MERKELOVA JE JASNO REKLA SVOJ STAV O KOSOVU

Jedan od bliskih saradnika nemačke kancelarke i izvestilac EP za Srbiju poručuje da će Brisel prihvatiti rešenje sa kojim se slože obe strane u dijalogu Beograda i Prištine ako se poštuju međunarodno pravo i princip multietničnosti

Dejvid Mekalister je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Možda još važniji detalj u biografiji ovog Nemca škotskog porekla je to što je blizak saradnik nemačke kancelarke Angele Merkel.

Iako ima dvojno državljanstvo, za sebe kaže da je "više-manje u potpunosti Nemac" pošto je čitav život proveo u Nemačkoj, tamo se školovao i služio vojsku. Ipak, za svoje odrastanje u Zapadnom Berlinu ističe da je bilo u "britanskom stilu". Pravnik po profesiji, bio je predsednik parlamentarne grupe CDU u parlamentu Donje Saksonije od 2003. do 2010. godine, a izabran je i za predsednika stranke 2008. Od 2010. bio je i član nadzornog tela kompanije "Folksvagen". Kad je 2014. postao evroparlamentarac, mediji su ga opisivali kao jednu od zvezda u usponu u okviru stranke, a Merkelova mu je još 2005. nudila mesto generalnog sekretara CDU, što je on odbio sa obrazloženjem da je suviše rano da zauzme tu poziciju.

Zbog svega toga, sa specifičnom težinom treba čitati pisanje "Blica" od prošle nedelje da lično Mekalister ubeđuje Merkelovu da "prihvati rešenje za kosovski problem, koji Srbija predloži". Njihovi diplomatski izvori tvrde da su se njih dvoje nedavno sreli tim povodom, ali da je kancelarka odmah odbila taj predlog.

Redakcija "Ekspresa" je nedeljama ugovarala intervju sa Mekalisterom, a na kraju smo zbog njegovih obaveza ipak morali da se svedemo na nekoliko pitanja. U međuvremenu je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta velikom većinom glasova usvojio u utorak Mekalisterov Nacrt izveštaja o Srbiji, sa unetim amandmanom koji se odnosi na razgovore o mogućoj korekciji granica kao delu rešenja u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je prvi put da se formulacija demarkacije granica našla u nekom briselskom dokumentu, što verovatno znači da se u razgovorima na najvišem nivou otišlo u ozbiljnu razradu, navodno Vučićeve i Tačijeve ideje o razgraničenju.

Nekoliko dana pre glasanja u Odboru, bio je u poseti Beogradu, a zatim i Prištini. Nakon sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, izneo je stav EP da bilo kakav dogovor Beograda i Prištine može biti prihvaćen, samo ako se dogovore obe strane i ako se uzme u obzir stabilnost u regionu i međunarodno pravo.

- Drago mi je što je i izvestilac EP za Kosovo Igor Šoltes u svojim izveštajima po tom pitanju koristio isti vokabular. A on je takav da primećujemo tekuću debatu koja se odnosi na moguće izmene granice Srbije i Kosova, uključujući razmenu teritorija. EP ističe multietničku prirodu i Kosova i Srbije i etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu - rekao je Mekalister, što potpuno odgovara zamisli da većina Srba svakako ostaje na Kosovu po svakom scenariju. Dodao je i da pažljivo sluša ono što predsednik Vučić ima da kaže, kao i ljudi sa Kosova. Kako je istakao, u ovom momentu nije moguće predvideti ni sadržaj, ni datum mogućeg dogovora.
Imajući u vidu ove poslednje izjave, naše prvo pitanje Mekalisteru je zbog čega Nemačka i neke od njima bliskih država članica EU strahuju od potencijalne razmene teritorija i korekcije granica između Srbije i Kosova, ali je on, kao i svaki britanski džentlmen s diplomatskim iskustvom, izbegao konkretan odgovor.

Zašto je Nemačka protiv tog predloga ako ga obe strane prihvate?

- Ja sam član Evropskog parlamenta, a ne vlade Nemačke. Kancelarka Merkel otvoreno je saopštila svoje mišljenje o nepovredivosti teritorijalnog integriteta država zapadnog Balkana. Nemački šef diplomatije Heiko Mas dodao je i da bi promena teritorija mogla da otvori previše starih rana među građanima vašeg regiona.

Neke od poslednjih izjava kancelarke Merkel, ipak, zvuče nešto umerenije i pomirljivije. Šta se promenilo u međuvremenu? Jeste li razgovarali sa njom, koji je njen stav?

- Kancelarka je javno rekla svoj stav. Dijalog u Briselu treba da se nastavi i Beograd i Priština treba da teže sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa dve strane. S druge strane, naglasak treba staviti na implementaciju ranije postignutih dogovora, kao što je formiranje Zajednice/Asocijacije srpskih opština na Kosovu.

Čuli smo u Beogradu Vaš stav i stav Evropskog parlamenta o potencijalnoj razmeni teritorija i korekciji granica između Srbije i Kosova. Međutim, nismo čuli stav visoke predstavnice EU za diplomatiju Mogerini o tome, baš kao ni o krizi na Gazivodama. Zašto je to tako?

- Gospođa Mogerini u avgustu je izjavila da će ishod dijaloga koji bude međusobno dogovoren dobiti njenu podršku ako je u skladu međunarodnim pravilima i regulativom EU.

Da li razumete nezadovoljstvo predsednika Vučića zbog toga što je, u trenutku kada su specijalne vojne jedinice bile u Zvečanu prethodne subote, iz Brisela stiglo upozorenje da "obe strane smire situaciju"?
- Nemam informaciju da su specijalne jedinice vojske bile u Zvečanu. Ipak, ohrabrujemo obe strane da nastave sa radom na zajedničkom cilju regionalne saradnje, pomirenja i u konkretnim okvirima na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.