NOVOGODIŠNJI INTERVJU SA SINIŠOM MALIM

NOVOGODIŠNJI INTERVJU SA SINIŠOM MALIM


Mi ćemo dati građevinske dozvole, sutra ili prekosutra, za preko milion kvadrata. Dakle, mi smo za tri i po godine ukupno dali dozvola za preko 2,2 miliona kvadrata. Prethodna vlast je za šest godina ukupno dala za milion kvadrata. To je ono o čemu pričamo sve vreme

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali važi za jednog od ozbiljnijih kandidata SNS-a za ovo mesto na predstojećim izborima u prestonici, koji treba da se održe na proleće. Neposredan, energičan, školovan i ovde i na Zapadu, ovaj finansijski stručnjak predstavlja Vučićevog čoveka od poverenja.

Gde god da se u poslednje vreme formalno nalazio, u fokusu su mu bila dva velika projekta – izgradnja “Beograda na vodi” i “Er Srbija”. Za četiri godine koliko je na čelu grada nije samo uspeo da sredi javne finansije, već i da postane pravi političar. Iako tvrdi da ga funkcije ne zanimaju, kroz razgovor pokazuje da mu je stalo da dovrši ono što je započeo.

Novu godinu će dočekati u Beogradu, prošetaće i lično proveriti da li je sve u najboljem redu, a ujutro će obići prvu bebu u 2018. i otvoriti Ulicu otvorenog srca.

Na šta ste najponosniji što ste uradili otkad ste na čelu grada?

– Ponosan sam na jednu novu energiju koju smo doneli u Beograd i kada se setim Beograda 2013. godine, to je Beograd koji je bio siv, bio je u dugovima do guše, bez perspektive, bez lepih, velikih, novih investicija, sa puno zapuštenih mesta u gradu. I mi smo uspeli da, za samo tri i po godine, to potpuno preokrenemo. Grad Beograd više nije grad sivila, nije više grad gde prelazite ulicu na drugu stranu da vam ne bi neka fasada pala na glavu i povredila vas ili vaše dete. Beograd je grad koji ima rekordno nisku nezaposlenost u ovom trenutku. Dakle, po podacima iz novembra 2017. godine, svega 88.120 ljudi je na birou za zapošljavanje. Početkom 2014. taj broj je bio 110.000. Samo u Beogradu 20.000 ljudi sa tog biroa je dobilo posao, plus svi oni koji su se u međuvremenu doselili u Beograd. To je mnogo više ljudi i ponosan sam na to što nije više problem naći posao u Beogradu. Borimo se za svako novo radno mesto i dalje, ali treba da radimo na unapređenju naše infrastrukture, i putne i komunalne, i na podizanju životnog standarda. Te 2013. godine niste imali nijedan projekat od strateškog značaja za grad Beograd koji je bio u toku. Krenuli smo bukvalno od minusa, u kasi je bilo milijardu i 118 miliona evra minusa, a vratili smo negde do 500 miliona u međuvremenu. Beograd je prvi put u istoriji dobio kreditni rejting.

Zbog čega je kreditni rejting važan?

– Kreditni rejting se daje samo onim gradovima koji zaslužuju taj rejting koji pokazuje da smo stabilni i samoodrživi po pitanju finansija. Naravno, bez kreditnog rejtinga ne možete ni investitore da privučete, niko ne bi došao u vaš grad. Jer to je poruka da ste finansije doveli u red, da ste odgovorni, da ste pažljivi, kao što i treba da budete. I onda, kao posledicu toga imate da ste smanjili nezaposlenost, da nikad više gradilišta u Beogradu niste imali, da se gradi na svakom ćošku… Hotel “Hilton” je završen, a deset godina je čekao. Tržni centar u Rajićevoj je bio napušten više od deset godina. Mi smo to pokrenuli, taj tržni centar je otvoren. Sređeno je i kreću radovi na mestu gde je bio nekada savezni MUP. “Ikea” se čekala više od decenije, mi smo doveli “Ikeu”, napravili, otvorili. To su sve neki simboli promena koje su se u našem gradu desile. Naravno, u svakoj od tih investicija imate dva aspekta – zapošljavanje naše građevinske industrije i pokretanje naše privrede. Zato imamo stope rasta na nivou Srbije, koje su važne, a Beograd je 40 odsto GDP-a Srbije, tako da pokretanjem Beograda, pokrećete celu Srbiju. A sa druge strane imate novo zapošljavanje, jer svaki od tih tržnih centara ili hotela koje smo otvorili zapošljava ljude. Onda se to oslikava i na broj nezaposlenih, koji je nikada manji.
Evo jedne ekskluzivne informacije. Mi ćemo dati građevinske dozvole, sutra ili prekosutra, za preko milion kvadrata. Dakle, mi smo za tri i po godine ukupno dali za preko 2,2 miliona kvadrata dozvola. Dragan Đilas za šest godina je dao za milion kvadrata ukupno. Znači, to je ono što pričamo sve vreme. Da li se nekom sviđa neki Siniša ili se ne sviđa, to je manje važno. Ajmo samo da govorimo o rezultatima. Dakle, nikada više gradilišta, nikada manji broj nezaposlenih, nikada se brže građevinske dozvole nisu izdavale. U proseku 12 dana traje izdavanje građevinske dozvole u Beogradu u odnosu na godinu, dve dana koliko je trajalo u nekom prethodnom periodu. Zato imate veliki broj investicija i javnih i privatnih i zato, de fakto, imate Beograd koji raste.

Sinisa Mali, Oksana (4)Veoma je važno da ovako odgovornu politiku nastavimo jer nama treba još desetak stabilnih godina, u kojima ćemo iz godine u godinu rasti, imati nove investicije… Sledeće godine počinjemo s gradnjom novog mosta preko reke Save, tunela kroz centar grada, novog mosta preko Ade Huje, metroa…

Raste li i “Beograd na vodi”?

– Da. Posebno sam ponosan na “Beograd na vodi” jer to je san koji su Beograđani sanjali decenijama. Mi smo taj san, zajedno sa njima, dosanjali. I nisu nam verovali na početku da na tom mestu, koje je bilo najružnije u Beogradu, mesto puno udžerica, baraka, zmija, pacova i svega ostalog, sada imate jednu od najlepših promenada u Evropi, već završenu, gde Beograđani imaju prilike svaki dan da se prošetaju. A sa druge strane imate najveće gradilište, najveći projekat koji potpuno menja perspektivu grada Beograda i koji ga postavlja rame uz rame sa svetskim metropolama. To je veliki uspeh, niko nam nije verovao da to možemo da uradimo, s druge strane, pričali su kako je to san jednog čoveka, Aleksandra Vučića, kako se gradi “Beograd na vodi” samo zbog jedne kafane. Mi već sledećeg aprila imamo useljenje prvih 256 porodica.

Sledećeg aprila, za četiri meseca?

– Da, za četiri meseca. Naravno, u toku je i izgradnja tržnog centra i velike kule “Beograd” i još dve dodatne kule se iza grade, stambene kule, mislim da se došlo do četvrtog ili petog sprata. Dakle, pokazali smo da umemo i da možemo. Nekoliko puta sam pokazao i one podzemne kontejnere koji su nam ostali od Dragana Đilasa. I pokazao sam te replike Terazija, gde su građani Beograda platili 600.000 evra za ono što je vetar srušio. I pokazao sam i taj Pazl grad i pokazali smo i način na koji su oni vodili računa o deci. Pionirski grad kako je uništen i devastiran. Da umesto Pionirskog grada gde deca provode vreme, i ja sam tamo provodio vreme kad sam bio mali, imate rijaliti šou “Veliki brat”. I od nabavke “Solarisovih” autobusa do svega ostalog. Mi smo potpuno drugačije to radili. Vodili smo računa o svakom dinaru. Svaki dinar koji smo uštedeli davali smo onima kojima smatramo da je to najpotrebnije i ulagali u infrastrukturu. Mi smo tek u budžetu ove godine, u rebalansu budžeta u junu, kada smo vratili neke kredite domaćih banaka prevashodno, mislim da je to bila AIK banka, ako se ne varam, Inteza i tako dalje. I stvorio nam se prostor u budžetu. Tad smo izračunali koliko možemo porodiljama na teritoriji grada Beograda da damo za svako rođeno dete. Pa smo izašli sa predlogom da to bude 10.000 dinara i za svaku nezaposlenu još 25.000, 35.000 dinara ukupno. Sada u budžetu za 2018. videli smo da imamo još malo prostora, pa smo rekli još 10.000 dinara za svako prvorođeno dete u Beogradu. To je odgovorna politika. Ne radim kao što je radio moj prethodnik, pa je obećavao “evo tebi 50, tebi 100, tebi 20…” i onda ništa od toga nije isplaćeno jer para u budžetu nije bilo. I sve te dugove je isplatio neki Siniša Mali. Kao i dugove prema trudnicama i dugove prema porodiljama. Danas je Beograd grad koji ima potpuno stabilne javne finansije, konsolidovana javna preduzeća. Ja ću dati samo još jedan podatak zbog vas ovde koji ste. Godine 2013. ukupna dividenda, ono što su gradska preduzeća uplatila u budžet grada Beograda, bila je 680 miliona dinara. Prošle godine ista ta preduzeća u budžet grada su, a iz budžeta svi vi kao građani Beograda dobijate za vrtiće i za bolnice i za socijalu i sve ostalo i za kupovinu novih autobusa, prošle godine uplatila 5,1 milijardu. Sad vi saberite i oduzmite, ništa mi tu nismo mnogo uradili osim da sam izbacio sve savetnike, izbacio sam sve nepotrebne PR ugovore, advokatske usluge, istraživanje tržišta, sve gluposti koje je ovaj prethodni stavio u javna preduzeća da bi izvlačio pare. Odjednom imate da preduzeća proizvode 40 i nešto miliona evra u odnosu na pet miliona evra pre samo tri godine. Taj novac je odlazio u privatne džepove. I zato verujem da je za budućnost grada Beograda veoma važan kontinuitet. Dakle, veoma je važno da ovako odgovornu politiku nastavimo jer nama u gradu, realno, kao i u Srbiji, treba još desetak stabilnih godina, u kojima ćemo iz godine u godinu rasti, imati nove investicije, sledeće godine gradimo novi most preko reke Save, pa tunel kroz centar grada. Gradimo i završavamo projekat sledeće godine, novi most preko Ade Huje. Ide koncesija aerodroma, metro.

Sinisa Mali, Oksana (34)Beograd je 40 odsto GDP-a Srbije, tako da pokretanjem Beograda, pokrećete celu Srbiju

Da li je metro realan projekat do 2020. kao što se najavili?

– Da. Potpisali smo u petak ugovor sa “Žisom”, to je francuska kompanija koja radi tu pri vizibiliti studiju, tako da su do septembra gotovi. Sledećeg septembra krećemo da radimo vizibiliti studiju i ceo izvođački projekat i 2019. ili 2020. krećemo da gradimo. Beograd je, mislim, jedini grad u Evropi koji još nema metro, a ima preko milion stanovnika. To je za nas sada finansijski u redu, a s druge strane izvor rasta. Dakle, te dve milijarde samo za prvu liniju, od 22 kilometra, to će da rade domaće kompanije, pa će to da uđe u naš BDP i zaposli neke ljude. Sledeće godine u budžetu nam je, već sam ostavio novac,  izgradnja gondole koja povezuje Kalemegdan sa parkom Ušće. Ne uzimamo kredite, radimo iz sopstvenih sredstava koje smo uštedeli. Dakle, ništa ne obećavam što ne mogu da uradim. U budžetu imamo za sto autobusa koje ćemo kupiti naredne godine. Stotine autobusa. Kada ste u blatu do guše, kao što sam ja bio 2014. godine, zvali su ljudi i govorili grad Beograd duguje svima. Javna preduzeća duguju svima. Opštine duguju svima. I dalje duguju. Ali to smanjujemo. Kao da vas u vašem domaćinstvu zovu prijatelji, pa kažu – pozajmio sam ti 100 evra, vrati mi 100 evra, a vi gledate kako da skrpite za hleb i mleko. Onda, polako, kako smo se oporavljali, tako smo krenuli da razmišljamo o nekim drugim stvarima, kao što je socijala, kao što je obrazovanje, kupovina novih autobusa… Mi sada u ovom trenutku imamo situaciju da nam je budžet potpuno stabilan i pitanje je šta i kako dalje. A onda smo smislili dva projekta – jedno su senior kartice, a drugo “Da se gradi, da se radi po tvom”. Dakle, senior kartice – to je naš način da pomognemo našim najstarijim sugrađanima i da kažemo – gledajte, imate jednu karticu i ta kartica vam daje mogućnost da imate popuste u velikom broju maloprodajnih objekata u Beogradu. Grad Beograd ne košta ništa, a penzioneri dobijaju uštede, još se trgovci utrkuju da u tome učestvuju. Drugi projekat ”Da se gradi, da se radi po tvom” radili smo po ugledu na Pariz. Dajemo mogućnost građanima da sami malo promovišu svoj komšiluk, svoju opštinu i da kažu šta bi želeli da urade u njihovom kraju. Građani sami, ili preko BG portala ili u opštini gde mogu da glasaju, daju svoje predloge, šta i kako u svom komšiluku i svojoj opštini treba da urade u svom gradu. Mi smo za to već odvojili dvesta miliona dinara u budžetu za narednu godinu. Svaka opština još deset miliona i u sledećih nedelju-dve ćemo svaki dan da apdejtujemo te projekte i ideje na sajtu. Imate preko devet i po hiljada predloga koje smo dobili. Ja svakog utorka u “Beogradskoj hronici” odgovaram na pitanja građana, svakog petka primam građane. To niko nikad nije radio. Svi naši gradski većnici primaju građane svakog dana. Odbornici takođe, i sekretari. Svi sekretarijati u Beogradu rade po ceo dan i tako stvaramo zajednički rezultat.

Pomenuli ste dug od milijardu i 118 miliona, kako je on generisan? Jesu li to krediti?

– Većina toga su krediti. Imate ono što Fiskalni savet govori da je javni dug, što po metodologiji jeste javni dug i to je nekih 400-500 miliona evra. To je dug koji je grad Beograd uzeo kao kredite od banaka. Recimo, za konstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, ono što je Đilas pričao pre neki dan u nekoj emisiji, on je rekao da je finansirao to sa kreditom od nula dva odsto, što je laž. Bile su dve tranše tog kredita, 3,75 odsto i 4,4 odsto. Zašto vam to govorim? Isti ti krediti danas koštaju dva odsto. I manje od dva odsto. Dakle, dupla je razlika. To su ogromne cifre sada kada novac nije skup, već poslednjih desetak godina, od 2008. novac nije skup nigde. Ali nisu se oni bavili time. Dakle, oni nisu pregovarali sa tim institucijama. Oni su uzeli šta im oni daju i to je bilo to. Mi smo se trudili, pregovarali, razgovarali i tako dalje. Naravno, na stopu i na visinu kamatne stope vam utiče i kreditni rejting. Pošto njih kreditni rejting nije interesovao, mi smo ga dobili upravo zbog toga da bih imao argument da kažem – gledaj, imamo kreditni rejting. Kad imaš kreditni rejting to ti daje i sigurnost da će taj kredit da bude vraćen. Samim tim i kamatna stopa može da bude niža. Dakle, kada pogledate strukturu toga, osim skupih kredita koje su uzimali, uglavnom je to bilo samo za jedan projekat, za Most na Adi, i to kada saberete ukupno je bilo oko 460 miliona evra, sve ukupno, što je nepojmljivo. Sto šest miliona je koštao most, pristupne saobraćajnice još 300 miliona, a mi imamo predračun za Savski most, koji ćemo raditi sledeće godine. Dakle, isto, po dve trake u oba smera, za tramvaj traka, za bicikliste, za pešake – 40 miliona evra. To je sramota, a nemaš kome da kažeš. I neka nam pristupne saobraćajnice budu tu još 30-40 miliona i imaćemo most istog gabarita, sve isto, samo će da košta 80 miliona evra, u odnosu na njihovih 460. To je ludilo, to je sramota, a pritom je na lošem mestu postavljen. Most preko Save, pa plus most preko Ade Huje i tunel od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana, tri ogromna infrastrukturna saobraćajna projekta koja koštaju mnogo manje nego jedan most. Tim tunelom rešavate celokupan problem u saobraćajnoj gužvi. Dakle, svi oni koji dolaze sa Bulevara despota Stefana, dakle, Mirijevo, Višnjica, Pančevački most i sve ostalo, pošto ide i proširenje Dunavske ulice, svi će proći kroz tunel, a tunelom dva minuta odatle do Bulevara Zorana Đinđića, umesto sada preko Takovske i Kneza Miloša i šta ja znam. Taj most, taj tunel, ako ga uradite kako treba, po četiri trake, komplikovano neviđeno – biće 80 miliona evra. I neka sam pogrešio, neka bude sto. Most preko Ade Huje, ogroman most, dva ili tri puta duži od Mosta na Adi, sada je po projektu koji radimo 170 miliona evra, koji spaja Pančevački put sa Višnjičkim i Mirijevskim bulevarom. I tunel kroz Topčider, koji niko još nije uradio, ne znaju kako da urade, ako uradimo, to će sve biti kompletirano.

Kako su podizali kredite?

– Ne, to su ti krediti dobavljača, to niko ništa nije plaćao. Zato su oni uzimali kredite na javna preduzeća, kada više nisu mogli na grad Beograd jer više niko nije davao kredite gradu Beogradu.

Šta je bio kolateral, ugovor sa Gradom?

– Ma kakve veze ima, kažu grad garantuje sve ovo, nije važno, neko će da plati. Platio je neki Siniša 336 miliona. Ubili su opštine, svi su imali po četiri-pet miliona evra kredita nekih za nešto i nikad nisu ništa uradili. I to kad sabereš, sve to je dug. Plus ovaj dug za trudnice i porodilje, to nije ni bilo u budžetu. Oni su napravili neki SAP sistem, dali neke silne milione i ono što ti je u SAP-u, to plaćaš. Oni su sa strane stavili 14 milijardi dinara, to je 120 miliona evra. Nije bilo u budžetu dugova. Tek kad smo mi došli onda su vadili iz fioka te fakture i sve ostalo. Samo četiri milijarde je bilo dugova za struju, vodu, grejanje, vrtića, socijalnih ustanova, škola i svega ostalog. I to ti je slika i prilika grada Beograda. Tad sam rekao nema šanse, ja ne mogu da plaćam toliko. To su bile teške odluke. Ja bih najviše voleo da sam bio najlepši, najbolji i najpametniji, da me svi vole i da kažu vidi koliko ima para. Danas nikome grad Beograd nije dužan. Isplaćujemo sve u dinar i u dan i na to sam posebno ponosan. To je potpuno druga slika grada Beograda.

Je l’ neko odgovarao za to što je uradila prethodna vlast?

– Gledajte, ja kao gradonačelnik Beograda mogu da kažem svoje. Postoje nadležni organi koji se time bave i koji, pretpostavljam, da rade neke svoje poslove. Sve prijave moguće koje je trebalo i koje smo mogli da podnesemo, mi smo podneli. Sad je sve na pravosudnim organima, tužilaštvu i ostalim organima. Neka rade svoj posao. Ja znam da je bivši gradski menadžer bio u pritvoru i hapšen je bio zbog te afere na Bulevaru kralja Aleksandra. To znam. Ne bavim se tuđim poslom, bavim se svojim poslom. Tako da smo mi naš feo posla uradili pa sad, evo, neka i ostali urade svoj posao.

Sinisa Mali, Oksana (7) Borimo se za lepši i bolji grad i nemam čega da se stidim. Hoću da grad bude dekorativno što osvetljeniji i te lančanice od 200.000 evra smo kupili, kupićemo ih i sledeće godine jer ima novca u kasi

Da li se osećate smenjeno? Poslednjih šest meseci radite kao kad nije bilo Vučićeve najave da ćete otići sa te funkcije. U Skupštini grada se o tome nije raspravljalo do danas, koliko znam?

– Za takvu najavu morate da pitate onu osobu koja je tu najavu i dala. Moj posao je bio da se i rukama i nogama borim za ovaj grad i to radim već tri i po godine. Da se borim svakog dana da Beograđanima bude bolje. Da radim, jednostavno, svoj posao. A nije bilo prijatno i nije bilo lako raditi pod takvim pritiskom, ali na kraju krajeva moj posao jeste da radim pod pritiskom i nikad mi niko nije rekao da će ovo biti lak ili jednostavan posao.

Znači, ne osećate se smenjenim?

– Ne, apsolutno. Osećam se ponosnim na ono što sam uradio i mislim da sam, i sebi, i svojoj deci, i Beograđanima, pokazao da i pored ogromnog pritiska možemo raditi. Pomenuo sam decu zato što smatram da sve što radimo, radimo zbog svoje dece na kraju krajeva, i njihove budućnosti, ne da ih zloupotrebim.

Hoćete li biti na čelu tima i posle izbora?

– To nije pitanje za mene, to je pitanje za predsednika Vučića, za Srpsku naprednu stranku.

Lično šta mislite?

– Još jedanput, moje nije da razmišljam o tome, niti želim da razmišljam o tome. Znate, kada bih se time opteretio, onda bih postao možda pravi političar i bavio bih se samo politikom. Bavio bih se time da li je nekome položaj važan, naziv važan ili nije važan. Ja sam u razgovoru sa svojim prijateljem Vučićem i došao na ovu poziciju iz želje da pomognem, želje da nešto promenim. Ne iz želje da imam neku poziciju, da se zovem ne znam kako i da imam neku funkciju. Tako smatram i danas. Nije bitno da li je Siniša Mali na čelu tima, da li je ko god drugi na čelu tima. Sve što smo uradili u Beogradu, uradili smo kao tim. Probleme koje smo imali rešavali smo kao tim. Prepreke na koje smo nailazili, savladavali smo ih kao tim. Planove i ideje koje smo imali, kreirali smo ih kao tim. Ne može grad Beograd da vodi jedan čovek. To je tim ljudi koji vodi grad. I tim će biti predstavljen i na predstojećim izborima. Poslednja fabrika u Beogradu je otvorena 2006. godine, a mi smo otvorili još dve nove. Za sve te investitore neko se borio i neko ih je doveo i razgovarao s njima, pa ih nije ucenjivao izdavanjem građevinskih dozvole za 15 godina, nego im je dao za 12 dana. I onda se pokrene i građevinska industrija, onda se pokrene industrija i Grada Beograda i Srbije, pa imate rekordno nizak broj nezaposlenih. Tada ste ponosni na ono što ste uradili i na novac koji dobijete u budžet. Kad smo radili rebalans u junu, imali smo tri milijarde dinara više nego što smo planirali. Najveći deo toga je porez na dohodak od zaposlenih. To ide na republiku, pa se deo transferiše na Grad. Nikad nismo imali više zaposlenih i nikad više para od toga, na najzdraviji način punimo budžet i zato niko nije imao šta da mi kaže kad sam predstavljao budžet za 2018. godinu.

Ništa osim da ste jelku platili 83.000 evra, što je čini jednom od najskupljih u svetu?

– I to su promašili, jer je jelka kupljena iz budžeta za 2017. godinu.
Da li je ona adekvatno plaćena?

– Jelka je plaćena onoliko koliko košta, sprovedena je potpuno transparentna javna nabavka i na kraju i nakon toga, uz pritisak moj i moju reakciju, ta jelka je donirana Gradu Beogradu, nije koštala građane ništa. Kao i ona prethodna, tako i ova. Priča o jelci je nastala jer niko nije mogao da mi prigovori nešto za budžet, u kome je planirano 10 odsto više para za socijalu, 10 odsto za kulturu, 3,8 milijardi za putnu infrastrukturu, skoro 10 milijardi za kanalizaciju, vodovod i ostalo. Zato su se uhvatili jelke. Nikada više turista nije bilo. Hoćemo da naš grad bude grad koji svetli tokom novogodišnjih praznika. Tačno je da nikad više nismo uložili u novogodišnju rasvetu, to je naša strategija, ne stidimo se toga. Nismo nikog opljačkali, nismo uzeli kredit, već smo iz onih ušteda investirali ne zato što nam se htelo, već zato što grad od toga živi. Ljudi koji žive u gradu od toga žive. Od turista žive i hotel “Hilton” i “Mona” i “Sent ridžis”. Od 2013. kada je bilo 67 hotela, danas ih ima 94.  Samo turizam u Beogradu direktno zapošljava 60.000 ljudi, na svakom koraku čujete razne jezike. Želimo da naš grad kad se uporedi sa ostalima ima i najlepšu jelku.

Zašto su poklonili jelku, da li zbog toga što su posle dobili drugi tender za lančanice od 200.000 evra?

– To nije posle, već paralelno sproveden tender. Zašto? Zato što smo svi mi idioti, ne razumem kako mi postavljate najgluplje pitanje na svetu. A imate idiote koji optužuju kompaniju koja radi za Beograd od 1999. godine i kažu “neki ljudi nemaju šta da jedu”. Firma “Keep light” je shvatila da će zbog toga da joj se ime provlači po novinama i društvenim mrežama u negativnom kontekstu i da je bolje da poklone jelku. Taj čovek voli Beograd, 18 godina radi to. To nije naša naprednjačka firma, taj čovek je sarađivao i sa Đilasom i sa pokojnim Nenadom Bogdanovićem. Čovek je porodičan, ima svoju firmu, neće da neko za njega govori sad da je nešto ukrao. Jeste pitali ove sramote što su gađali toalet papirima i đubretom tu jelku? Je l’ to pravo ponašanje i način kako pokazuješ da voliš Beograd? Zakon nije prekršen. Pa zar nije sramota da ubaciš deterdžent u fontanu ili kažeš da ćeš bombardovati Slaviju zato što ju je neko sredio? Zar nije sramota kad mi uradimo fasadu, a oni dođu pa sutradan je ižvrljaju? Nisam siguran. Sam od turizma ove godine Beograd će imati 800 miliona evra, sledeće godine cilj nam je milijarda. Preko 20 miliona evra očekujemo prihod samo za novogodišnje praznike. Prvi put ove godine, otkako sam ja ovde, niko se od hotela nije žalio na popunjenost kapaciteta. Borimo se za lepši i bolji grad i nemam čega da se stidim. Hoću da grad bude dekorativno što osvetljeniji, te lančanice od 200.000 evra smo kupili, kupićemo ih i sledeće godine jer ima novca u kasi. I ja sam bio, takođe, iznenađen cenom jelke, delovalo mi je to skupo, ne znam svaku nabavku i zato sam tražio da se ugovor raskine. Kasnije kad sam shvatio da će ona trajati narednih 10 godina i šta smo zapravo dobili, uvideo sam da je realna cena 69.000 evra, koliko i košta, a ne 83.000 kao što su lagali.

Za Novu godinu nastupa Aca Lukas, koji je uslovno osuđen za porodično nasilje. Da li je u redu da takvu ličnost angažuje Grad Beograd? Ipak nije reč o vlasniku kafane na Ibarskoj magistrali?

– Ne znam kako da odgovorim na to pitanje. Gledali smo da organizujemo proslavu na najbolji mogući način, sa muzičkim zvezdama koje mogu da privuku najviše ljudi. Nisam ulazio u izbor izvođača.

Nemate problem sa tim, čovek je priznao krivično delo?

– Ne, pošto znam kroz šta sam ja prošao sa mojom bivšom ženom i da sve to može da bude namešteno i zloupotrebljeno. Ako je priznao, super, idemo dalje i čovek sad može da radi svoj posao.

Šta mislite da ste mogli bolje da uradite?

– Neko bi rekao uvek može bolje ili brže. Žao mi je što nisam imao malo više vremena za razgovor sa građanima. Investicije koje smo radili, sprovodili smo u dogovoru s građanima, ali žao mi je što toga nije bilo više. Ko god bude vodio grad u narednom periodu, nadam se da će se time baviti. Mi smo obezbedili preduslov, stabilne javne finansije i imaće jedan pajp-lajn projekat (za koji se čeka odobrenje javnih sredstava).

Kad ste poslednji put svirali bubnjeve?

– Mnogo sam voleo da sviram bubnjeve, poslednji put sam svirao devedesetih pre nego što mi je bubnjar otišao u Ameriku. Gitaru sam skorije svirao, to je moja prva ljubav, završio sam i muzičku školu. Naši koncerti su bili takvi da je gitarista na kraju ostavljao svoj instrument i sedao za bubnjeve. Tako sam i ja udarao, ali ne znam koliko sam bio dobar u tome.

“Er Srbija” nije u problemima

Ovo nema veze direktno sa Vašom funkcijom gradonačelnika, ali videli smo da je Dane Kondić dao ostavku u “Er Srbiji”. Koliko shvatam, ključni problem “Etihada” leži u “Alitaliji”, šta se tamo dešava?

– Ne znam tu situaciju, to je više pitanje za “Etihad”, to je njihova investicija. Znam samo da to neće uticati na “Er Srbiju” ni na koji način. To je potpuno stabilna kompanija, koja je bila na rubu propasti i bankrota pre samo tri i po godine, a sada je kompanija sa najbržim rastom u Evropi. Kompanija koja iz godine u godinu pravi profit i dobit za svoje akcionare. “Er Srbija” je uticala na to da sa uspehom možete da očekujete koncesiju aerodroma, s obzirom na to da je upravo taj rast “Er Srbije” doprineo rastu aerodroma i sve većem broju turista i investitora. Kad se setite u kakvom stanju su 2013. bili JAT-ovi avioni, jasno vam je da je ova firma promenila sliku našeg grada i zemlje. To ima i direktni i indirektni uticaj na privredu Srbije. U velikom broju knjiga koje se bave privrednim razvojem, kažu da imate tri simbola nacionalnog suvereniteta – zastavu, himnu i nacionalnog avio-prevoznika. Mi smo uspeli to da sačuvamo. “Etihad” je potvrdio da će dugoročno ostati partner i da ne razmišljaju da se povuku. Ko god da vodi tu kompaniju, vodiće je na pravi način.
Gospodinu Kondiću sam se i ja zahvalio na svemu što je uradio, jer smo tri po godine radili zajedno i razumem i njega, želi da se vrati u Australiju, deca su mu završila školu i on želi tamo da nastavi da živi.

Šta očekujete od koncesije Aerodroma “Nikola Tesla”?

– Očekujem da ćemo naći pravog partnera, koji će tu uslugu i kvalitet prevoza podići na još viši nivo. Naravno, Vlada Srbije koja sprovodi tu koncesiju očekuje i veliku podršku u budžetu kroz takozvani “apfront fi”, imate godišnje koncesione naknade i tamo oko 600-700 miliona same investicije, novu opremu i infrastrukturu na aerodromu. Sa direktnim letovima koje “Er Srbija” ima ka Njujorku, ka Pekingu preko Praga, a trebalo bi naredne godine da bude i direktan let, radimo još jedan let ka Kini, otvara se direktna linija Beograd-Teheran, sa svim tim Beograd je već regionalni hab. Svako ko dolazi u region, prvo će doći ovde, pa odavde u druge gradove, što učvršćuje pozicije i aerodroma i “Er Srbije” i cilj nam je da nastavimo tu strategiju. Cela privreda, svi naši sugrađani, pa i ceo region ima koristi od toga. Konačno smo se vratili tamo gde smo bili pre 20 ili 30 godina. To je važno i za Grad Beograd. Ako projekat metroa podrazumeva da ćemo povezati aerodrom sa gradom, brzom železnicom ili metroom, videćemo šta pokaže vizibiliti studija, a tamo budete imali neke nove kargo centre i terminale i veći broj avio-kompanija, to samo znači više turista, prihoda, a i više investicija.

Nisam još zaradio prvi milion evra

Vi ste kao imućan čovek ušli u politiku. Kako ste zaradili svoj prvi milion?
– Sve ono što sam zaradio je u mojoj imovinskoj karti i tamo je navedeno da imam ušteđevinu. Investicionim bankarstvom se bavim skoro 20 godina. Završio sam fakultet, proveo sam neko vreme u Londonu, u SAD radio sam na Volstritu, u jednoj od najvećih investicionih banaka, proveo sam skoro dve godine u Pragu gde sam radio za jednu od najvećih konsultantskih kompanija, ali malo ste optimistični kad govorite o tom prvom milionu, daleko sam od toga. Ali od fakulteta sam zarađivao za studije, za džeparac, devojke i sve ostalo. Radio sam sa ocem u njegovoj firmi. Navikao sam da budem samostalan i brinem o sebi, tako što ću znanje da steknem i primenim što bolje. Podsetiću vas da sam bio student generacije na Ekonomskom fakultetu, imao sam najbolji magistarski rad na tom fakultetu, bio sam među top pet odsto studenata kad sam završio MBA školu, a imam dve magistrature. Ja sam bio na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, doktorirao sam ovde na Fakultetu organizacionih nauka. Prvi sam Srbin koji je dobio CFA dezignaciju, napravio sam posle malu školu i sada već 30 ljudi ima tu dezignaciju kod nas. Vi ne možete da budete direktor ni u jednom velikom investicionom fondu u Americi ako nemate položen taj ispit. Mnogo sam truda uložio u svoju akademsku karijeru i paralelno s tim radio u velikim firmama. “Škoda auto” je, recimo, moj projekat, ja sam savetovao češku vladu kada je prodala “Škodu” nemačkom “Folksvagenu”. Na to sam posebno ponosan. Onda sam stekao mogućnost i privilegiju da i za grad Beograd pomognem koliko mogu. Ne kao političar, već kao neko ko voli svoj grad i svoje domaćinstvo. To je za mene ostvarenje sna. Moj savet i mojoj deci je da budu dobra u školi i tako steknu iskustvo koje će primeniti kasnije. Nije važan taj milion, nekad ta finansijska naknada nije presudna, biti gradonačelnik Beograda je velika čast i zadovoljstvo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar