SRBIJA NIJE GLAVNA TEMA U EVROINTEGRACIJAMA

SRBIJA NIJE GLAVNA TEMA U EVROINTEGRACIJAMA


Integracija Srbije u EU trajaće nekoliko godina. Koliko godina tačno, nije moguće reći. Ima zemalja u EU koje su mnogo skeptičnije nego što je Švedska što se tiče prijema novih članova. Istovremeno ne bih hteo ni da preuveličam značaj članstva Srbije u EU. Ono jeste od velikog značaja, ali treba biti svestan da je ponekad putovanje bitnije nego cilj

 

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin je, mogli bismo da kažemo, sudbinski vezan za ove prostore. U Beograd je prvi put došao davne 1984. godine kao mladi službenik ambasade. Tada je upoznao i svoju buduću suprugu Milicu. Dolazak na službu u Beograd za ovog nekadašnjeg novinara je donekle i očekivan, s obzirom na to da je studirao srpski i ruski jezik. O tome koliko je Beograd za Švedsku bitan, svedoči i to što se upravo u Srbiji nalazi najveća švedska ambasada u Evropi. Na insistiranje Njegove ekselencije, i razgovor za „Ekspres” vođen je na srpskom jeziku, koji gospodin Lundin odlično govori, iako mu, kako sam priznaje, ponekad uleti i neka ruska reč, što pokušava da izbaci.

Intervju smo radili u kancelariji gospodina Lundina u ambasadi na beogradskom Dedinju, baš na dan kada je francuska ministarka za evropske poslove Natali Loazo izjavila da sadašnje stanje u EU ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima. Zbog toga se, logično, naše prvo pitanje i odnosilo na to da li to znači da će put ulaska Srbije u EU, koji je inače vrlo dug, biti još duži.

– Ministarka Loazo nije rekla ništa novo u odnosu na ono što je pre godinu i po dana rekao francuski predsednik Makron. Činjenica je da će integracija Srbije u EU trajati nekoliko godina. Koliko godina tačno, nije moguće reći. Mi upravo čekamo izbore. Ima zemalja u EU koje su mnogo skeptičnije nego Švedska što se tiče prijema novih članova. Istovremeno ne bih hteo ni da preuveličam značaj članstva Srbije u EU. Ono jeste od velikog značaja, ali treba biti svestan da je ponekad putovanje bitnije nego cilj. Sve reforme koje vršimo i u koje Švedska ulaže 10-12 miliona evra godišnje, a EU i mnogo više, u stvari su suština evropskih integracija. One se događaju pre članstva u EU, a ne po ulasku u Uniju. To znači da se vama reforme dešavaju upravo sada. Ne treba da mislite da će se sve odigrati posle pridruživanja. Ne, to je prva stvar. Svi vide članstvo u EU kao nešto što je radikalno drugačije. Ali nije. To je malo više para, malo više obaveza… Možda je najveća promena to što će ljudi iz Srbije moći da odu da rade negde drugde bez problema. Moći će da odu u Švedsku. Ako imaju ponudu za posao u Švedskoj, već sada mogu da odu. Ima puno srpskih građevinara tamo, idu sezonski da rade. Imamo i ljude koji odlaze za stalno ukoliko su našli posao. Biće jeftinije i za ovdašnje studente u Švedskoj. Jer kad Srbija postane članica EU, više neće biti školarina za srpske studente kad dobiju mesto na nekom švedskom univerzitetu. Biće, dakle, lakše emigrirati. Ali da li je to ono što svi čekaju? U tom slučaju, nešto nije u redu. Lepo je otići u EU, posetiti drugu zemlju, ali odlazak ljudi ne bi trebalo da bude glavni motivacioni faktor za ulazak u EU. Naprotiv.

Jan Lundin (1)Svi vide članstvo u EU kao nešto što je radikalno drugačije. Ali nije. To je malo više para, malo više obaveza…

Znate da je najčešći komentar na spominjanje Švedske u Srbiji „hladno, ali standard”.

– Da, standard, ali standard treba da se uspostavi i ovde. To je poenta. Ako svi čekaju članstvo u EU da bi mogli da odu, to onda nije u redu. Onda je pitanje šta svi čekaju. Reforme se odvijaju, članstvo će doći na red kad-tad. Ali suština je ono što se sad odvija. Privreda se razvija zato što su kompanije konstatovale da će ovo jednog dana biti EU. I to je dobro.

Može li biti rasta standarda ako je glavni motiv stranih investitora koji dolaze upravo jeftina radna snaga?

– Trenutno je tako. Ali nije samo to u pitanju, već i tržište. „Ikea” je došla jer je Srbija bila bela fleka na njihovoj globalnoj mapi. Malo-pomalo oni će kupovati sve više nameštaja od srpskih proizvođača. Proizvodnja nameštaja u Srbiji porasla je 14 odsto u prošloj godini. Možda zahvaljujući ili uprkos dolasku „Ikee”. Mi to ne znamo. Ali dolazak „Ikee” svakako nije škodio. Srbija postaje član globalne mreže multinacionalnih kompanija i sada predstoji integracija srpske privrede u globalnu svetsku privredu onako kako to ranije nije bilo moguće. Svetska privreda stiže delimično i zato što se zna da će ovo biti deo EU. I to olakšava ulaganje. Bilo bi teže kada bi Srbija rešila da ide nekim trećim putem, za koji možda nije jasno kakav je. Moja poruka je da ne treba biti opsednut datumom ulaska u EU. Bitniji je proces nego datum ulaska. A proces već ide. I svake godine će biti malo bolje. Neće biti godine kad će biti radikalno bolje. Niti će biti radikalno bolje kad Srbija postane član EU, nego godine X. To je proces koji se nastavlja. Dakle, biće malo više para, malo više mobilnosti, malo više obaveza, zanemarljivo više radnih mesta u Briselu, mada će to biti od značaja za jednu manju elitu. Ali inače će se život odvijati i dalje. Sećam se da se za nas, kad je Švedska postala deo EU, nije desilo ništa radikalno. Ali sećam se kad smo ušli u Šengen, 2001, šest godina posle ulaska u EU, to je za mene kao diplomatu bila izuzetna stvar jer sam bez pasoša mogao da putujem po Uniji. I dan-danas to cenim. Lep je osećaj kad ne morate da pokažete pasoš na ulasku u drugu zemlju. To su te sitne stvari. Lepo je biti član evropske porodice, ali ne treba očekivati nešto čega neće biti.

Rekli ste nedavno da „bez želje da Srbija bude deo EU, Švedska ne bi bila ovde tako aktivna”. Kako u tom smislu gledate na činjenicu da u mnogim zemljama Unije ne postoji prevelika želja za daljim proširenjem evropske zajednice?

– To je dobro pitanje. Zašto je tako? Mislim da se znatan deo građana EU oseća pomalo nesigurno u pogledu budućnosti. Vide kako se svet menja brzo i kako imigracije iz Istočne Evrope i nove članice EU mogu da utiču na njihov život. Mislim da je značajan faktor iza Bregzita to što su mnogi ljudi osetili ekonomsku pretnju od velikog broja imigranata iz novih članica Unije, kao što je Poljska. Veliki broj Poljaka je zaista otišao u Britaniju da radi i bili su dobra radna snaga.

I jeftinija radna snaga od lokalne?

– Da, i jeftinija. I to je bio faktor za odluku Velike Britanije da izađe iz EU. Englezi su osetili da to ne poboljšava njihov život. Taj rizik postoji i u drugim zemljama EU. To ne mora da bude presudno. U mnogim zemljama EU je deficit radne snage. I u Švedskoj je veoma mala nezaposlenost. To ne bih potencirao previše, ali je to faktor koji treba uzimati u obzir kada govorimo o članstvu, ne samo Srbije već i drugih balkanskih zemalja. Svejedno, vizija EU jeste da jugoistok dugoročno treba da bude član EU. Grčka je bila prvi korak, Bugarska i Rumunija su bile drugi korak. Očekujemo da će Srbija i Crna Gora biti treći korak u tom procesu, a potom Albanija, Makedonija, BiH… To je dugoročan i mukotrpan proces. Izbori za Evropski parlament 23. maja će dati signal o tome kakva je situacija. Videćemo kakav će biti ishod izbornog procesa i kako će to uticati na situaciju.

Jan Lundin (1) Švedska je skeptična prema novim granicama u regionu. Dosta su se menjale granice kroz istoriju i svaki put je to bio dosta mukotrpan proces

Odloženo je i donošenje izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije zbog tih izbora. Iskreno, ne vidim vezu između te dve stvari.

– I ne bih rekao da je to neki bitan faktor za evropske izbore. Stanje u Srbiji nije glavno pitanje za diskusiju o evropskim integracijama. Pitanje proširenja jeste od značaja za izbore, ali izveštaj o Srbiji ne bi bio bitan momenat. Taj izveštaj je najpre tehničke prirode. Pitanje proširenja jeste značajno. Jasno je da Švedska u EU ne vidi samo ekonomske prednosti, kojih ima, nego i političke prednosti. Švedska, kao i Srbija, nije tako velika zemlja i svesni smo da treba tesno sarađivati s drugim zemljama u regionu ako želimo da trošimo više na škole i manje na odbranu. EU je ipak uspela da održi mir među svojim članicama otkad postoji. U tom smislu, Švedska vidi veliku prednost u članstvu u EU. Ni Švedska ni Srbija nisu članice NATO-a, i to je faktor od značaja u diskusiji o bezbednosti. Mi našu bezbednost vidimo pre svega u EU, a shvatio sam da je i Srbija rešila da postupa na sličan način.

Opširiniji intervju sa švedskim ambasadorom možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kisocima

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar