MAŠTA JE VAŽNIJA OD ZNANJA: 63 godine od smrti Albert Anštajna, najvećeg genija posle Tesle

"Mašta je važnija od znanja", reči su jednog od najvećih umova sveta Alberta Ajnštajna koji je umro na današnji dan, 18. aprila 1955. godine u 76 godini života. Dobitnik je Nobelove nagrade za objašnjenje fotoelektričnog efekta i autor "Opšte teorije relativnosti".

Ajnštajn došao je na svet 14. marta 1879. godine u Ulmu, Nemačkoj. Osnovnu školu je pohađao u Minhenu. Jednom su ga čak i izbacili iz škole zato što je bio buntovnik. Matematiku je znao, iako je jednom pao na ispitu. On je rekao da je u osnovnoj školi bio među najboljima i da je sa 12 godina bio veoma uspešan u rešavanju zadataka, a da je pao zato što je pokušavao da izvede teoreme na svoj način.  Govorio je da ne postoje loši učenici već samo deca koja ne dobiju priliku da razviju svoja specifična interesovanja.

Školovao se u "Luitpold" gimnaziji, a studije je završio 1905. godine u Cirihu sa prosekom 5,7. Nije mogao da upiše doktorske studije, niti da se zaposli na fakultetu. Radio je kao ispitivač u Patentnom zavodu. Iste godine, objavio je nekoliko naučnih radova u oblasti fizike u kojima dokazuje postojanje atoma i molekula i objašnjava ekvivalenciju izmedu mase i energije preko jedne od najpoznatijih formula E= mc2

Od 1909. godine bio je profesor fizike na Univerzitetu u Cirihu i Pragu, a od 1916. do 1919. godine radio je na radu "Specijalne teorije relativiteta" koja je bila naučno dokazana 1919. godine. Tada je Ajnštajn preko noći postao poznat i svi tadašnji magazini su pisali o njegovoj teoriji i radu. Nobelovu nagradu za naučna dostignuća iz fizike, Albert Ajnštajn dobio je 1921. godine.

Na studijama je upoznao Srpkinju Milevu Marić koja mu je pomagala oko matematičkih proračuna i istraživačkih radova.Venčali su se 1903. godine i sa njom je imao ćerku i dva sina. Sedam godina kasnije, počeo je da se dopisuje sa rođakom u koju je davno bio zaljubljen i brak sa Milevom je zapao u krizu. Ona nije htela da se razvede od njega, a on joj je rekao "Pretpostavljam da ću za jedan od radova dobiti Nobelovu nagradu i predlažem da ti sav novac dam u zamenu za pristanak na razvod". Međutim, nagrada je usledila tek nakon 16 godina odnosno 1919. godine kada se razveo od Mileve i oženio rođakom Elzom Lovental.

Ajnštajn je bio predavač na mnogim seminarima širom sveta, a njegov boravak u Japanu bio je sudbonosan za jednog nepoznatog dostavljača koji je, zahvaljujući susretu sa naučnikom, postao milioner. Naučnik je odseo u hotelu u Tokiju i dostavljač mu je doneo paket. Da li zbog lokalnih običaja dostavljač nije hteo da primi napojnicu ili zbog toga što naučniuk nije imao sitniš, Ajnštajn je dostavljaču umesto napojnice predao ceduljicu na kojoj je pisalo "Možda, ako budeš imao sreće, ove će beleške biti puno vrednije od napojnice." Dostavljač je sačuvao ovu belešku i prodao ju je prošle godine na aukciji u Jerusalimu za 1.3 miliona dolara. Na jednoj belešci je pisalo: "Tih i skroman život donosi više sreće nego potraga za uspehom uz konstantan nemir, a na drugoj: "Kada ima volje, ima i načina".

Ajnštajn je svetu ostavio više od 50 naučnih radova, ali i sasvim neobičnu formulu za sreću koja glasi: "Ako je A životni uspeh, onda je A=x+y+z. X=rad, y=zabava, a z=znati kada ućutati". Dečak, koji je jednom pao na testu iz matematike, postao je najpoznatiji naučnik 20. veka. Za sebe je govorio da nije posebno talentovan, ali da je strastveno radoznao kao i da "Ne možemo rešiti probleme na isti način na koji smo ih stvorili", a "Jednom kad prestanete da učite, počinjete da umirete".

Naučnik je 1999. godine proglašen za ličnost veka i, prema odluci Nacionalne akademije nauka, u Vašingtonu je podignuta bronzana skulptura Alberta Ajnštajna.