RAZMENA TERITORIJA JE PRIHVATLJIVA ZA CEO BALKAN

Ako ljudi zajedno ne mogu da žive srećno i bezbedno, onda je možda neophodno doneti odluku o promeni državnih granica. Poslednjih 25-30 godina u Bosni je katastrofalno. Sve strane treba ponovo da sednu za sto i da vide šta mogu da učine kako bi stabilizovale situaciju

Zalomilo se, kaže legenda, da su najbolje i najumešnije britanske diplomate i obaveštajci bili pesnici. Kažu, za službu je potrebna mašta. Tako je poznato da je i Lord Bajron, pesnički prvak engleskog romantizma, umro od malarije u borbi za oslobođenje Grčke od turskog jarma. Slučajno ili ne, Britanac koga smatraju jednim od najvećih poznavalaca prilika na Balkanu predsedavajući je Memorijalne asocijacije „Kits/Šeli", koja nosi imena čuvenih engleskih pesnika romantičara Džona Kitsa i Persija Šelija. Ovaj karijerni diplomata službovao je kao britanski ambasador u Jugoslaviji od 1994. do 1997. i vodio je mirovne pregovore za prekid rata u Bosni. Ser Ajvor Roberts u ekskluzivnom intervjuu za „Ekspres" govori o podeli Kosova kao mogućem rešenju spora između Beograda i Prištine, povratku Britanije na Balkan i teškim pregovorima tokom rata devedesetih.

- Mislim da su zapadne zemlje generalno bile vrlo nervozne zbog onoga što se dešavalo u Jugoslaviji nakon Titove smrti. Mi smo čak napisali detaljne analize o mogućim ishodima, koji uključuju fragmentaciju i raspad Jugoslavije. Sećam se da sam se time bavio kao mlad diplomata u Forin ofisu tokom sedamdesetih godina. Međutim, niko od nas nije mogao ni da pretpostavi da će se raspad desiti na tako katastrofičan i krvav način. Da smo znali, uložili bismo mnogo više napora da sprečimo krvavi raspad i možda bismo više radili na tome da očuvamo jedinstvenu Jugoslaviju, bez obzira na tenzije među republikama, ali i između republika i federalne vlade. Nakon što je kriza počela, Velika Britanija je obezbedila prvu dvojicu predsedavajućih Međunarodne jugoslovenske mirovne konferencije - lorda Karingtona i lorda Ovena. Zato niko ne može da kaže da se Ujedinjeno Kraljevstvo kasno uključilo u mirovni proces.

Britanska vlada je verovala da Milošević može da umiri bosanske Srbe i ubedi ih da prihvate mirovni plan.

- Nismo znali da li je on sposoban za to ili ne. Kada sam napustio Forin ofis kako bih došao u ambasadu u Jugoslaviji, dobili smo instrukcije od britanskog sekretara i lorda Ovena kao glavnog pregovarača EU da pokušamo da ubedimo Miloševića da razgovara s bosanskim Srbima kako bi prihvatili mirovni plan koji je tada bio na stolu. Milošević i ja smo imali mnogo teških razgovora. On mi je tada rekao da je njegov uticaj limitiran i da je pokušao godinu dana pre toga da ubedi skupštinu bosanskih Srba da prihvate mirno rešenje, ali da su oni to odbili. Rekao je da je učinio sve što je mogao, a mi smo mu odgovorili da se sankcije neće povući sve dok se više ne potrudi da ubedi bosanske Srbe. To je bio naš cilj. U međuvremenu smo mi direktno razgovarali s bosanskim Srbima, ali smo smatrali da nam je potreban i Miloševićev pritisak na njih. Milošević je kontrolisao mnoge stvari, uključujući i delove armije bosanskih Srba. Zato smo smatrali da treba da iskoristimo sva moguća sredstva kako bi bosanski Srbi prihvatili plan.

Opširniji intervju sa Ser Ajvor Robertsom, britanskim diplomatom, koji je najburnije godine dešavanja na Balkanu proveo u diplomatskoj službi u Beogradu, možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji.

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.