SRBIJA JE I MASONERIJU BACILA U BLATO

O bratstvu slobodnih zidara, o njihovom uticaju i moći gledamo i u TV seriji „Senke nad Balkanom" Dragana Bjelogrlića, razgovaramo sa grand komanderom Vrhovnog saveta Škotskog reda Dragutinom Zagorcem, majstorom najvišeg 33. stepena

Masoni su oduvek predstavljali provokaciju u srpskoj, ali i u međunarodnoj javnosti. „Tajno društvo", „red odabranih koji određuju početak i kraj ratova, velikih stradanja, društvo koje menja i bira vlade svih država sveta" samo su natuknice i opšta mesta u raširenoj fami o značaju i moći Bratstva slobodnih zidara.
„Ekspres" se vraća ovoj misteriji, podstaknut scenom mističnog masonskog obreda u TV seriji Dragana Bjelogrlića „Senke nad Balkanom", gde ljudi pod maskama ritualno prinose žrtvu koja predskazuje uspeh njihovog delovanja. O ovoj uvek provokativnoj temi razgovaramo s Dragutinom Zagorcem, grand komanderom Vrhovnog saveta Škotskog reda, majstora najvišeg 33. stepena.
- Veoma poštujem Dragana Bjelogrlića, i glumca i reditelja. Gledam tu dobru seriju i razumem da je dao umetničkoj mašti na volju u tom noćnom masonskom obredu i ritualu prinošenja žrtve. Ali to u masoneriji u poslednjih dvesta godina ne postoji. Nema takvog rituala. Suština masonerije je jedna fantastična izvorna ideja koja je jako stara, hiljadama godina. Ona je tada postavljena po principima vrlo savremenog, modernog društva, za razliku od vremena u kojem je nastala. Jedan od pojmova koji u masoneriji postoji, koji mi svi kao masoni koristimo, jeste - profani. Znači svi oni koji nisu masoni, oni su profani. Zašto ih zovemo profani? To su ljudi s one strane društva, koji nisu članovi udruženja, od kojih se trudimo da ideju koja može da bude vrlo korisna, vrlo produhovljena, vrlo potrebna sačuvamo da je ne isprofanišu. I zato ih zovemo profani.
I danas nauka tumači kako su nastale Piramide u starom Egiptu, na koji način je inženjerstvo to radilo, kako je to moguće u to doba bilo. Smatra se da su arhitekte tog vremena, kao članovi masonskih loža, čuvali tu svoju nauku, nisu je davali profanima da ne bi potrošili to znanje. Znači, masonerija u izvornom, osnovnom, konstitutivnom smislu je izvanredna i vrlo korisna organizacija. Imala je produhovljenost, nauku, kulturu, broj članova koji su gledali da pomognu svom društvu. Ne govorim o ovom vremenu, u kojem živimo. Nažalost, masonerija je danas sebe više isprofanisala nego što su je isprofanisali oni koji nisu njeni članovi.

Radnja serije „Senke nad Balkanom" smeštena je u dvadesete godine prošlog veka u Beograd, prestonicu Kraljevine SHS, gde caruju korupcija, kriminal, podmitljivi i u kriminal ogrezli ministri, političari, vojska i policija. Koliko je Bratstvo slobodnih zidara tada bilo moćno, koliko je uticalo na tadašnja događanja u zemlji?
Verujem da je bilo mnogo moćnije i uticajnije nego što je danas, o tome su napisane knjige, a zna se i poimence ko su bili ti moćni ljudi.

Kralj Aleksandar Karađorđević, tadašnji kralj Jugoslavije, bio je mason?
- Jeste, bio je mason, ali ja neću govoriti o imenima jer je prvo pravilo jednog masona da ne otkriva druge članove. S druge strane, ako prođemo taj spisak, on u javnosti postoji, to su bili ljudi koji su ostavili za sobom trag i koji su činili za svoju državu i za svoje okruženje. Jednog Vajferta kad pomeneš, po kome jedna od loža u Srbiji danas nosi naziv, imaš trag njegovih dela i ostavštinu koju je svom društvu podario. Uticaj masona u Beogradu u to vreme je bio veliki, sve je to istorijski već dokazano. Ako poredimo prošlost i sadašnjost, sve je drugačije. Danas ljudi ulaze u masoneriju na talasu te prošlosti, verujući da će postati neke ličnosti iz te prošlosti. Velika lakovernost.

Šta je glavni ritualni obred u Bratstvu slobodnih zidara?
- Zakletva nad Biblijom. Održavaju se obredi kad prihvatamo novog brata. Kad nema prijema novog člana, nema razloga za zakletvu. Jednom data reč je data reč.

Možemo li sada da govorimo o „Andersonovoj konstituciji"? Šta je to?
- To je osnovna konstitucija po kojoj svaka masonska organizacija u svetu funkcioniše. To je osnovni statut rada jedne organizacije. „Andersonova konstitucija" je osnovni statut rada masonske organizacije. Svi koji rade po tom statutu, masonske su organizacije. Ako ne, onda su to neka udruženja slobodnih građana koji se bave nečim što podseća na masoneriju.

Da se vratimo na Kraljevinu SHS i seriju „Senke nad Balkanom". Iz te serije se vidi da je zemlja klizila u građanski rat. Da li je to prevazilazilo moć ili um Bratstva slobodnih zidara da to spreče, i da li se velika događanja poput velikih događaju uz znanje ili amin Bratstva?
- Dvadeset pet godina sam u redu. Ne više u srpskoj masoneriji, to sam napustio pre par godina, ali ja za svojih 25 godina nisam imao takvo iskustvo da se uticaj masonerije, organizacijski uticaj masonerije, oslikavao na društvo i na promenu u našem društvenom vremenu. A slažemo se da je bilo dosta velikih promena. I mi smo i danas u nekoj društvenoj tranziciji od 2000, ali smo isto tako imali i od 1990 do 2000. Pojedinci da li su u tome učestvovali? Sigurno da jesu. Jer pojedinci u organizaciji su bili iz različitih političkih opcija, iz različitih društvenih okruženja; socijalno, društveno i finansijski različito opredeljeni u okviru same organizacije. I svaki kao pojedinac, vraćamo se na „Andersonovu konstituciju", svaki pojedinac je davao doprinos u svom životnom radu. To što je on pripadao masonskoj organizaciji ne znači da je masonska organizacija stala u tom trenutku iza pojedinca koji je bio član SPS-a ili neke demokratske opcije i zadržavao tu opciju. Ne, to je pojedinac za sebe. I to je brat za sebe.

U Beogradu je 2004. održan skup svetske masonerije u hotelu „Metropol“. Ja sam tada bio siguran da dolazi neko bolje vreme za ove prostore. Da li sam ja to dobro percipirao ili sam bio u zabludi?

- Pa, delimično si bio u zabludi, tj. delimično si mogao da poveruješ da će se nešto desiti. Svi mi na tom skupu smo verovali u to da će ta mnogoljudnost, te nacije koje su bile prisutne tad u „Metropolu“ 2004. godine dati svoj doprinos u pomirenju naroda. Ne samo na ovom prostoru nego uopšte. Tada su više bili prisutni članovi država koje nisu bivši prostor Jugoslavije, nego iz Evrope i sveta. Naše uverenje i naša tema je bila da odu s jednom porukom koja je kreirana: hajde da zaboravimo šta je bilo juče i da krenemo da gradimo novu budućnost.

To se nije dogodilo?

- Za to treba da se pitaju oni koji uglavnom nisu bili članovi masonske organizacije ili neke slične organizacije, ima tu još par sličnih organizacija; koji nisu bili članovi toga, koji su bili samo strelci, umišljeni vizionari budućnosti, koji su sedeli u svojim trosedima, donosili odluke u toku noći i sutra davali direktive da se te njihove samostalne odluke primenjuju ili realizuju.

Da li je Bratstvo slobodnih zidara društvo za odabrane?

- Bratstvo slobodnih zidara prima dobrog čoveka, na dobrom glasu. Ne mora da bude ni uspešan ni finansijski ne znam kako pozicioniran. Treba da bude čovek. Znači, Bratstvo prima čoveka. Svaki čovek, kao pojedinac, iz svog domena će dati svoj doprinos organizaciji. I to je osnovno pravilo. Ne pita se ko koliko para ima. Čovek mora da bude moralan, nekažnjavan, negonjen, i on svoj doprinos daje. Namerno naglašavam „dobar čovek, na dobrom glasu“. Jeste utisak da je to društvo za odabrane i neću da negiram da u određenim ložama postoji odabir. Balotaža je jedan od principa odabira. Ja to ne negiram. Mogu da kažem da je to jedan od razloga što nisam više na ovom prostoru ni u jednoj obedijenciji.

Da li danas Bratstvo slobodnih zidara poseduje uticaj, utemeljenu volju i znanje da usmerava Srbiju ka dobrom putu?

- Prošlo je ipak neko vreme, izašao sam iz tih okvira, dobar deo pojedinaca više ne poznajem. Ja verujem da postoji i dalje ono što je osnov te „Andersenove konstitucije“, i članovi koji su stvarno utemeljeni, dobri ljudi, na dobrom glasu, sa željom i ciljem da pomognu. Pošto je taj teren danas malo rastresit, i ta vrata su se otvorila i otvorilo se više tih prostora za ulazak. Ja ne mogu da procenim u ovom trenutku da li i dalje postoji ta ciljana želja opšteg društvenog prosperiteta. Zato sam i maločas pomenuo da organizacija treba da bude društveno korisna, iako je u poslednje vreme postala više fokusirana na personalne ciljeve. Ali to sve zavisi od slučaja do slučaja, od lože do lože, to jest od obedijencije do obedijencije. Krajem devedesetih godina postojale su samo dve masonske obedijencije u Srbiji. Samo dve. Ujedinjena velika loža Jugoslavije i regularna loža Jugoslavije.

Kraj devedesetih, dok je postojala Jugoslavija?

- Rasparčana Jugoslavija, ali Jugoslavija. Posle smo, 2000, dobili Srbiju i Crnu Goru, a 2005. postajemo Srbija. Ajmo da krenemo od početka. Devedesete godine vraćeno je svetlo kroz veliku ložu Jugoslavije, koja je matična organizacija, ugašena 1940. godine, pred Drugi svetski rat, a koja je u stvari činila Kraljevinu Jugoslaviju. Devedesete godine je vraćena velika loža do 1992. godine. Godine 1992. na 1993. dolazi do podele, i od te jedne velike lože Jugoslavije formiraju se dve. Ujedinjena velika loža i regularna loža Jugoslavije. Brojčano, ujedinjena velika loža Jugoslavije imala je par stotina, a regularna loža par desetina članova. Krajem devedesetih, početkom 2000. godine, stvaranjem ovih demokratskih procesa, regularna loža postaje za više stotina članova veća od velike lože Jugoslavije. Imali su takav preduslov da je bilo nekoliko članova iz demokratski opredeljenih i onda su ih povukli za sobom, i masovno je krenula da se stvara jedna demokratska opcija, ali to je već politizovanje organizacije.

Zbog čega je grand komander, majstor najvišeg, 33. stepena Vladimir Zagorac istupio iz srpske masonerije?

- Kad je došlo do tog cepanja o kojem sam govorio, verovao sam da ćemo se ponovo pomiriti. Ujediniti. I do 2006. godine sam bio na tom talasu da masonerija treba da bude jedinstvena u Srbiji. Jedna jedinstvena organizacija, s jedinstvenim rukovodstvom, strukturom, i mi smo stvarno davali sve od sebe da pomirimo sve te zavađene strane, to jest pojedince unutar tih organizacija i da se vrati jedinstvo. Jer tako možemo da utičemo i na politiku, može da se utiče na sve one društveno korisne potrebe. Razvoj privrede, proširenje diplomatskog uticaja u svetu i ostalo. Nažalost, na snagu su stupili pojedinci o kojima govorim, koje ne mogu da imenujem jer su oni često nevidljivi. Od dve organizacije, danas imamo 12 organizacija u Srbiji. Ako idemo tom matematikom, za 10 godina ćemo ih imati 20. Izgubiće potpuno smisao. Osnov za opstanak jedne male države kao što je Srbija je, između ostalog, jedinstvena masonerija.

Da li se nešto slično događa i u drugim zemljama?

- Pa, pošto je masonerija potpuno demistifikovana, ona više nema te mističnosti, i to se dešava i u drugim državama. U Francuskoj je tri organizacije, u Nemačkoj pet, u Engleskoj isto tri...

Ali ih nemaju 12 kao Srbija, masonske organizacije množe se kao amebe?

- Ne bih voleo da se to desi. Jer dobar deo svog života sam posvetio tome. Ne mogu ni da procenim u kojem pravcu će sve ići, da li će se deliti dalje ili će početi to da se ujedinjuje.

Šta je slobodno zidarstvo, kada je organizovana prva masonska loža u Srbiji?

- Prva velika loža Jugoslavije osnovana je 1919. Zvanično kao velika loža Kraljevine Jugoslavije. Do kraja 1939, kada je uspavana pred Drugi svetski rat, da bi 1991. godine bila ponovo uspostavljena ili probuđena, kako se to kaže.

Komunisti su zabranili Bratstvo slobodnih zidara?

- Komunisti su branili, ali je bilo puno komunista koji su bili masoni, samo što nije bilo organizacijskog delovanja masonske organizacije u Jugoslaviji. Zvanično nije postojala. Ali postoji broj komunista kojsu bili članovi, što u Jugoslaviji, što u svetu.

Kakav je odnos Bratstva slobodnih zidara i Srpske pravoslavne crkve?

- Pravoslavna crkva ne priznaje masoneriju. Ni najmanji sveštenik ne priznaje masoneriju. Pomenuli smo da je osnovni ulaz zakletva nad Biblijom, ali jednostavno ne priznaju, i to je njihovo pravo, i to se neće promeniti.

Da, ali u nekom formalnom smislu sličnosti vere i Bratstva postoje?

- Apsolutno. To je i pravilo i obaveza, da član bude vernik, da se zakune nad Biblijom, i drugačije član ne može da pristupi masoneriji. Nema sličnosti, nego je to apsolutna jednakost. Ne govorimo o ritualu i radu crkve i masonske organizacije, to je neuporedivo. O tome ne treba uopšte da govorimo, ali to je čovek koji veruje. Čovek koji slavi slavu, koji ide u crkvu da se moli Bogu, čovek koji se krstio. To je taj pojedinac koji je član masonske organizacije, i ja nisam sklon da to upoređujem. Ovo je nešto što se zove svetinja. Nije za tu vrstu poređenja.

Bratstvo slobodnih zidara bira uticajne ljude. Znači, ipak to negde potire taj princip da Bratstvo ne pliva prema prvenstveno moćnima i bogatima.

- Ponoviću još jedanput. Dobar čovek, na dobrom glasu. I sve je rečeno. Da krenemo od profesorske titule. Profesor na univerzitetu, to nije finansijski bogat čovek, ali jedan profesor univerziteta svojim znanjem, iskustvom, pozicijom... to je čovek od ugleda. Ne kažem da tamo ne postoji i loš pojedinac, govorim o većini.

Da li su društvena klima u Srbiji, ratovi i mnogo toga drugog što je snizilo pragove moralnih, socijalnih i društvenih nazora uzrokovali to da imamo 12 masonskih udruženja?

- Najviše kulturnih i obrazovnih. Uništili smo kulturu, obrazovanje. Današnja omladina, kada i završi neki od ovih, pod znacima navoda, fakulteta, to nisu ni srednje škole. Evo, nekadašnja tvoja i moja srednja škola je nekad bila većeg statusa nego što je današnji fakultet. Ako pođemo od toga da je veliki broj postdiplomskih nauka svedeno na jedan maturski rad, to je slika društva u kojem živimo. Za takve promene, da bi se ti procesi vratili na svoje, na jedno moderno napredno društvo, potrebno je trostruko više vremena nego što im je trebalo da se unište.

U tome je neminovno učestvovala politika?

- Nisam siguran da to možemo nazvati politikom. Pojedinci iz politike koji su se u vremenu pozicionirali i postali moćni. Koji su beskrupulozno išli za svojim pojedinačnim ciljem.

Zbog čega je došlo do enormnog umnožavanja masonskih objedijencija u Srbiji?

- Želja za vlašću. Umišljaj da je nešto važno kad si veliki majstor, da ti imaš poseban uticaj.

Od 2007. postoji ženska masonska loža u Srbiji?

- Neću o tome da pričam. To su umišljaji potpuni i promašene priče. Ženska masonerija ne postoji, to „Andersenova konstitucija“ ne priznaje. Ne postoji, ali formiraće se ko zna šta još i nazvaće se masonsko. Možemo da trošimo energiju na razne mistične definicije masonerije, sve to treba apsolutno demistifikovati. Organizacija sa svojim statutom, neće se više zvati ni konstitucija, izvanredna je stvar, treba je zadržati i ujediniti. I pomoći da se na međunarodnom planu uspostave dobri odnosi. Kada naš predsednik Vučić kaže za nekoga da mu je prijatelj, masoni bi rekli „moj brat“, a to je još viši stupanj u odnosu dva čoveka. A ti kao član te organizacije sutra možeš sa sigurnošću da kažeš „moj brat Tramp“ ili „moj brat Erdogan“. To je vrlo pohvalno, treba stvarati prijatelje.

Pristupili si redu templara?

- Da, kao lufon. To znači nasledno na neki način. Moj deda Dragutin Vojinović, po kome nosim ime, bio je mason pa sam i ja pozvan da pristupim tom redu. Sticajem okolnosti tu ima povezanih i pomešanih članova. Od samog početka smo mi uspostavili komunikaciju s predstavnicima Međunarodnog templarskog reda kroz braću iz masonerije. Srbija je nosilac prvog pravoslavnog templarskog reda na međunarodnom nivou. Templarska organizacija, ova o kojoj govorimo, registrovana je u Ženevi, u međunarodnom registru ima svoj zaštitni broj. Ima preko 1.700 grupa koje sebe nazivaju templarima, ali samo jedna, OATHS, ima međunarodno priznati status u UN, stolicu u svim strukturama, sva tri tela UN, sa stolicom u Komisiji za dodelu Nobelove nagrade... Pošto tamo nije bilo pravoslavaca, mi smo molili, tražili i bili primljeni kao prvi pravoslavni red. Tada postajemo mentori svim ostalim pravoslavnim redovima u svetu: Grcima, Kipranima, Bugarima. S Bugarima je učestvovala u formiranju Rusije i Ukrajine... Prvu deklaraciju o Unesku na Kosovu smo pisali još 2003. godine, a od 2007. smo, svaki put kad su aplicirali iz Prištine za članstvo, reagovali smo da ih ne prime. U saradnji smo sa svim članicama međunarodnog reda.

Ne dam na Srbiju

- Srbi nisu neobrazovan narod, ja ne dam na Srbiju. Ne dam zbog okolnosti koje sam prošao i zbog ljudi koje sam upoznao. Ova Bjelina vizija je njegov umetnički dojam svega toga, i dajem mu to za pravo. Dobro je što to Bjela radi jer on ima mozga za to. I mnogo ga volim i poštujem. Upoznao sam, u jednom periodu od deset godina, pre jedno deset godina, skoro sve velike majstore svih obedijencija u svetu, lično sam sedeo kao danas s tobom. Ne bih se zakleo da je deset odsto njih obrazovaniji ili veći čovek nego što smo mi u to vreme imali naše velike majstore Srbe. To ništa ne govori protiv njih, to je čovek isto kao svaki drugi. Ima u Srbima mnogo znanja, ali ubijen je narod.

Ovo ti privatno govorim, u kući moje majke govorilo se četiri jezika obavezno. Svaki dan se menjao jezik u dnevnoj komunikaciji i dva dana smo govorili srpski. Pričali smo češki jer je mamina majka bila Čehinja, uz to nemački, engleski, francuski i srpski. To nije jedna takva porodica, već ima niz takvih. Evo, u ovoj ulici gde sam rođen, u svakoj kući smo kao deca išli i u škole za francuski ili engleski jezik. Danas ni u obaveznom školovanju ne nauče jezike kako treba.

Simboli Bratstva u Beogradu i SAD

Beograd je jedan od retkih gradova u Evropi koji ima vidne znakove i tragove masonerije, od one piramide ispred SANU-a do amblema na zgradi Pošte, koja je sada muzej? - O tome je pisao Zoran Nikolić u knjizi „Beograd pod Beogradom“. Bilo je i uticaja, a bilo je pojedinaca koji su masonsku simboliku stavljali kao svoj privatni znak simpatije prema tome. I u svetu ima slične prakse. Amerika i u najmanjem selu ima masonska obeležja, oni se time ponose. Na novčanici od jednog dolara su masonski simboli. Sačinjena je od toga. O tome su pisali toliko istoričari, Osnovni statut, ustavna povelja Amerike je masonska povelja. I kad neko pita kako izgleda vaša konstitucija, kažem: pročitajte Ustav SAD, ovo se razlikuje u nekim zarezima. Sve ostalo je isto.

Kad i kako je nastalo Bratstvo slobodnih zidara?

- To je opet zapis koji ne postoji. Masonski kalendar je 6.000 godina stariji od hrišćanskog kalendara, i to znači u vreme Vavilona ako govorimo o starom Egiptu. Ako govorimo o Jerusalimu, prvi veliki majstor, a na obroncima tog hrama je Jerusalim iznikao, to je starije od hrišćanstva. Da li je i koliko starije, to ni istoričari i arheolozi još nisu dokazali.

Tito mason?

Dosta se pričalo o Brozu, da li je on bio mason? - Na to pitanje niko nema odgovor. O tome se spekuliše na sve moguće načine, ali konkretnih i stvarnih dokaza nema. Čuo sam razna saznanja i priče, ali samo toliko. Niko mi još nije doneo dokument ili sliku da kaže, to je Josip Broz. I to nije ništa čudno, da se razumemo, i to ne znači da nije bio. U masoneriji postoji jedan ugao, jedan broj članova koji se bira u takozvanu „protectiv“ ložu, zaštićenu ložu. Ostali članovi te lože ne znaju za njega. Unutar same organizacije postoji organizacija koja je zaštićena i nikada ostatak članstva neće znati da li je taj pojedinac tu ili nije. U Srbiji je taj „protective“ bio jako razvijen, a i sada je.