TVRD JE ORAH BRANKA

Crnogorsko pravosuđe me već dve godine ignoriše i uskraćuje mi pravna sredstva. Zato sam i odlučila da ostanem u Ambasadi Srbije u Podgorici. Znala sam da bih bila uhapšena čim bih kročila van nje

Ovo je priča o famoznom „državnom udaru" u Podgorici iz rakursa autentičnog „zaverenika". Za „Ekspres" ekskluzivno govori Branka Milić, koja već izvesno vreme izigrava Džulijana Asanža u Ambasadi Srbije u Podgorici.

Robuje bez ikakve adekvatne pomoći.

Prva tri dana u ćeliji ispod zemlje. U betonskoj kutiji bez prozora, dušeka, garderobera, stola... Samo dvadesetčetvoročasovno jako neonsko svetlo. I pod njim Branka Milić (63), srpska državljanka i jedna od 14 optuženih za navodni pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 16. oktobra 2016, na dan parlamentarnih izbora. Milićeva je provela godinu dana u zatvoru u Spužu. Pritvor joj je ukinut krajem 2017, ali je maratonski sudski proces u sudnici Višeg suda u Podgorici nastavljen. Kao i poniženja. Branka 23. novembra ove godine izlazi iz sudnice. Advokat joj javlja da joj je sudija Suzana Mugoša ponovo odredila pritvor. Izbezumljena i nespremna da se ikada vrati u samicu, odlazi u jedino moguće utočište - Ambasadu Srbije u Crnoj Gori. Iz jednog pritvora završava u drugom kavezu.
Do Milićeve je bilo teže doći nego do Asanža, iako je na samom početku razgovora bilo jasno da jedva čeka da progovori o nepravdi koja joj je načinjena. Smirenim mladalačkim glasom koji odudara od žene sa četničkom kapom, kako je prikazana u medijima, Milićeva za „Ekspres" kaže da su je u naše diplomatsko predstavništvo naterala poniženja tokom maratonskog sudskog procesa.

- U ambasadi mi je dobro. U iščekivanju sam šta će se desiti i u kojem pravcu će sve ići. Nemam pravo nigde da izađem. Crnogorska policija dežura 24 sata ispred našeg predstavništva. Čekaju me kao hijene.

Kako ste uopšte dospeli u ambasadu?

- Napustila sam sudnicu i sudija me nije zadržavala. Po izlasku sam razmišljala kuda da krenem, u ambasadu da im sve objasnim ili u policiju da podnesem prijavu protiv sudije Suzane Mugoše i veštaka. Otišla sam u banku da podignem novac, nakon čega sam taksijem stigla do ambasade. Službenica me je primila, njoj sam sve objasnila i rekla joj da idem u policiju. Žena mi poziva taksi i u tom trenutku advokat me zove i kaže: „Branka, sudija je donela rešenje o pritvoru". Prvo, ona nije mogla da donese rešenje o pritvoru u mom odsustvu, zakon to ne dozvoljava. Drugo, to nije mogla da učini jer su na snazi bile mere nadzora. Dakle, sudija je morala prvo da poništi mere nadzora pa tek onda da donese rešenje. Međutim, ona ga potpisuje, a meni ni dan-danas taj papir nije stigao. Oni me već dve godine ignorišu i uskraćuju mi pravna sredstva. Svaki akt suda treba da mi se dostavi, po zakonu, na srpskom jeziku, na ćirilici. Zato sam i odlučila da ostanem u Ambasadi Srbije u Podgorici. Znala sam da bih bila uhapšena čim bih kročila van nje. Vratili bi me u samicu. Nadala sam se da će se ovo ludilo završiti tako što će Apelacioni sud ukinuti nezakonito rešenje. Ali to nije učinjeno.

Crnogorski tužilac Milivoje Katnić tvrdi da je Vaše bekstvo bilo organizovano.

- Pre godinu dana podnela sam vrhovnom državnom tužiocu prijavu protiv Katnića i nekih članova Uprave policije, koje sam označila kao organizatore državnog udara. Na taj spisak sam nedavno dodala sudiju Vrhovnog suda. Ja to odgovorno tvrdim. Dobila sam od Agencije za nacionalnu bezbednost podatak da me nikada nisu prepoznali kao kriminalca. I od Osnovnog tužilaštva sam dobila informaciju da Mirko Velimirović, jedan od optuženih koji je priznao krivicu u međuvremenu, nikada nije nabavio nikakvo oružje, niti me je po bilo kojem osnovu optužio. Koja je to glupost da mi kao Srbi, pripadnici patriotskog fronta, dižemo revoluciju ovde! Kakav bismo tu interes imali? Katnić je čovek koji je u službi trenutne vlasti u Crnoj Gori. Pošto mu je optužnica lažna i pošto nema dokaze za nju, on sada širi neistine.

Kako glasi optužnica protiv Vas? Za šta Vas konkretno terete?

- Meni se u medijima imputira da sam optužena za terorizam. Ali to nije istina. Optužena sam za krivično delo iz člana 401a stav 2 u vezi sa stavovima 1 i 6 Krivičnog zakona Crne Gore, a to znači da me terete da sam član kriminalne organizacije. Postavlja se pitanje koji sam ja interes imala da dođem u Crnu Goru, a nisam terorista, niti je podneta optužnica po tom osnovu. Istovremeno, u optužnici nije navedeno za koja krivična dela me terete kao člana kriminalne organizacije. Da li je to pranje novca, prostitucija... I kojoj kriminalnoj organizaciji pripadam, ruskoj, srpskoj ili crnogorskoj?

Da li ste imali kontakte s drugim optuženima u procesu?

- Imala sam kontakte jedino sa Draganom Maksićem i Srboljubom Đorđevićem pre hapšenja, a s Kristinom Hristić sam se tek upoznala tokom sudskog postupka. I oni su u šoku. Znate, Maksić i Đorđević su isključivi hranitelji svojih porodica. Srboljub je sahranio dvadesetogodišnju ćerku neposredno pre hapšenja. Surovo! Kao da su birali ljude koji nemaju zaleđinu. Ne poznajem Ruse koji se navode u optužnici, kao ni grupu iz Šapca.

Opširniji intervju možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka 21.decembra 2018. naći u prodaji na kioscima