika Saše Jankovića. A možda mu je samo skrenuta pažnja da su za njega to već uradili „Pink” i „Informer”.
Koje izmene ćete uvesti u rad institucije Zaštitnika?
– U Evropi se za ovu instituciju kaže da je tigar bez zuba, a i naš zakon daje vrlo male ingerencije Zaštitniku. Postoji čitav niz institucija čiji rad ombudsman kod nas ne kontroliše, to su predsednik, Vlada, Narodna skupština, sudovi, tužilaštva i Ustavni sud. U drugim zemljama su drugačija rešenja. Ako se zna da se 10 odsto pritužbi građana odnosi baš na sudove, možda bi trebalo oblast delovanja proširiti i na njih.
Verujete li da postoji pravna država iako smo se na mnogo primera – ubijanje žena ispred centara za socijalni rad ili slučaj Savamale – uverili da delovi državnog aparata često ne čine funkcionalnu celinu?
– Verujem, zaista. Ali treba biti korektan. Srbija nema ekskluzivno pravo na nasilje u porodici, to se dešava i u zemljama čije su institucije daleko starije. Slučaj „Savamala” je pojedinačan i važan slučaj, jeste medijski zapažen, ali je ipak pojedinačan. Na svakom primeru institucije treba da pokažu svoju vrednost.
Ali vidimo da one to ne pokazuju. Kako ćete zaštititi građane od njihovog činjenja ili nečinjenja ako ni same institucije ne znaju svoj posao ili ga ne rade adekvatno?
– Apsolutno verujem da mogu da se izborim s tim, u suprotnom ne bih obavljao ovaj posao. Osnovni problem nije u isticanju pojedinačne institucije, već u njihovom povezivanju u sistem. Sve i da devet od deset institucija radi dobro, ako jedna iskače, to narušava lanac i ceo sistem se ruši. E, to je posao Zaštitnika građana, da ih uveže i da svaka od njih pojedinačno zna šta je njen posao, a šta je posao onih drugih, kako se ne bi prebacivala odgovornost. Tada će se tačno znati i ko je zakazao u lancu.
Hoćete li moći to da uradite imajući u vidu da to zahteva da udarite na funkcionere vladajuće stranke, koja je i Vas postavila na mesto zaštitnika?
– Zaštitnik građana i ne može da udara na stranačke funkcionere jer bi to bilo političko delovanje. Ja mogu da kontrolišem samo rad organa javne vlasti i njenih rukovodilaca. Meni su institucije važne jer građani znaju da su institucije trajne i da pojedinac dođe i prođe. Nije bitno ko je bio na čelu Vrhovnog kasacionog suda ili Prekršajnog suda pre 15 godina, važno je samo kakav efekat ostavi.
Tom analogijom nije bitno ni ko je predsednik države?
– Predsednik države je izuzetno važna funkcija jer po Ustavu ona predstavlja državu.
Jeste li spremni da u uspostavljanju sistema dođete do vrha i kažete: „Vučiću, Vi ste odgovorni za ceo sistem”?
– Sistem se pravi od dna do vrha ili od vrha do dna. Nema prepreke koja bi to mogla da zaustavi na ma kojem nivou, pa ni na najvišem. Kada postoji problem, da bi se on rešio, svakako se prvo mora locirati ko ga je napravio.

Da se niko ne uvredi, ali nisam konkurisao za studentski dom ili stipendiju. Da je visok prosek na fakultetu najvažnija stvar, oni koji ga postignu mogli bi da više ništa u životu ne urade

Znači, imate odrešene ruke da budete nezavisni?
– Da. Moji okviri su samo postupanje u skladu sa Ustavom i zakonima.
Šta biste pohvalili u radu Saše Jankovića, a šta mu je bio najveći propust?
– Ova institucija je postigla mnogo, a uvek može bolje. Uvideo sam da ovde radi tim vrlo predanih ljudi koji su privrženi poslu i spremni da, ako treba, ostanu prekovremeno ili propuste pauzu samo da bi što pre i što kvalitetnije uradili posao iako nismo ograničeni rokovima. S druge strane, da biste za nekoga rekli da je imao propuste u radu, morate mnogo bolje da poznajete njegovu situaciju nego što sam je je sagledao za 20 dana.
Ostajete pri tome da ne komentarišete Jankovića kao pojedinca?
– Da.
Zar pojedinac ne čini instituciju?
– Pojedinac ne može da čini instituciju. Institucija je ta koja treba da jača i čiji autoritet treba osnažiti. Evo, ja Vama postavljam pitanje: znate li kada je uveden prvi ombudsman i kako se zvao? Ili kako se zove zaštitnik građana u Crnoj Gori ili Hrvatskoj?
Ne znam, ali zašto je to bitno?
– U tome i jeste poenta, nije bitno jer je za građane važno da znaju gde se nalazi kancelarija i kada mogu da dođu.
Hoćete da kažete da je dobro da se ne zna ko je zaštitnik građana?
– Ne, jer je ovo inokosni organ i ime se mora znati. Zaštitnik građana, ako se personalno shvati, snosi punu odgovornost za rad cele institucije. Ali ne možete zaboraviti 90 ljudi koji ovde rade vrlo ozbiljan posao i praktično pripremaju svaki predmet. Ono što je do sada uradila ova institucija vrlo je značajno. To pokazuje broj pritužbi građana, koji stalno raste. Direktan kontakt Zaštitnika sa građanima, koji sam već najavio, uticaće na to da dodatno ojača poverenje.
Koje ljude ćete dovesti, jeste li osmislili tim? Naprednjaci su Vam tražili da promenite sastav kabineta.
– Tim već postoji, i to dobar. Zamenici već postoje. Doveo sam dve saradnice iz Apelacionog suda i samo smo nas troje novi u čitavoj instituciji.
Predložili ste da se smanji plata zaštitnika jer je „nepristojno visoka” iako znate da je zakonski regulisana. Janković je to ocenio kao „odraz vladajućeg populizma i potcenjivanja funkcije zaštitnika građana”.
– Mnogi su to tako ocenili, ne govorim o gospodinu Jankoviću, čak i da ne postoji zakonsko uporište. Nije tačno. Ne treba čak ni tražiti izmenu zakona, bitno je samo pročitati zakon u kojem piše da „zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda”, a to ne znači da on mora da koristi svoje pravo. Vi meni možete dati pravo da parkiram auto u vašem dvorištu, ali to me ne obavezuje da svako veče dolazim i parkiram kod vas. Hteo sam time da skrenem pažnju na činjenicu da zaposleni u instituciji Zaštitnika rade nekad i za pet puta manju platu od zaštitnika, a imaju niže plate čak i od onih čiji rad treba da kontrolišu. Na plate samog zaštitnika i njegova četiri zamenika ide trećina ukupnog novca namenjenog celoj toj instituciji. Moj lični čin je bio da na to ukažem javnosti.
Opozicija Vam je zamerala što ste studirali 13 godina i imali prosek 6,7 na Pravnom fakultetu. Smatrate li to nekom vrstom mrlje u biografiji?
– Kada neko prekrši neki rok, osnovna je stvar da pitate zašto se to desilo. Već sam rekao da sam radio u vreme studiranja, ali detalje nemam potrebe nikome da objašnjavam. Da se niko ne uvredi, ali nisam konkurisao za studentski dom ili stipendiju. Moja biografija je ispunjena brojnim radovima i dostignućima posle fakulteta, a dostupna je javnosti duže od 10 godina. Da je visok prosek na fakultetu najvažnija stvar, oni koji ga postignu mogli bi da stanu i da ništa više u životu ne urade.

Tim već postoji, i to dobar. Zamenici već postoje. Doveo sam dve saradnice iz Apelacionog suda i samo smo nas troje novi u čitavoj instituciji

Koji vam je bio najteži predmet?
– Ne znam. Mogu da kažem da su mi omiljeni bili krivični postupak i krivično pravo, a srećom, tu je bilo više ispita pa su mi izvukli prosek (smeh).
Kad smo kod Vaše biografije, nju je obeležio i slučaj kažnjavanja nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića i ministarke Snežane Samardžić Marković sa po 40.000 dinara zbog ispijanja šampanjca na stadionu, što je iskorišćeno za politički marketing. Poslanica SRS Vjerica Radeta rekla je da je to „primer poltronskog ponašanja i da ćete kako ste služili Tadiću, sada služiti i Vučiću”.
– Ako je to što sam predsedavao organom za prekršaje u trenutku kada je suđeno predsedniku države, a što se vrlo retko događa, poltronsko ponašanje, ja onda nemam komentar. To što neko kasnije takav slučaj iskoristi u marketinške svrhe, zaista nema veze sa mnom.
Za koga navijate?
– Pošto me to pitate zbog angažovanja u Zvezdi i Partizanu, želim da znate da se nikome nisam naturao. Mene su zvali. Išao sam da pomognem, negde sam uspeo, negde nisam. Drugo, članstvo u skupštini jednog ili drugog kluba nisam iskoristio za finansijski dobitak ili sticanje privilegija. Čak ni besplatne karte za utakmice nisam uzimao.
To nije odgovor.
– Odgovor ću zadržati za sebe. Kao zaštitnik građana, navijam za građane, eto.

IŠAO SAM U KULTNO MESTO “POŠ”

U medijima se pojavila informacija da ste suvlasnik noćnog kluba „Poš” u Beogradu, ali ste to demantovali. Odakle takve informacije, jeste li odlazili tamo?
– Ne znam ko me je povezao s tim i s kojim ciljem. Odgovorno tvrdim, po milioniti put, da nikada nisam imao udeo kapitala ni u jedinom striptiz klubu. „Poš” je radio nekih 20 godina i to je bilo kultno mesto za ceo taj kraj, Vračarski plato. Svakako da sam tamo bio. I ne samo ja nego svi mi koji smo u tom kraju živeli.

PROSEČAN GRAĐANIN NE ZNA ŠTA JE POSAO ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Zna li prosečan građanin Srbije šta ombudsman treba da radi?
– Ne zna, bar ne detaljno. Građani ne razumeju do koje mere zaštitnik može da deluje. Nekad misle da može da im pomogne u svakom pogledu, dodeli im stan ili ih vrati na posao koji su izgubili. To, naravno, nije tačno. On je tu da proverava rad organa uprave i utvrdi da li je bilo propusta i da, ako propuste utvrdi, predloži način da se oni isprave.
Hoćete li proširiti oblast delovanja?
– Planiramo i neke inovacije u radu u smislu veće zaštite radnika. A interesuju me i prava preduzetnika koji rade na sopstvenom kapitalu. Njih u Srbiji ima oko 240.000, a zapošljavaju oko milion ljudi, što je solidna baza. Poglavljem 23 predviđene su izmene Zakona o Zaštitniku građana, proširenje i prilagođavanje sistematizacije u instituciji Zaštitnika građana novim uslovima, kao i pronalažanje novih prostorija i preseljenje tamo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar