74. GODINE OD OPERACIJE KONJIĆEV SKOK: Kako su Nemci planirali i izveli Desant na Drvar i kako je Tito uspeo da im umakne

74. GODINE OD OPERACIJE KONJIĆEV SKOK: Kako su Nemci planirali i izveli Desant na Drvar i kako je Tito uspeo da im umakne


Dan mladosti koji se u Socijalističkoj Jugoslaviji obeležavao svakog 25. maja kao Titov rođendan imao je poseban značaj. Tog dana pioniri i omladinci su rođendan doživotnog predsednika Jugoslavije obeležavali sletovima i ” Štafetom mladosti” koja je prethodno prošla većinu gradova bivše države pre nego što je na stadionu JNA predata Vrhovnom komandantu.

Međutim u istoriji Jugoslavije ovaj dan ostao je zabeležen i kao dan kada je počeo Desant na Drvar, odnosno operacija ” Konjićev skok” sa kojom je Vermaht planirao da uništi Vrhovni štab NOV i POJ, kao i da zarobi živog lidera pokreta Josipa Broza Tita, prebaci ga u Nemačku Vrhovnu komandu u Rastenburgu, direktno na noge Hitleru.

Ove godine navršava se tačno 74. godine od početka operacije “Reselšprug” odnosno “Konjićev skok”.

Naredbu za izvođenje velike ratne operacije uništenja Komande partizanskih jedinica izdao je lično Adolf Hitler, sa zadatkom da se likvidira rukovodstvo NOB-a, a maršal Tito uhvati živ, prebaci u Nemačku sa čime bi partizanski oslobodilački pokret bio eliminisan u celini.

Idejna zamisao o operaciji hvatanja Tita i uništenja partizanskog pokreta predstavljena je lično Hitleru 4. februara 1944. godine u glavnom štabu u Rastenburgu. Njeno predstavljanje i idejnu zamisao, Hitleru je predočio jedan od najškolovanijih oficira Vermahta, maršal Fon Vajks, koji je u operaciju uključio padobransko – desantne jedinice i specijalnu grupu divizije “Brandenburg ” zajedno sa jedinicama Druge oklopne armije i “SS padobranskim bataljonom”, a sve sa time da se operacija izvede u najvećoj tajnosti.

Kakva je bila uloga Oto Skorcenya

U planiranje operacije ” Konjićev skok” bio je uključen i legendarni komandant nemačkih komandosa Otto Skorzeny, koji je posle spektakularne akcije spasavanja Musolinija bio na vrhuncu slave. Skorzeny je u proleće 1944. doputovao u Beograd gde je komandantu sektora generalu Lotaru von Rendulicu izneo svoj plan.

Skorzeny je naime, nameravao odrediti grupu odabranih i vrhunski obučenih komandosa koji bi se ubacili u partizanske redove i izvršili tihu likvidaciju Tita i zatim se neprimetno povukli. Von Rendulic je smatrao da je taj plan previše fantastičan i teško izvodiv pa ga je glatko odbio.

Savetovanje o realizovanju operacije ” Konjićev skok” održano je 17. maja 1944. godine u Vrnjačkoj Banji je u štabu komande Druge oklopne armije.

Naređenje sa izvršnom naredbom za izvođenje operacije izdato je 22. maja, a samo naređenje o početku operacije 23. maja 1944.

Sam partizanski vrh je bio u Drvaru

Tri meseca ranije pre početka operacije, Josip Broz Tito zajedno sa načelnikom Vrhovnog štaba, generalom Arsom Jovanovićem, strategom i taktičarem odlučujućih bitaka NOV i POJ prebacio je komandu iz grada Drvara u Drvarsku pećinu. U operativnom delu Vrhovnog štaba pored Tita i Arse Jovanovića bili su i general Ivo Rukavina, načelnik Operativnog odeljenja, i pukovnik Vjekoslav Klišanić, načelnik Obaveštajnog odeljenja. Ostali organi Vrhovnog štaba: Odeljenje za vezu, čiji je načelnik bio školovani pilot i radiotelegrafista i osnivač Ratne oficirske škole Vrhovnog štaba, Veljko Dragićević, Ekonomsko odeljenje, Sanitetsko odeljenje, Artiljerijsko, Tehničko, Šifrantsko, OZN-a (Odeljenje za zaštitu naroda), nalazili su se u samom gradu Drvaru.
Obezbeđenje Vrhovnog štaba zajedno sa obezbeđenjem Anglo-američke i Sovjetske vojne misije bila je dužnost pratećeg bataljona Vrhovnog štaba pod komandom Milorada Jankovića, kapetana i političkog komesara Dragutna Božovića, kapetana, u sastavu 400 boraca i jednim konjičkim eskadronom. Inženjerijska brigada Vrhovnog štaba bila je razmeštena u Drvaru – dva bataljona, dok su ostala dva bila u Bosanskom Petrovcu i Potocima.

drvar 2

U Drvaru se nalazio CK KPJ i CK SKOJ-a, te NKOJ i nekoliko članova AVNOJ-a, Viši vojni sud, zajedno sa slušaocima radiotelegrafskog i šifrantskog kursa, bolnica, štamparija, kao i uredništvo “Nove Jugoslavije”, “Tanjuga”, Komanda mesta i Komanda područja Drvar, i grupa ratnog pozorišta “Narodno oslobođenje”, zajedno sa Oficirskom školom Vrhovnog štaba.

Inače u Drvaru Tito je 24. maja organizovao prijem za pripadnike Anglo-američke i Ruske vojne misije sa sugestijom da prenoći u istom objektu u gradu, ali je Tito naredio da on sa navedenim oficirima noć provede u Drvarskoj pećini, u improvizovanoj baraci na njenom ulazu. Zanimljivo je i to da je veče pred desant u gradu za pripadnike partizanskih jedinica prikazivani filmski žurnali, “Bitka za Staljingrad” i “Desant na Krim”. Prethodno je u Drvaru održan Drugi kongres USAOJ-a (2. do 4. maj), koji je pozdravio major Randolf Čerčil, sin predsednika Britanske vlade Vinstona Čerčila, a u ime Ruske vojne misije major Suharov.

drvar 4

Početak operacije

Padobranski desant započeo je 25. maja u 6 časova ujutro, a nemačke padobranske jedinice bile su podeljene u četiri borbene grupe: “Panter” , “Crveni”, “Zeleni” i “Jurišnik”. Vazdušnim snagama 500. SS padobransko-lovačkog bataljona priključile su se jedinice Druge oklopne armije, Prvi puk “Brandergurg”, 373. pešadijska divizija, Borbene grupe “Vilam” i “Lapac”, 92. motorizovani Granedirski puk, tri borbene grupe “Sedme SS Brdske divizije”, 105. SS izviđački bataljon i 21. Oklopna granedirska divizija,  u ukupnom sastavu oko 160.000 pripadnika SS jedinica.

Celokupnu operaciju strateški i operativno pratio je komandant Druge okolopne armije general-pukovnik dr Lotar Rendulic, koji je imao veliko Hitlerovo poverenje za izvođenje ove operacije. Desantom je komandovao Kurt Ribka (26) kojem je to bila prva borbena akcija

Operacija “Konjićev skok” započela je snažnim bombardovanjem, a zatim i spuštanjem vazdušnog desanta na Drvar oko 200 letilica i 170 jedrilica sa ukupno 780 padobranaca, i koncentričnim dejstvima nemačkih i kvislinških snaga.

U prvom talasu iskrcano je 654 padobranaca, a paralelno s desantom započela je i kopnena operacija u kojoj su se različite vojne jedinice uputile prema Drvaru iz devet pravaca  u čemu su uz nemačke učestvovale i oružane snage NDH, dok su četnici obezbeđivali putni pravac Knin – Bosansko Grahovo.

Procena Vrhovnog štaba je bila da se Maršal Tito odmah izvuče iz pećine i dislocira na drugo bezbednije mesto, ali je to Josip Broz odbio, dobro procenivši operativnu situaciju i izdavši nova naređenja za odbranu Drvarske pećine, pri čemu je izvršena evakuacija svih zatečenih ljudi i arhivske građe u njoj.

U pećini su ostali samo Tito, Arso Jovanović, Aleksandar Ranković, Veljko Dragićević i general Sreten Žujović. U sukobu sa nemačkim padobrancima poginuo je načelnik Odeljenja za vezu Vrhovnog štaba Veljko Dragićević, a sva šifrantska radio-telegrafska baza sa signalima bila je uništena, pa su generali Ranković i Jovanović izdali naredbu da se celokupna komunikacija sa operativnim štabovima NOV i POJ izvodi putem kurira, koji su u tim trenucima, izvršili veliko herojsko delo.

Posle izvesnog vremena, članovi Vrhovnog štaba napustili su Drvarsku pećinu i sklonili se na bezbednije mesto – u rejon Mandića mosta, zajedno sa Kardeljem, Milentijem Popovićem, Ivanom Milutinovićem, generalom Mirkom Jovanovićem i Titovim ličnim pratiocem Nikolom-Nikicom Prljom.

Velika vazdušna operacija – Desant na Drvar, zajedno sa pridruženim kopnenim snagama nastavila je svoju ofanzivu u bici za osvajanje samog grada Drvara koja je trajala sve do 2. juna, ali koju su jedinice VI Ličke divizije I, V i VIII proleterskog korpusa, oficirski baraljon škole Vrhovnog štaba herojski odbranile.

drvar 5

Spektakularni lov na Josipa Broza doživeo je neuspeh. Operacijom Konjićev skok privremeno je bio uništen partizanski teritorij u zapadnoj Bosni. Nemački padobranci su zarobili veliki broj naoružanja, municija i druge opreme koje su partizanima vazdušnim mostom dopremili saveznici, a nemački vojnici su kasnije ponosno pokazivali i Titovu paradnu uniformu koju ovaj nije uspeo obući za svoj rođendan.

drvar 1
U operaciji su uništene i savezničke vojne misije koje su u Drvaru imali SSSR, SAD i Velika Britanija. U operaciji je poginulo između 213 i 343 pripadnika Vermahta, dok su procene partizanskih gubitaka kreću od 247, pa sve do 1916, napisao je brigadir Otto Kumm,  komandant 7. SS divizije, koji je o operaciji „Konjićev skok” sastavio izveštaj na dvadeset stranica.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar