ZAPADU SIRIJA LEGLA KO BUDALI ŠAMAR

ZAPADU SIRIJA LEGLA KO BUDALI ŠAMAR


SAD su vazdušnim intervencijama želele da pokažu da su supersila, Francuskoj je odgovaralo da skrene pažnju sa štrajkova, a Velikoj Britaniji da se ne priča o izmišljenoj aferi „Skripalj“. Ipak, ni Makron ni Tereza Mej ne bi ušli u to da nije bilo Trampa, a on je vrlo neuračunljiv čovek

Hrvatski novinar, spoljnopolitički komentator i ratni izveštač „Večernjeg lista“ neobič­nog imena Hasan Hajdar Dijab u bogatoj karijeri obišao je na desetine zemalja i skoro sva ratna žarišta u poslednjih 30 godina. Zbog umerenih stavova i objektivnog izveštavanja ne simpati­ šu ga nacionalisti i desničari. Iako je po nacionalnosti Libanac, odnosno Arapin, prijatelji kažu da je raskrstio s religijom odavno. Možda se baš zato u nekoliko navrata našao na meti radikalnih islamista iz okruženja, koji su pretili da će ubiti i njega i njegovu porodicu. U žižu ovdašnje javnosti došao je najpre 2012, kada je, prerušen u šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pod la­ žnim imenom Ibrahim el Jasem kao visoki i ugledni gost bio učesnik otvaranja 63. Dubrovač­ kih letnjih igara i stajao na prijemu uz sam državni vrh, dva metra od tadašnjeg predsednika Ive Josipovića. Tom prilikom s njim je razgovarala predsednica Nadzornog odbora HRT-a i bivša novinarka Silvija Luks Kalodera.

Ona mu je kao menadžerka dirigenta Đele Jusića tražila donaciju od nekoliko stotina hiljada evra za nastup Jusića i Sarajevske filharmonije u Abu Dabiju. Kada je objavio ovu priču, Silvija Luks tvrdila je da nije osramoćena jer je, navodno, „po vezivanju marame sve vreme znala da je on lažni šeik“.

Drugi put Hasan stiče slavu, ali sada svetsku, u aprilu pro­ šle godine, kada je ekskluzivno napravio intervju s tada najtra­ ženijim i za Zapad najomraženijim liderom, sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom, a koji su prenele sve svetske agencije. Za to kaže da mu je, pored intervjua s glavnim sekretarom Hezbolaha, šeikom Hasanom Nasralahom, najveći uspeh u karijeri.

Šta je pozadina krize u Siriji? Zbog čega je bila neophodna ova poslednja intervencija?

– Evidentno je da su SAD morale da reaguju na ovaj način, i ne samo SAD već i Velika Britanija i Francuska, s obzirom na to da su gubile uticaj nad Sirijom, pogotovo nakon gubitka Istočne Gute. Znamo da je Istočna Guta strateški izuzetno važno podru­ čje i njeno osvajanje ili oslobađanje od džihadista ili pobunjenika stvara jednu kompaktnu celinu koju danas Asadov režim i njegovi saveznici kontrolišu. To zna­ či da drže liniju od Damaska, preko Homsa i Alepa, do Mediterana bez ikakvih prekida u teritoriji. To je između 84 i 87 odsto teritorije koju imaju pod kontrolom. Drugo i još važnije, političke pregovore koje su vodili u Astani i pre toga u Ženevi opozicija danas nema adute da nastavi. Isto­ čna Guta je ogromno područje i predgrađe Damaska i uvek je bila potencijalna opasnost za sam pritisaka na Damask. U sedam godina rata, 183 svetske države ratovale su protiv Bašara el Asada i htele da ga sruše. Znamo zašto je to tako. Želeli su da prekinu šiitsku osovinu Teheran-Bagdad-Damask-Bejrut, odnosno libanski Hezbolah, a Sirija je bila tu strateški važna spojnica. Jasno je da su danas jedina potencijalna opasnost za opstanak Izraela – Iran i Hezbolah. Neko tvrdi da je to bilo da bi se smanjio uticaj Rusije, ali to nije tačno jer se Putin kasnije uklju­čio u rat.

Hasan Haidir (2)Amerikanci nisu bombardovali Srbiju jer su plakali za Albancima. Videli ste njihovu vojnu bazu na Kosovu, znate li koliko to košta? Da su to sagradili bilo gde u Evropi, morali bi da plate najam stotinama milijardi dolara, a ovde su dobili džabe

Koliko je to politički bilo potrebno Trampu, Terezi Mej i Makronu?

Istraživanja pokazuju da im svima pada rejting. – Tu postoji veoma bitan detalj. Danas se niko od to troje koje ste nabrojali ne ponaša kao dr­ žavnik, već kao predstavnik korporacije koji gleda samo profit. Ako pogledamo šta se dogodilo pre scenarija u Istočnoj Guti, a namerno to kažem jer smatram da je napad hemijskim oružjem potpuno insceniran, sve će nam ima veliki ego, a želi da bude najmoćniji čovek u regionu“.

To je čovek koji je nedavno pohapsio članove kraljevske porodice zbog sumnji na korupciju, a brata je držao u luksuznom hotelu u „pritvoru“?

– Tako je. A Saudijska Arabija je sada najveći gubitnik rata u Siriji. I čine sve kako bi povratili moć i predstavili sebe kao ravnopravnog suparnika Iranu u regiji. Sav novac koji su dobijali džihadisti u Istočnoj Guti i ostalim delovima Sirije stizao je od Saudijaca. E taj saudijski princ, pre vazdušnih napada na Siriju, pre dva meseca, bio je u Velikoj Britaniji i potpisao ugovor o isporuci oružja od 100 milijardi dolara. Posle toga, pre mesec da su dobile od Saudijske Arabije 520 milijardi dolara i oni su praktično finansirali ove napade. Na sličan način plaćali su i zalivske ratove. Zato su ušli u deficit od 150 milijardi dolara. Tražili su od Amerike i ostalih isti scenario kakav je bio u Libiji i Iraku. Išli su na to da ruše Asada, me­ đutim, tu su im se suprotstavili Rusi. Da toga nije bilo, Sirija bi bila novi Irak, a Asad bi bio pro­ šlost. Šef opozicije u britanskom parlamentu Džeremi Korbin postavio je logično pitanje: zašto se ne napada Saudijska Arabija, koja najgrublje krši ljudska prava i čini najveće zločine u Jemenu, i umesto toga joj se daje naoružanje. Inače, tamo je stravična situacija, 10 miliona izbeglica, šest miliona gladnih, tri miliona dece obelele od kolere. I ja pitam, kako ozbiljna zemlja i svetska sila poput Amerike može da izvrši takav napad samo na osnovu nekakvih izveštaja „belih šlemova“.

Zašto „nekakvih“ izveštaja? „Beli šlemovi“ važe za humanitarnu organizaciju i neku vrstu civilne narodne odbrane u Siriji

– „Beli šlemovi“ su pokazali da su zlonamerni i da čine prljave poslove, jer se isto dogodilo prošle godine, kad su napali Siriju samo na osnovu slike. Njih je stvorila britanska obaveštajna služba kao i Opservatoriju za ljudska prava. Ako Amerika priča o ozbiljnosti, zašto nisu sačekali izveštaj istražitelja koji su otišli tamo? Udar na Siriju je bio isplaniran i unapred plaćen. Sećate se šta su radili sa Srbijom tokom bombardovanja? To su mogli jer niste na svojoj teritoriji imali saveznike poput Irana i Rusije. Me­đutim, Donald Tramp je hteo da pokaže da je supersila, a videli ste da je reakcija Putina bila umerena. Ruski predsednik je jasno rekao da će ne samo oboriti rakete već i bombardovati mesta iz kojih dolaze ako budu gađane ruske snage u Siriji, jer smatraju da bi time bila ugrožena nacionalna sigurnost Rusije. Po ruskoj vojnoj doktrini, u tom slu­ čaju dozvoljeno je iskoristiti čak i nuklearno oružje. To je bila jasna poruka, ali Tramp je bio toliko sluđen da je po svaku cenu želeo napad. Hteo je to da uradi već u četvrtak, ali su se Matis i ostatak vojnog vrha tome usprotivili. Matis mu je rekao da, ako pogode iranske ili ruske ciljeve u Siriji, to će značiti da ulaze u treći svetski rat. Kažu da je jedan od zapovednika čak vikao na njega.

Kako ocenjujete takav postupak Rusije?

– Rusi su ovde pokazali svoju moć, poslali su samo ozbiljnu i oštru pretnju. Zato je broj pogođenih meta – nula. To najbolje opisuju u Izraelu, tamo ka­ žu: „Istina je, lansirane su moderne, lepe i nove rakete, ali nisu pogodile nijedan cilj“. I zaista, nijedan vojnik nije povređen, a ispaljeno je 120 projektila. Posle svih američkih najava i oštrih pretnji da će Bašar el Asad skupo platiti korišćenje hemijskog oružja, Trump je odustao od najavljenih napada. S obzirom na to da je poslao brodove i naoru­ žanje kako bi demonstrirao svoju moć, morao je da ispali par raketa da bi sačuvao obraz i kredibilitet. S druge strane, Rusi su pokazali zube s porukom Amerikancima: ovo nije zemlja kauboja, ne možeš ovde glumiti policajca. Vašington i saveznici moraju da prihvate stanje na terenu: dali su hiljade milijardi dolara, poslali oko 50.000 terorista koji su oformili ISIS samo s ciljem rušenja Asada, a ni posle sedam godina u tome nisu uspeli.

Opširniji intervju sa novinarom Hasanom Hajdar Dijabom o Siriji možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se u petak naći u prodaji na kioscima

 

 

Ko je Hasan Hajdar Dijab? 

rođen je 1963. u libanskom glavnom gradu Bejrutu, gde je završio osnovnu i srednju školu;

privučen pozicijom Jugoslavije u svetu i ulogom Tita u Pokretu nesvrstanih, 1981. odlazi na studije na Fakultet političkih nauka u Zagrebu;

novinarski posao zapo­čeo je 1998. u zagrebač­kom „Večernjem listu“, za koji je tokom godina napisao mnoštvo članaka;

veliki uspon u karijeri doživljava u trenutku kada Siriju zahvata građanski rat, a Evropu izbeglič­ka kriza;

kao vrsni poznavalac arapskog jezika, putovao je širom Evrope i Bliskog istoka i radio brojne reportaže i intervjue sa izbeglicama i političarima;

dobitnik je nagrade za pisano novinarstvo „Marija Jurić Zagorka“ za 2015. godinu, koju dodeljuje Hrvatsko novinarsko društvo

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar