VAŽNIJI SU LJUDI OD TERITORIJA

Prosečan građanin Srbije ne zna gde se nalazi Medveđa. Većinu da sada pitate, rekli bi vam da je to deo Preševske doline, u kojoj živi veliki procenat Albanaca, a nije. Ova opština jeste na jugu Srbije, ali je geografski odvojena od Bujanovca i Preševa.

Deli ih teritorija Kosova, vazdušnom linijom oko 50 kilometara, ali putem su udaljeni više od 200 kilometara. Iako pripada Koordinacionom centru za jug Srbije, ova opština sa 7.700 stanovnika u toj „celini“ verovatno se našla samo zbog blizine Kopnene zone bezbednosti i naslanjanja na administrativnu liniju s Kosovom. I, što je još važnije, u Medveđi živi svega sedam odsto Albanaca.

Malo je poznato da ovde nije bilo međuetničkih sukoba ni tokom rata, a i sada dva naroda žive u miru. I jedne i druge muče isti problemi, siromaštvo i nezaposlenost. Ipak, u kontekstu priče o razgraničenju pominjalo se da će za sever Kosova biti date sve tri opštine: Bujanovac, Preševo i Medveđa. Tek nedavno, bar u srpskim medijima, došlo se do revidiranja stava i objavljeno je da će za „autonomiju Srba na severu biti dat samo deo Preševa“.

S tim u vezi razgovaramo s pomoćnicom predsednika opštine Medveđa, Lemjom Đemom. Iako Albanka, ona smatra da razgraničenje nije dobra opcija ni za Beograd ni za Prištinu.

Sve češće se u javnosti pominje ideja da četiri opštine na Severu Kosova dobiju viši stepen autonomije, ali da Kosovu pripadne i deo Preševa, koje je deo Srbije. Da li bi to moglo da bude trajnije rešenje?

- Ta priča o razgraničenju je kao ideja za dnevne razgovore i spinovanja moguća, ali za realizaciju neostvariva. Takve ideje se ne uklapaju u procese koji vode ka evropskom putu, te ne bi mogle biti trajnije rešenje.

Ne vidite to kao neku vrstu kompromisa dve strane?

- Ne. Kompromisno rešenje je da težimo tome da svi građani, kako u Srbiji, tako i na Kosovu, imaju ista prava. Da se poštujemo i zajednički idemo ka boljitku, a ne da nam prioritet budu razgraničenja. Treba razgovarati o ljudima, a ne o teritorijama. Ljudski faktor je veoma bitan, taj potencijal treba da bude zadovoljen, a ne teritorije. Živimo u 21. veku, ljudski rod je prevazišao rasizam, a mi na Balkanu pričamo o manjinama i većinama. Treba mnogo da ulažemo u faktor mira i tolerancije, kako u Srbiji, tako na Kosovu. Za kompromisno rešenje najvažniji je faktor čovek, a ne granice, a još manje razmena teritorija.

Predsednik albanske Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi smatra da je Tačijev predlog o razgraničenju „maglovit i nekonkretan“ te da je trebalo da ga predloži Skupština Kosova. Ima li Tači legitimitet i političku snagu da to sprovede u delo i čitavu Preševsku dolinu prisajedini Kosovu?

- Predlog gospodina Tačija je i dalje na nivou ideje. Ne znam razlog što je to predložio. Ta ideja se ne uklapa u strategiju stabilizacije Balkana, pa zato verujem da takvi predlozi ne mogu da imaju podršku. A da bi se neka ideja razmatrala, neophodno je mnogo faktora da se analizira, i oni pozitivni i oni negativni, jer loše sagledavanje rizika, makar to bila i samo ideja, može da dovede do potpune destabilizacije regiona. To nikome nije potrebno, ni Srbima ni Albancima.

Kako druge Vaše kolege iz Preševa gledaju na te najave?

- Svako ima pravo na stav i mišljenje. Ima mnogo faktora koji utiču na buduće procese. Svet prolazi kroz globalizaciju, Balkan je na putu ka Evropskoj uniji. Na tom putu će biti svi oni koji žele taj pravac i doprinos boljitku. Politički lideri u Preševu, Bujanovcu i Medveđi su ljudi koji su dobili poverenje naroda i oni imaju legitimno pravo da se bore za svoje programe i ideje. Ja nisam politički lider i ovo je moj lični stav.

Šta bi se u toj novoj raspodeli promenilo za opštine Medveđu i Bujanovac?

- Ponavljam, ljudi su živa bića. Oni su ključni, a ne raspodele i teritorije. U takvim raspodelama svi gube, nema dobitnika. Moramo da radimo mnogo više na tome da stanovništvo bude zadovoljno u okviru postojećeg stanja. Treba da nastavimo da gajimo tradiciju dobrih međunacionalnih odnosa. Ima mnogo faktora s obe strane koji mogu da poremete odnose. Zašto je teško da želimo da se poštujemo, komuniciramo i zajednički razvijamo. Mislim da i mediji mogu mnogo da pomognu u stvaranju pozitivne klime. Ako se poboljša stopa zaposlenosti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ako se Albanci bez ikakvih predrasuda više uključe u rad državnih institucija, zašto bi onda i dalje imali težnje za promenama teritorija?

S kojim se još problemima suočava albanska nacionalna manjina?

- Albanci imaju mnoštvo problema. Prvo ta nedovoljna kvantitativna i kvalitativna participacija u državnim i javnim institucijama, ali i fiktivne adrese, nepriznavanje diploma, kao i mnogo drugih problema povodom zapošljavanja. Sa zvaničnim Beogradom treba permanentno da se radi na rešavanju toga, a u okviru Akcionog plana za nacionalne manjine.

Da li vas kao Albance s juga Srbije izveštavaju iz Beograda i Prištine dovoljno o tendencijama u okviru dijaloga?

- Možda ja nemam tačne informacije, ali mislim da ni Beograd ni Priština ne izveštavaju.

Ko je Lemja Đema?

Lemja Đema je rođena u Medveđi, ali je odrasla u Beogradu, od vrtića do srednje škole. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Prištini na srpskom jeziku. Otuda u njenom govoru akcenat s beogradskog asfalta. Udata je za Medveđana, s kojim ima troje dece. Pre politike imala je vrlo uspešnu karijeru. Bila je finansijski direktor „Energoinvesta“, najveće korporacije u bivšoj Jugoslaviji, radila je u Ujedinjenim nacijama, gde se bavila finansijama i prevođenjem na tri jezika, a jedno vreme bila je i generalni direktor Pošte i Telekoma Kosova. Tamošnji mediji su pisali da je u Prištini u odsustvu osuđena na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i da se čak na listi Interpola našla 2011. godine. Ona danas retko govori o tome, mada njoj bliski ljudi kažu da se radilo o političkom procesu. Zanimljivo je da živi u Tupalu, albanskom selu na jugu Srbije, odakle je rodom i lider Zajednice Albanaca u SAD Džim Đema. Ovaj istaknuti lobista, kažu, stric je Lemjinog supruga.