ŠEFICA SPUTNJIKA ZA EKSPRES: Kukaju na meku moć Rusije, a ne smeta im bombaška moć Amerike

ŠEFICA SPUTNJIKA ZA EKSPRES: Kukaju na meku moć Rusije, a ne smeta im bombaška moć Amerike


Mislim da je uticaj Rusije na nas onoliki koliko mi to dozvolimo. Mi ne želimo da nema uticaja. Rusija će nas podržavati do onog trenutka dokle mi to želimo

Štab tajnih ruskih operacija na Balkanu, centralna ispostava ruske meke moći u Srbiji, propagandna stanica Kremlja, samo su neki od epiteta koji se vezuju za srpsku redakciju ruske agencije Sputnjik, na čijem je čelu Ljubinka Milinčić. Ona sama se, kako kaže, više i ne trudi da onima koji ih napadaju objašnjava svrhu njihovog postojanja. Ne krije da ih je osnovala ruska vlada, ali ističe i da posluju u skladu sa zakonima države Srbije. A ko god bi pomislio da joj iznad stola na zidu kancelarije smeštene na beogradskom Dorćolu visi slika Vladimira Putina (o kojem je, inače, napisala i knjigu), pogrešio bi. Jer redakcija Sputnjika se ne razlikuje od bilo koje zapadne redakcije. Ljubinka ne koristi ruski „jotafon” već američki „ajfon” („U Rusiji svi koriste ‘ajfon'”).
Početak razgovora za “Ekspres” vezan je za ovonedeljnu oštru izjavu američkog zamenika pomoćnika državnog sekretara Brajana Hojta Jia da Srbija ne može da sedi na dve stolice, naročito ako su tako daleko, odnosno da ne može da balansira između Rusije i EU.
– Mislim da su to govorili i ranije, ali tako da se to ne vidi. Govorili su onima kojima su smatrali da treba da kažu. I bivši predsednik Nikolić je govorio o tom pritisku. Mislim da im je dosadilo čekanje i da su odlučili da kažu nešto javno. A što se tiče priče o dve stolice, treba da mu budemo zahvalni. Konačno se vidi šta se od nas hoće i šta se traži. Na nama je da im odgovorimo ono što mislimo. Možda je vreme i za referendum, da kažemo šta hoćemo i možemo da uradimo. Znam pod kolikim smo pritiskom, ali takve stvari se ne rašavaju bez mišljenja naroda. A naš narod nije jednouman i mislim da nije oduševljen time da nam se diktira – kaže Ljubinka Milinčić za “Ekspres”.

Mislite zapravo da pitanje ulaska u EU treba da se rešava na referendumu?
– Mislim da je to nama obećano i da je to normalno. Ali ne vidim kakve veze imaju EU i Amerika i ta priča da su njihove stolice blizu. Šta se njega tiče EU, jer koliko mi je poznato, on nije iz EU. Zašto on nas tera u EU? EU treba da bude naš izbor. A kad dođe do toga, videćemo da li EU hoće nas i da li mi hoćemo nju.

Prethodne nedelje bile su žive u pogledu spoljne politike. U gostima u Srbiji bio je prvo predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, pa ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, pa na kraju gospodin Hojt Ji.
– Mogu samo da upoređujem kako su se ponašala prva dvojica, a kako Amerikanac. On, koji je najniži po rangu od svih koji su dolazili, bio je najdrskiji. Pomoćnik zamenika državnog sekretara?! Pa, mi tako beznačajnog nemamo. Ali on je sebi dao za pravo da nama komanduje. Tu prosto ne treba komentar.

On prenosi poruke…
– Naravno. Zna se sa kog nivoa dolaze poruke i nadam se da ćemo uskoro saznati i šta mu je odgovoreno. Tako nam je obećano.

Kako danas vidite odnose Rusije i Srbije? Kada se o njima govori, večito se povlače pitanja od bratstva do interesa. Ima li neke sredine?
– Jedno ne isključuje drugo. Politički odnosi Rusije i Srbije su najbolji u poslednjih nekoliko godina. Brojne posete našeg predsednika, prethodno premijera, Rusiji, i dolasci ruskih zvaničnika kod nas govore da su odnosi unapređeni. Veliki broj ljudi su proruski raspoloženi. Ako počnemo da analiziramo da li poznaju savršeno način života u Rusiji i njenu politiku, ne bismo došli do nekog očekivanog rezultata. Ali, kako se kaže, ljubav se ne može objasniti. To ne isključuje da ti ljudi moraju da brinu o interesima svoje zemlje…

Mislite na Rusiju.
– Naravno. Rusija ima svoju politiku, svoje interese i mi na to treba da se naviknemo. Da mi nemamo svoje interese, možda bismo neke stvari mnogo lakše i brže rešavali. Ali onaj ko odlučuje o državi mora da uzme mnogo više faktora u obzir nego što mi vidimo na prvi pogled.

Mnogo više spora od interesa Rusije izazivaju metode kojima ih Rusija ostvaruje. Govorim o mekoj moći Rusije. Sputnjik kao agencija koju je formirala ruska vlada…
– … koja je uredno registrovana po svim zakonima ove zemlje. Ne znam šta je problem meke moći. Valjda bi im se više dopalo da je to neka atomska moć, da je to bombardovanje. Probali smo mi i tu vrstu moći, ali ne od Rusije. Oni koji toliko kukaju na meku moć Rusije nimalo ne kukaju na tu, ne znam kako da je nazovem, avionsku, bombašku moć. Ne mislim da je ovo neka vrsta nedozvoljenog uplitanja u bilo šta u ovoj zemlji. Sve što Sputnjik radi vidi se na sajtu. Mi pišemo o zvaničnoj politici Rusije. Pišemo o onome što se ovde dešava, o našoj stvarnosti. Ne vidim šta tu ne valja. Ništa drugo ne rade ni drugi mediji. Možda ne pišu o zvaničnoj ruskoj politici, nego o politici nekog drugog, ali nisam čula da se neko ovde buni protiv zapadnih medija.

Ljubinka Milincic foto oksana (6)Zapadne države kojima se ne sviđa ruska meka moć, a njima se ne sviđa nijedna ruska moć, pokupovale su veliki deo naših medija

Mislite na stanice poput Radija “Slobodna Evropa”, N1…
– Bili smo svedoci rada i “Slobodne Evrope” i BBC-ja i “Glasa Amerike”. Osim toga, te zapadne države kojima se ne sviđa ruska meka moć, a njima se ne sviđa nijedna ruska moć, pokupovale su veliki deo naših medija. Ti naši mediji u svojoj uređivačkoj politici moraju da vode računa o stavovima zemlje koja ih je, praktično, osnovala. Vlasnik koji ih je osnovao naravno da ima svoje interese. Ne prave se mediji u inostranstvu iz altruizma. Zato neka se zapitaju šta to rade ti drugi koji su ovde osnovali medije mnogo pre nas. Medijima se ovde ostvaruju ili politički ili neki biznis interesi. Nije sporno da neki mediji žive od reklama, ali to se opet može usmeriti u ovom ili onom pravcu.

Sputnjik nema tih problema.
– Sputnjik je registrovan kao predstavništvo i nema pravo da zarađuje pare. Ne plaćamo reklame, ne objavljujemo reklame.

Da li je Sputnjik sredstvo propagande ili medij? Ako znamo da iza njega stoji ruska vlada.
– Apsolutno medij. Ali u širem smislu svaki medij je neko sredstvo propagande. Ne bih volela da sad izvučete kako sam priznala da je Sputnjik sredstvo propagande. Sve ono što se pojavi u bilo kojim novinama je na neki način izvučeno iz gomile informacija, predstavljano i pokazano. Da li je i to propaganda? Ako jeste, onda smo svi propagandisti.

Ljubinka Milincic foto oksana (8)Da li možete da zamislite da Rusija, onolika zemlja, sa izuzetno sposobnom službom, može da napravi takav gaf kao što je bilo ono u Crnoj Gori

Imate li utisak da se u Srbiji vodi rat između Rusije i Zapada na više polja?
– Mislim da se u medijskom smislu vodi. To vidim na osnovu onoga što Zapad radi. Osnivaju fondove, daju novac za borbu protiv Sputnjika, vidim po tome što se BBC vraća na naše tržište. Pogledajte rezolucije Evropskog saveta, izveštaje raznih američkih agencija i službi. Nedavno smo otkrili da su osnovali „think-thank” organizaciju kojoj je osnovni cilj da se bori protiv Sputnjika.

Jedna od teza govori o agresivnom nastupu Rusije na Balkanu. U gotovo svakoj zemlji Rusija se dovodi u vezu sa nekim, da kažemo čudnim događajima – navodni puč u Crnoj Gori, dešavanja u Makedoniji posle izbora…
– Da li možete da zamislite da Rusija, onolika zemlja, sa izuzetno sposobnom službom, može da napravi takav gaf kao što je bilo ono u Crnoj Gori? Pa da je zaista Rusija nešto želela da uradi Milu Đukanoviću, to bi se i dogodilo. Naravno da niti je htela, niti je probala, niti bi to uradila na takav način da pošalje trećepozivce u borbene redove. Verovatno se tako Crna Gora još malo umilila Zapadu i ubrzala pristupanje NATO. A što se tiče Makedonije, poznata je stvar ko je postavio tu vlast.

Mislite na Amerikance?
– Normalno. Koliko se dugo nije vlast formirala dok nije došao Hojt Ji.

Ko najviše ugrožava Srbiju? Ima stavova da je Rusija najveća pretnja stabilnosti na Balkanu.
– Rusija apsolutno ne ugrožava Srbiju. Ona je pomogla uvek kada je bilo potrebno, koliko je mogla. Mi imamo čudnu politiku, da hoćemo u EU, ali da nas Rusija brani i od EU. Što se tiče drugih pretnji, o tome saznajemo posredno. I pitanje je koliko verujemo tome, da li nam neko preti ili ne. Ovde se često ti predstavljaju sami kao naši prijatelji.

Mislite na ljude iz EU…
– Iz EU, iz Amerike, dolaze i predstavljaju se kao najveći prijatelji, daju savete. Mi ih prihvatimo ili ih ne prihvatimo… Ne može nas da ugrozi niko osim nas samih. Tako da ne bih nikoga etiktetirala. Svi imaju svoje interese. Od nas zavisi koliko će ih oni ostvariti.

Ljubinka Milincic foto oksana (4)Može li Srbija da ide ka EU a da ne okrene leđa Rusiji?
– Kao što vidite, može. Bojim se da ne bi bilo dobro da ijedna vlast uradi nešto protiv volje naroda. A srpski narod ne želi da okrene leđa Rusiji. U srpskom narodu je živo sećanje na mnogo toga što je Rusija radila za Srbiju. Mi mo mala zemlja. Ne možemo da opstanemo sami. Rusija može. Rusija će, iako to ne radi rado, lako opstati i ako joj svi okrenu leđa. Pogotovo tako male zemlje kao što su Crna Gora ili Srbija. Ali mi ne možemo da opstanemo bez pomoći nekog velikog.

Da li je to prokletstvo malih naroda? Da li u tom odnosu večito treba biti skrušen, dokle se može ići u tome?
– Mi smo jedno vreme mnogo verovali u demokratiju, pravdu, pravednost. Devedesete godine su nas naučile da to ne postoji i da jači tlači. Danas najbogatiji i najjači vladaju svetom. Onog trenutka kada se ugrozi njihov primat, onda su svi drugi neprijatelji i radi se ono što trenutno radi najjača sila na svetu. Mali narodi ne smeju da se skrušeno ponašaju. Moraju da imaju i identitet i svoje interese i da se za njih bore. Kako se to radi, ne znam. I kažem kada god me to pitaju da, hvala Bogu, nisam u toj situaciji. Ima ljudi koji to znaju, manje ili više dobro. Koliko ja vidim, kada je u pitanju odnos EU – Rusija, dosta se dobro držimo.

Činjenica je da više ljudi u Srbiji blagonaklono gleda ka Rusiji nego ka Zapadu, ali isto tako bi, prema istraživanjima, više voleli da žive na Zapadu, a ne u Rusiji.
– To je tačno, ali to se tako rado ističe. To je kao da ste rekli „ja volim Rusiju, ali je mrzim”. To je razumljivo. Evo, vi ste odrasli na prozapadnoj kulturi i muzici. Evropa nam je tu. Mi nismo ni u Sibiru, ni u baltičkim republikama. Nama su prvi susedi Evropljani. I normalno je da mnogo bolje znamo kako se živi u Nemačkoj, jer svako ima brata, strica ili tetku koji radi u Nemačkoj. Takvih naših ljudi u Rusiji, pogotovo u ono vreme pre 20 godina bilo je veoma malo. Odakle su nama stizale vesti o Rusiji? Pa iz zapadnih medija. U vreme raspada SSSR-a, Rusija se bavila sobom. Raspao se sistem, narod je ostao bez hleba i zamislite da oni nama šalju filmove poput holivudskih u kojima govore kako je tamo život divan. A Holivud je upravo to radio. Mi smo 50 godina gledali njihove filmove koji su veličali američki način života. Amerika je bila san. Ko nam je prodavao ruski san? Nismo ga nigde videli.

Da li vi sad prodajete ruski san?
– Ako gledate Sputnjik, vidite da to ne radimo. Ne mogu da kažem da pišemo o svemu u Rusiji, ogromna je Rusija, ali se trudimo da predstavimo stvarnost u Rusiji. Nikada nisam napisala, niti ću napisati niti ću reći da je u Rusiji sve idealno. Naravno da nije. Rusija je mnogo velika zemlja. Jedanaest sati putujete s jednog na drugi kraj zemlje. I kada me pitaju kakvi su Rusi, ja kažem da ne znam. Tamo živi više od 300 naroda. Nisu svi isti i ne mogu biti isti. Ali zajednička stvar im je patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji. To je ono što me iznenađuje svaki put. Oni se tako vaspitavaju. Oni su sa majčinim mlekom posisali ljubav prema domovini. Za njih je reč „otečestvo” sveta reč. Moskva je sveti grad. Oni na Dalekom istoku maštaju da jednom dođu u Moskvu. Najbolji đaci dobijaju poziv da budu u Kremlju za Novu godinu. Pa to je njima priča za čitav život.

Ljubinka Milincic foto oksana (3)Bojim se da ne bi bilo dobro da ijedna vlast uradi nešto protiv volje naroda. A srpski narod ne želi da okrene leđa Rusiji

Do nas te priče nisu stizale jer Rusija te vesti nije plasirala. Ruski je propust što su se prave i originalne vesti iz Rusije pojavile tek kad su se pojavili Raša tudej, a potom i Sputnjik. A kad kažete gde bi ko voleo da živi, pa na kraju krajeva Nemačka je bliža, može automobilom da se ode. A koliko treba da se ode tamo negde u Sibir, koliko para… A i hladno je.

Podrška ulasku Srbije u EU pada već neko vreme. Kako komentarišete ocene da je to, pored ostalog, posledica delovanja Sputnjika?
– Sada ste nam dali veliki značaj. Nadam se da je tako, ali zaista ne znam. Sputnjik radi ono što sam malopre rekla. Mi nismo imali informacije o Rusiji. Sad imamo informacije sa izvora i to se očigledno ljudima dopalo. Meni je drago ako je tako.

Ali u Sputnjiku nema kritičkih stavova prema ruskoj vladi.
– Da li u vašim novinama ima kritičkih stavova prema našoj vladi?

Ima.
– Mi se ne bavimo time. Mi se bavimo spoljnom politikom Rusije.

Znači, ne prenosite baš kakav je život u Rusiji?
– Na početku nije bila naša ideja da pokažemo kako je divan neki grad, šta ima u nekom muzeju… Međutim, videli smo da se našim čitaocima dopada kad saznaju nešto više.

Svi izveštaji o tome koliko je pomoći u Srbiju stiglo u poslednjih 15-20 godina, Rusiju stavljaju veoma nisko na lestvicu onih koji pomažu.
– Pre 20 godina Rusija sigurno nije mogla da pomogne, jer je tada molila Ameriku za hranu. Međutim, u poslednje vreme Rusija mnogo više pomaže nego što se to vidi. Ko je izračunao koliko košta kad poleti onoliki avion da spasava ljude iz poplava ili da gasi požare? Da li je to negde u novcu izraženo? Koliko košta razminiranje Niša? To nigde ne piše. Piše kada se dobije neki keš. Rusi daju pomoć na svoj način, kako misle da mogu i kako hoće. Verujem, na kraju, da su to stvari koje se dogovore između dve države.

Dakle, nema keša od Rusa?
– Ne mogu ja to da kažem. Verovatno ima i keša. Mi imamo kredite koji su pod jako povoljnim uslovima, ali koje nismo umeli da povučemo dve ili tri godine.

U poslednje dve godine po gradovima Srbije osnovano je mnogo udruženja rusko-srpskog prijateljstva. Kako to tumačite?
– To je ta potreba ljudi da se zbliže sa Rusijom. Ljudi koriste priliku da se povežu sa nekom sličnom organizacijom u Rusiji, da odu tamo da dovedu ovde goste…

Sa kim se povezuju u Rusiji?
– Pa i oni tamo nađu neke koji vole Srbe. Ima društava rusko-srpskog prijateljstva. Sarađuju u kulturi, u raznim oblastima. To ne može da šteti.

Koliko su ta udruženja u Rusiji vezana za državu?
– U principu društva koja se ne bave politikom su potpuno slobodna. Nevladine organizacije iz drugih zemalja koje se bave politikom, moraju da se registruju kao strani agenti. To je prepisano od Amerikanaca, a oni se toliko bune protiv toga. Stranac nema pravo da se bavi politikom u tuđoj zemlji. Mislim da je to svuda tako. Oni bi samo u Rusiji hteli da se bave politikom. Ali u razvijenim zemljama zapada to ne može da se radi tako. A oni su nas kao učili demokratiji, ali su nas negde pustili da zalutamo pa da radimo protiv svoje zemlje.

Da li će uticaj Rusije na Balkan i dalje da raste?
– Mislim da je uticaj Rusije na nas, ne znam za druga balkanske države, onoliki koliko mi to dozvolimo. Mi ne želimo da nema uticaja. Rusija će nas podržavati do onog trenutka dokle mi to želimo. Najbolji primer je pitanje Kosova. Sto puta su pitali Rusiju da li će priznati Kosovo, a oni su odgovorili ne, dok vi ne priznate. A nama je važna podrška Rusije da ne priznamo Kosovo. Biće ovde uticaja dok mi to želimo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar