28.GODINA OD SRPSKE PLIŠANE REVOLUCIJE: Sećanje na martovske demonstracije, tenkove JNA na ulicama Beograda i dva izgubljena života

28.GODINA OD SRPSKE PLIŠANE REVOLUCIJE: Sećanje na martovske demonstracije, tenkove JNA na ulicama Beograda i dva izgubljena života


Na današnji dan navršava se 28 godina od prvih velikih opozicionih demonstracija koje je u Beogradu, zbog politike tadašnje državne Televizije Beograd prema opoziciji, 9. marta 1991. organizovao Srpski pokret obnove (SPO).

Okupljanje demonstranata započelo je još jutarnjim časovima. Do 11 sati prostor od hotela Mažestik do Narodnog pozorišta, Makedonske ulice i Terazija bio je ispunjen demonstrantima koji su skandirali ” Slobo, Sadame, Slobo, Staljine, Crvena bando” što je podgrejavalo miting. Policija je inače do tad blokirala prilaze samom gradu. Pošto se povećavao broj demonstranata obruč koji je policija bila stvorila na samom Trgu Republike je popustio. Policija je palicama i suzavcem pokušala da odbrani prostor, ali se korodon raspao pa su u pomoć pozvani i vodeni topovi, ali bezuspešno. Zbog toga policija se privremeno povukla, a prostor ispred narodnog pozorišta popunili su deomnstranti koji su očekivali obraćanje lidera SPO Vuka Draškovića, koji se obratio pristalicama sledećim rečima:

9.mart 3

” Ukoliko u televizijskom Dnevniku, u tri ili onome u četiri sata, ne bude kao početak ispunjavanja naših zahteva objavljen demanti koji tražimo i ukoliko ljudi pozvani od vas i omraženi televizijski urednici, urednici laži- ne podnesu ostavke, krećemo pravo na Televiziju Beograd, a ja ću biti na čelu…”.

9.mart 4

Posle Vuka Draškovića ređali su se govornici na terasi Narodnog pozorišta, posebno upečatljiv bio je govor Borislava Mihajlovića Mihiza ” Lomićemo, lomiti i slomiti drvo neslobode”. Očekivalo seda će posle vatrenog govora uslediti razilazak okupljene mase. Međutim sama vlast se nije mirila sa ovakvim raspletom, posebno je prevladala želja da se opozicija ” nauči pameti”. Usledio je iznenadni napad policije prvo suzavcem, palicama, a onda su na scenu stupili i vodeni topovi sa oklopnim vozilima. Nastao je haos na beogradskim ulicama, kakav punih 47 godina nije bio viđen. Beogradske ulice pretvorene su u pravo bojište. Na policijski napad ratoborniji deo demonstranata odgovorio je kamenicama, govzdenim šipkama i letvama. Zarobljene su vatrogasne cisterne koje su upotrebljene protiv policije. Jedan mladić uspeo je čak da se popne na policijski BOV, skinuo mitraljez sa njega i razvio srpsku zastavu. Za to vreme sa terase Narodnog pozorišta Vuk Drašković je uzvikivao: ” Juriš! Juriš na Bastilju”. Tad se sukob sa Trga Republike preneo na Terazije, a onda i ulicom nekadašnjih Srpskih Vladara do Pionirskog parka, Londona, poslovnice Jata i ulice Kneza Miloša gde je došlo do najvećih okršaja sa policijom. Drašković je u narednih nekoliko časova postao gospodar ulice. Policija je tad čvrsto branila samo dve tačke u gradu zgradu Televizije i Dedinje. Na uglu Srpskih vladara i Kneza Miloša su pale prve žrtve student Borivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović.

Slobodan Milošević informacije o tome šta se dešava na ulici nije nimalo mirno primio. Kako je njegov tadašnji bliski saradnik Borisav Jović zapisao u svojoj knjizi o Miloševiću. ” Deveti mart 1991. mogao je lako da bude sudnji dan Slobodana Miloševića”. Jović je zapisao da je opozicija Miloševiću namenila sudbinu Čaušeskua. Jović koji se nalazio u svojoj vikndici u Nikšiću pored Kragujevca primio je dva puta telefonski poziv Slobodana Miloševića, koji je tražio intervenciju vojske da spreči pokušaj rušenja vlasti. Takođe pozivao je i Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević koji je prvo obavešten da su demonstranti pokušali da upadnu u Generalštab JNA. Međutim iako je vest bila lažna dešavanja na ulici ga nisu onespokojila. Usledila je višečasvna trka u ubeđivanju od strane Jovića i Kadijevića i tek predveče doneta je saglasnost da se upotrebe jedinice JNA. Dok je trajao Dnevnik tačno u 19.30 časova na beogradskim ulicama pojavili su se prvi tenkovi i oklopna vozila koja su munjevito zauzela ključne tačke u Beogradu.

9.mart 4

Odmah po ulasku tenkova uhapšen je Vuk Drašković i optužen za krivično delo: ” pozivanje na otpor, u sticanju sa krivičnim delom učestvovanje u grupi koja je izvršila nasilje zbog čega mu je pretila višegodišnja robija. Policija je tokom sukoba uhapsila 213 osoba, upali su i u televiziju Studio B i Radio B92.

U noći 10. na 11. mart oko dve hiljade visokoškolaca krenulo je od Studentskog grada ka centru. Na ulazu u Brankovu ulicu dočekali su ih suzavci i pendreci. Studenti su tek oko dva ujutro 11. marta uspeli da se domognu Terazija. Usledio je protest. Pod pritiskom studenata u večernjim časovima počelo je vanredno zasedanje Skupštine. Sutradan 12. marta Vuk Drašković je pušten iz pritvora, tužilaštvo je odbilo krivične prijave koje je podnela policija. Ministar policije Radmilo Bogdanović je podneo ostavku, kao i direktor Radio televizije Beograd Dušan Mitević, koji je otišao ne svojom voljom.

9.mart2

Vuk Drašković je prošle godine povodom 27 godina od demonstracija rekao da je 9. mart 1991. simbol početka “duge i preskupo plaćane borbe Srbije za evropsku budućnost” i da danas mladi ljudi u Srbiji ne znaju gotovo ništa o svemu tome, kao i da se piše lažna istorija o zbivanjima tragičnih 1990-ih godina.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar