197. GODINA OD ROĐENJA ŠARLA BODLERA: Najuticajniji pesnik i utemeljivač modernizma

Šarl Bodler, najuticajniji pesnik modernizma rođen je na današnji dan 9. aprila 1821. godine u Parizu. Najpoznatiju knjigu - zbirku pesama "Cveće zla" napisao je 1857. godine. Poznat je i po prevođenju dela Edgara Alana Poa.

Sa šest godina ostao je bez oca, a godinu dana kasnije majka mu se preudala. Živeo je sam jer očuh nije želeo da žive zajedno. Brinuo se o njegovom školovanju i vaspitanju, ali mu je davao malu alimentaciju. Bodler je počeo da se zadužuje, uglavnom kupujući odeću i provodeći se po kafanama. Za 21. rođendan dobio je veliko nasledstvo koje nije bilo dovoljno da pokrije dugove što je dovelo njegovu porodicu do toga da svu imovinu stave pod hipoteku.

Posećivao je prostitutke, a sa gospođicom Duval, ćerkom jedne od prostitutki iz Nanta bio je u najdužoj romanitčnoj vezi. Zarazio se polnim bolestima: sifilisom i gonorejom.

Jednu od najpoznatijih zbirki pesama 19. veka "Cveće zla" napisao je 1857. godine u kojoj Bodler piše o porocima, seksu i smrti, što se tada smatralo sramnim. U pesmama je dotaknuta i gej ljubav, tuga, korupcija u gradu, izgubljena nevinost, teškoća življenja. Zbirka pesama se sastoji iz pet poglavlja: Splin i Ideal, Pariske slike, Vino, Revolt i Smrt. Najpoznatije pesme iz ove zbirke koje su se uvrstile u školske čitanke su: "Veze" i "Albatros".

Bodlera su novčano kaznili zbog šest pesama koje govore o nemoralu i koje su potom izbačene iz štampe: "Lezbos", "Proklete žene", "Nakit", "Leta", "Preobražaj vampira" i "Preveseloj". U Briselu 1866. godine su ih ipak štampali, a sto godina kasnije, istih šest pesama je ponovo bilo zabranjeno u Francuskoj.

Da bi otplatio dugovove počeo da je da prevodi priče Edgara Poa.

Besparica i finansijski dugovi su ga "ugušili" 1861. godine kada je njegov izdavač Pol Malasis otišao u bankrot. U tom periodu, živeo je kao beskućnik. Hteo je da izvrši samoubistvo, međutim samo se površno ranio nožem. Tokom oporavka pisao je pisma majci jer je želeo da ona bude sa njim, ali ona nije smela da ga vidi jer joj je muž branio.

Posle očuhove smrti 1857. godine, Bodler se preselio kod majke s kojom je živeo do 1865. godine. Sledećih godinu dana živeo je u Briselu gde je počeo da se opija i puši opijum, a onda je 1866. godine preživeo moždani udar nakon kog je ostao paralizovan. Poslednju godinu života, proveo je u Parizu, gde je i sahranjen 31. avgusta 1867. godine.

Posle smrti, njegova majka je nastavila da otplaćuje dugove. Bilo joj je drago što njen sin ima svoje mesto u književnosti:

"Vidim da moj sin, uprkos svim svojim greškama, ima svoje mesto u književnosti".

Umrla je 1871. godine, četiri godine nakon Bodlerove smrti.